Nova vakcina daje nadu obolelima od tumora na mozgu

Tumore mozga te&scaron;ko je lečiti. Čak i oni koje je moguće operisati, retko mogu potpuno da se uklone hirur&scaron;kim putem. Pacijenti obično primaju hemoterapiju i radioterapiju. Uprkos tome, ljudi sa agresivnim tumorima često žive najvi&scaron;e pet godina nakon postavljanja dijagnoze.U studiji istraživača iz Nemačkog centra za istraživanje raka, Univerzitetskog medicinskog centra Manhajm, Univerzitetske bolnice Hajdelberg i drugih istraživačkih institucija, 33 pacijenta su uz pomenutu terapiju, dodatno primila i vakcinu.Osam godina kasnije, istraživački tim objavio je rezultate svog dugotrajnog praćenja u časopisu Nature. I postoji razlog za oprezni optimizam: 66 odsto ljudi koji su učestvovali u studiji jo&scaron; uvek je bilo živo nakon osam godina. U 42 odsto slučajeva tumor se nije ponovio tokom tog perioda.Činjenica da se tumor nije vratio kod velikog broja obolelih tokom tako dugog perioda najveće je iznenađenje za jednog od glavnih autora studije, Mihaela Platena. On je direktor neurolo&scaron;kog odeljenja Univerzitetske bolnice u Manhajmu i rukovodilac istraživačkog odeljenja u Nemačkom centru za istraživanje raka.Vakcina protiv tumora mozga ne sprečava rakBez obzira na to da li je reč o malim boginjama, zau&scaron;kama ili kovidu 19, vakcinaciju prvenstveno poznajemo kao preventivnu meru namenjenu sprečavanju zaraze određenom bole&scaron;ću ili treniranju na&scaron;eg imunolo&scaron;kog sistema kako bi bolest bila manje te&scaron;ka. Tu je reč o tzv. preventivnim vakcinama.S druge strane, terapijske vakcine imaju za cilj da uni&scaron;te tumor aktiviranjem imunolo&scaron;kog sistema. U slučaju terapije koju su razvili Platen i njegov tim, vakcina cilja na gensku mutaciju koja se javlja samo kod određenih tumora mozga. Svih 33 učesnika bolovalo je od astrocitoma visokog stepena.Vakcina trenira imunolo&scaron;ki sistem za borbu protiv tumorskih ćelijaAstrocitomi su vrsta glioma i među najče&scaron;ćim su tumorima centralnog nervnog sistema, odnosno mozga i kičmene moždine. Klasifikuju se u četiri stepena težine - od benignih do veoma agresivnih. Astrocitomi trećeg i četvrtog stepena dele specifičnu gensku mutaciju, koja je meta vakcine istraživača.Andrey_Popov/ShutterstockTaj gen kodira specifični enzim, IDH1. Genska mutacija dovodi do zamene specifičnog proteinskog gradivnog bloka u IDH1, stvarajući novu proteinsku strukturu koja podstiče brži rast tumora. Vakcina trenira imunolo&scaron;ki sistem da prepozna tu proteinsku strukturu kao stranu i da je napadne.Vakcina testirana u studiji aktivirala je imunolo&scaron;ki sistem na dva načina: generisala je T-ćelije koje su direktno napadale maligne ćelije i B-ćelije koje su proizvodile antitela protiv tumora. Cilj je, kaže Platen, da se &quot;spreči ponovna pojava tumora nakon zavr&scaron;etka lečenja, u ovom slučaju radiohemoterapije&quot;.Dokazi o efikasnosti jo&scaron; uvek nedostajuUlrih Herlinger je direktor neuroonkologije u Univerzitetskoj bolnici u Bonu i nije bio uključen u studiju. Rad svojih kolega vidi kao pravu priliku za obolele.Astrocitomi visokog stepena imaju &quot;gotovo stopostotnu verovatnoću da se ponovo pojave, nastave da rastu i na kraju postanu neizlečivi&quot;, kaže Herlinger. Istraživači ne znaju uzrok takvih tumora.&quot;Niko ne zna za&scaron;to to pogađa ba&scaron; tu osobu&quot;, kaže taj istraživač raka.To je i razlog zbog kojeg mu istraživanje njegovog kolege Mihaela Platena uliva toliku nadu:&quot;Kada bi bilo moguće trajno održati imunolo&scaron;ki sistem aktivnim, onda bi to već bilo povezano s nadom u dugoročno suzbijanje tumora.&quot;Velika studija praćenja počinje 2027.Poput autora studije Platena, Herlinger takođe upozorava na prestrogo tumačenje podataka: &quot;Sa samo 33 pacijenta ne možete da izvučete nikakve čvrste zaključke.&quot; Sledeći korak, kaže Herlinger, mora biti kontrolisano, randomizovano ispitivanje.To se već planira: projekat će početi u martu 2027. sa vi&scaron;e od 200 pacijenata, najavljuje Platen.&quot;Kako stvari sada stoje, govorimo o periodu od devet godina pre nego &scaron;to zaista budemo imali pouzdane rezultate studije.&quot;Tek tada će postati jasno koliko je vakcinacija zapravo efikasna i mogu li dodatne doze vakcine dodatno da pojačaju imunolo&scaron;ki odgovor.Ipak, Platen ne smatra da je oprezni optimizam pogre&scaron;an nakon rezultata trenutne studije. Uostalom, kako kaže, čovek nikada ne može previ&scaron;e da se nada.

Nova vakcina daje nadu obolelima od tumora na mozgu

0 Komentari