Njene dijagnoze nema niko drugi na svetu, svoju priču pretočila je i u roman: "Nikada neću živeti bez straha"

Sama kaže da joj je život obeležen strahom, ali i poku&scaron;ajem da ostane optimistična.&quot;Nikada neću živeti bez straha&quot;, kaže ona, ali dodaje da se ipak trudi da razmi&scaron;lja pozitivno.Njeni zdravstveni problemi počeli su veoma rano &ndash; ubrzo nakon rođenja. Sa svega trinaest meseci, morala je na operaciju srca zbog urođene mane poznate kao Tetralogija Falot. Porodica je tada verovala da je to jedini problem i da će operacija re&scaron;iti njeno stanje, ali su se pote&scaron;koće vremenom samo nizale.Tokom detinjstva Zo je počela da ima probleme sa sluhom i vidom, kao i niz drugih zdravstvenih komplikacija. Kasnije joj je dijagnostikovan Di Džoržov sindrom, genetski poremećaj izazvan nedostatkom dela hromozoma. Uz to su se razvili i poremećaj učenja i skolioza, a upravo ova kombinacija čini je jedinstvenim slučajem u svetu.&quot;Stvari koje su drugima normalne meni su mnogo teže&quot;, opisuje Zo svoj svakodnevni život. &quot;Te&scaron;ko je sklapati prijateljstva jer mi delovi razgovora promaknu&quot;, priznaje. Dugo je, kako kaže, imala i strah od posla i prihvatanja u dru&scaron;tvu.&quot;Pla&scaron;ila sam se da će ljudi videti samo moj invaliditet. Bilo je te&scaron;ko uklopiti se u svet koji ponekad ne deluje kao mesto gde pripadam. To je bilo frustrirajuće jer niko nije video koliko se trudim... Ali me je to naučilo da budem jača&quot;, kaže hrabro Zo.Zdravstveni problemi i dalje je prate &ndash; od hroničnog umora, preko pote&scaron;koća sa disanjem, do ograničenog vida. Iako joj se vid vremenom pobolj&scaron;ao toliko da je sa 20 godina dobila vozačku dozvolu, svakodnevni život i dalje zahteva različita pomagala i prilagođavanja. Redovno koristi slu&scaron;na pomagala, vizuelne asistente i druge tehnologije, a mora i da pazi da se ne preoptereti jer se brzo iscrpi.Uprkos svemu, Zo je uspela da napi&scaron;e roman &quot;Između otkucaja srca&quot;, u kojem bez ulep&scaron;avanja opisuje život sa različito&scaron;ću.&quot;Želela sam da pokažem da iza dijagnoza stoji čovek sa snovima i emocijama&quot;, kaže ona.&quot;Nikada nisam upoznala život bez bolnica i operacija. Ali ne želim da me to defini&scaron;e. Snaga je u tome da ide&scaron; dalje, čak i kada nije lako&quot;, poručuje za kraj.

Njene dijagnoze nema niko drugi na svetu, svoju priču pretočila je i u roman: "Nikada neću živeti bez straha"

0 Komentari