Moćne reči Milana Kneževića u Skupštini Crne Gore: "Vaskrsnuće srpski jezik"; "Neću lažno pomirenje" VIDEO

&quot;Vaskrsnuće srpski jezik&quot;, poručio je Knežević. Прикажи ову објаву у апликацији Instagram Објава коју дели Милан Кнежевић (@milanknezevic_dnp)On je odbio svaku priču o lažnom pomirenju, podsećajući javnost na decenijski politički, fizički i institucionalni progon koji je proživeo pod režimom Mila Đukanovića.&quot;Ja neću danas pričati o pomirenju i zagrljajima sa jedne i sa druge strane, jer ja nemam s kim da se mirim. Nisam se ni sa kim svađao. Meni su Đukanovićevi ljudi skidali imunitet, tukli me na ulicama, zatvarali me i procesuirali. Za&scaron;to bih se ja sada sa nekim mirio po principu: &#39;Đura će ti oprostiti &scaron;to te je tukao&#39;?&quot;, upitao je Knežević.&quot;Oni koji stalno govore da treba da se mirimo i grlimo sa jedne i sa druge strane uvek imaju Satlera kao neku vrstu političke duge ispod koje treba da protrče, pa da sve razlike nestanu. Ja ću danas govoriti o tome kako je nastao ovaj Ustav i ove ustavne izmene koje ste vi u načelu izglasali, odnosno amandmane koje ćete danas usvojiti pod budnim okom Johana Satlera, koji iz svoje kancelarije na Ribnici posmatra da slučajno neko ne ode u toalet pre početka glasanja&quot;, naveo je.Od predsedničkih izbora do NATO bombardovanja&quot;Sve je počelo krađom predsedničkih izbora 1997. godine, kada je režim Mila Đukanovića pokrao Momira Bulatovića. To je bio uvod u stvaranje privatne države. Posle toga usledilo je sedamdesetosmodnevno bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije od strane NATO-a, kome danas mnogi ovde hrle u zagrljaj&quot;, rekao je.&quot;Tada&scaron;nji predsednik Crne Gore Milo Đukanović govorio je da će se Jugoslavija braniti svim raspoloživim sredstvima. A čim je počelo bombardovanje, odneo je vojne tajne u Brisel i zbog toga nikada nije odgovarao, iako je počinio jedan od najvećih činova veleizdaje&quot;, dodao je.&quot;Godinu dana kasnije ubijen je ministar odbrane Pavle Bulatović, čovek koji je želeo da zaustavi &scaron;verc cigareta. Posle njega ubijeni su Goran Žugić, Beli Raspopović, Baja Sekulić, Mi&scaron;ko Krstović, Mladen Klikovac i mnogi drugi, usred Podgorice, usred bela dana&quot;, naveo je Knežević.Falsifikovanje identiteta i jezički aparthejd&quot;A onda smo 2003. godine imali popis stanovni&scaron;tva. Na tom popisu 64,5 odsto građana izjasnilo se da govori srpskim jezikom, dok se svega 22 odsto izjasnilo da govori crnogorskim. Godine 2004. branili smo na ulicama profesora Mija Živkovića, kome je režim sudio zbog odbrane srpskog jezika. Dve godine kasnije isti taj čovek stao je na binu sa Milom Đukanovićem i rekao da je on najbolje &scaron;to se dogodilo Crnoj Gori&quot;, rekao je.&quot;Te iste 2004. godine ubijen je i Du&scaron;ko Jovanović. Dok je opozicija bila na ulicama, Ranko Krivokapić i Milo Đukanović bez uče&scaron;ća opozicije falsifikovali su rezultate popisa iz 2003. godine. Umesto srpskog jezika uveli su kategoriju &#39;maternji jezik&#39;, ukinuli trobojku koja je bila ustavna zastava iz 1992. godine, doneli himnu čiji je autor Sekula Drljević i ostavili 29 profesora srpskog jezika iz Nik&scaron;ića bez posla zato &scaron;to nisu hteli da predaju predmet pod nazivom &#39;maternji jezik&#39;.&quot;, istakao je.&quot;Sve je to bilo uvod u pokradeni referendum 2006. godine. Mi danas ne želimo da preispitujemo državni status Crne Gore, ali želim da podsetim da postoji Bela knjiga od preko hiljadu stranica koja dokumentuje sve zloupotrebe i prevare tokom tog referenduma. Tu knjigu su tada izdali SNP, Narodna stranka, Demokratska srpska stranka i drugi, a u njenom redakcionom odboru bili su Boris Bogdanović, Vladimir Dobričanin, Svetozar Cimbaljević i Du&scaron;an &Scaron;iljak. U toj knjizi jasno pi&scaron;e kako je referendum pokraden&quot;, dodao je.Ustav iz 2007. kao antisrpski dokument&quot;Vrhunac svega dogodio se 2007. godine dono&scaron;enjem najantisrpskijeg dokumenta u istoriji Crne Gore &ndash; Ustava koji su kreirali Ranko Krivokapić i Milo Đukanović. Njime je srpski jezik, iako većinski, izbačen iz kategorije službenog jezika. Uvedena je samo jedna državna zastava, ukinuta mogućnost dvojnog državljanstva i ozakonjena diskriminacija najveće jezičke zajednice u Crnoj Gori&quot;, rekao je Knežević.&quot;Zatim smo 2008. godine priznali takozvano Kosovo, iako je vi&scaron;e od 85 odsto građana bilo protiv tog priznanja. Du&scaron;ko Marković i tada&scaron;nja vlast odlučili su da mi&scaron;ljenje građana nije važno&quot;, rekao je on i dodao:&quot;Po&scaron;to sam pro&scaron;li put ovde imao polemiku sa potpredsednikom Pejovićem i jo&scaron; nekim kolegama oko toga da se ovakve promene moraju potvrditi na referendumu, napali su me pojedini PES-ovi botovi. Jednog posebno pozdravljam. On se makar potpisuje svojim imenom. Bio je suspendovan jer je krao gorivo iz službenog kombija i pretačio ga u svoj automobil, a danas na dru&scaron;tvenim mrežama meni drži predavanja o ustavnim promenama. Internet je omogućio svakome da govori &scaron;ta hoće. Nekada bi takve ljude izbacivali iz kafane, danas imaju Fejsbuk.&quot;Petnaest godina borbe za srpski jezik&quot;Evo ovde imam Predlog za promenu Ustava Crne Gore koji smo podneli 12. jula 2011. godine. Potpisalo ga je 28 poslanika. Jo&scaron; tada smo predložili da se Ustav dopuni članom kojim bi bilo propisano da jezik kojim govori najveći broj građana automatski postaje službeni jezik Crne Gore. Dakle, jo&scaron; pre petnaest godina predložili smo upravo ono &scaron;to danas tražimo. Tada je DPS vladao Crnom Gorom i nije nam bio problem da javno stanemo iza tog predloga. Mi od toga nikada nismo odustali&quot;, istakao je Knežević.&quot;Ako Crna Gora uđe u Evropsku uniju, a da srpski jezik ne postane službeni, onda će jedini službeni jezik iz Crne Gore u Evropskoj uniji biti crnogorski. Srpski jezik nikada neće postati službeni jezik Evropske unije. To je su&scaron;tina cele priče. Manjinski jezik biće predstavljen kao državni, dok će većinski narod ostati bez svog jezika. To je lingvistički aparthejd&quot;, dodao je on.&quot;Vi&scaron;e neće biti popisa na kojima ćemo se izja&scaron;njavati o jeziku, identitetu ili veri. Pitaće nas samo kako se osećamo, da li smo mu&scaron;karci ili žene, ili možda jedno pre podne, a drugo posle podne. Žele da u Brisel odemo bez srpskog jezika. Mi na to nećemo pristati&quot;, naveo je.&quot;Kao &scaron;to je Hrist ostao sam kada je krenuo svojim putem, tako ćemo i mi nastaviti ovu borbu. Potrebno je da srpski jezik vaskrsne u Crnoj Gori. Nećemo dozvoliti ubijanje srpskog jezika, srpskog naroda, trobojke, prava na dvojno državljanstvo i svega onoga &scaron;to je Crna Gora vekovima predstavljala&quot;, rekao je i dodao:&quot;Nemamo ni&scaron;ta protiv parlamentarne većine koja je danas formirana, ali nikada nećemo odustati od onoga &scaron;to smo obećali građanima Crne Gore &ndash; da ćemo po svaku institucionalnu cenu &scaron;tititi interese srpskog naroda. Hvala.&quot;

Moćne reči Milana Kneževića u Skupštini Crne Gore: "Vaskrsnuće srpski jezik"; "Neću lažno pomirenje" VIDEO

0 Komentari