Čudo od aviona: SR-71 je leteo toliko brzo da je spržio radar lovca

Od svih mlaznjaka koje su proizvele Sjedinjene Američke Države, malo koji je tako poznat i voljen kao SR-71 Blackbird, koji je &scaron;ezdesetih godina pro&scaron;log veka prvi razvio Lockheed-ov ogranak Skunk Works. SR-71 je najpoznatiji po tome &scaron;to je neverovatno brz, po&scaron;to je tokom svog perioda operativnosti, koji se zavr&scaron;io u NASA-i 1999. godine, postavio brojne i do danas neoborene rekorde u brzini pod različitim uslovima. Brzinu SR-71 je te&scaron;ko zamisliti, jer je bio sposoban da dostigne Mah 3,3 (oko 3.530 km/h).To je otprilike četiri puta brže od prosečne brzine putničkog aviona, tako da je prilično brz. Zapravo, SR-71 je bio toliko brz u 1960-im da je jedna od ovih letelica uspela da polomi radarski ekran lovca koji je poku&scaron;avao da je prati. To se dogodilo tokom Vijetnamskog rata, kada je SR-71 izlazio iz kineskog vazdu&scaron;nog prostora u trenutku kada je Mornarica zahtevala da najmanje dva lovca budu u vazduhu iznad Tonkin&scaron;kog zaliva. Tip misije bio je označen kao BARCAP (Barijerna borbena vazdu&scaron;na patrola), a kada je SR-71 napustio kineski vazdu&scaron;ni prostor, jedan pilot koji je upravljao lovcem F-4B Phantom II poku&scaron;ao je da ga prati.To nije učinjeno iz zlih namera, već je saznanje da će strogo poverljivi SR-71 upravo uleteti u njihov vazdu&scaron;ni prostor bilo dovoljno primamljivo da pilot izvuče antenu koliko god može kako bi video letelicu kako juri pored njih. Nažalost, SR-71 se kretao tako brzo da je zapravo polomio radarski ekran lovačkog aviona &ndash; sistem jednostavno nije mogao da podnese praćenje objekta koji se tako brzo kreće kroz vazduh.Džeri Hart, biv&scaron;i pilot aviona F-4B Phantom, objasnio je &scaron;ta se dogodilo u intervjuu za The Aviation Geek Club. Opisao je letenje u BARCAP misijama kao obično dosadno, pa ima smisla to &scaron;to ga je uočavanje SR-71 primamilo da poku&scaron;a da ga prati. Nakon &scaron;to je skrenuo na sever kako bi se okrenuo ka mestu gde bi SR-71 trebalo da bude, Hart je objasnio kako se odvijao njegov poku&scaron;aj praćenja:&quot;Gledao sam u čudu kako je Vc krug, koji nam je pokazivao relativnu brzinu približavanja cilja, počeo brzo da ubrzava i raste daleko vi&scaron;e nego &scaron;to sam ikada ranije video. Zatim je B-linija, koja je pokazivala poziciju cilja u odnosu na nos na&scaron;eg aviona, počela brzo da podrhtava levo-desno pre nego &scaron;to je udarila u ivicu ekrana, a ekran je potpuno pocrneo. Vi&scaron;e nikada nismo uspeli da ga osposobimo za rad&quot;. Nakon &scaron;to su instrumenti potpuno otkazali, Hart je odlučio da iskoristi sopstvene oči (&scaron;aljivo nazvano &quot;Mark I eyeball&quot;) kako bi uočio neuhvatljivi Blackbird.Nažalost, SR-71 je leteo previsoko da bi se video golim okom. Ova priča dolazi od biv&scaron;eg pilota koji je jednom prilikom uspe&scaron;no identifikovao letelicu na udaljenosti od 56 nautičkih milja (oko 103 kilometra), tako da njegova nemogućnost da vidi SR-71 sugeri&scaron;e da je ovaj leteo previ&scaron;e visoko i kretao se daleko prebrzo da bi bio uočen. Za to je SR-71 i bio dizajniran &mdash; morao je da leti visoko i brzo kako bi izbegao sovjetske protivvazdu&scaron;ne sisteme. Zato i ne čudi saznanje da ga je bilo te&scaron;ko pronaći i videti, čak i uz prethodnu najavu da dolazi.

Čudo od aviona: SR-71 je leteo toliko brzo da je spržio radar lovca

0 Komentari