Na današnji dan, 2. jul

1489 - Rođen je engleski sve&scaron;tenik Tomas Krenmer, jedan od vođa verske reformacije u 16. veku u Engleskoj. U vreme rimokatoličke reakcije kraljice Marije I Tjudor 1556. kao kenterberijski nadbiskup spaljen je na lomači, pod optužbom da je jeretik. Uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio &quot;Op&scaron;ti molitvenik&quot; na engleskom. 1566 - Umro je Mi&scaron;el Nosterdam, poznat kao Nostradamus, izvesno vreme astrolog francuskog dvora. Po obrazovanju bio je lekar. Napisao je knjigu &quot;Proročanstva&quot; u kojoj je, na zagonetan i nejasan način, proricao buducućnost. 1644 - U bici kod Marston Mura monarhisti su doživeli prvi veliki poraz od strane sledbenika parlamenta u građanskom ratu u Engleskoj. 1714 - Rođen je nemački kompozitor i dirigent Kristof Vilibald Gluk. Reformisao je operu i postavio osnove muzičke drame. Bio je kompozitor i dirigent na bečkom dvoru carice Marije Terezije. Napisao je stotinak Opera, od kojih je sačuvano oko 40, nekoliko baleta, simfonija, uvertira i oda. Dela: opere &quot;Orfej i Euridika&quot;, &quot;Alčesta&quot;, &quot;Paris i Helena&quot;, &quot;Armida&quot;, &quot;Ifigenija na Tauridi&quot;, &quot;Ifigenija na Aulidi&quot;. 1778 - Umro je Žan Žak Ruso, francuski filozof, pisac i kompozitor, daleki inspirator potonjih revolucionarnih događaja u Francuskoj, posebno &quot;Deklaracije o pravima čoveka i građanina&quot;. Njegove političke ideje uticale su na Kanta, Fihtea, Hegela. Idealizovao je prvobitno &quot;prirodno stanje&quot;. Uzrokom nejednakosti je smatrao privatnu svojinu, a ideju o prirodnom vaspitanju je razvio u pedago&scaron;kom romanu &quot;Emil&quot;. Religiozni deo tog dela &quot;Ispovest savojskog vikara&quot; ražestio je Parlament, u tada&scaron;njoj Francuskoj sud, koji je naložio da se delo spali. Bavio se i muzikom i komponovao je operu &quot;Seoski vrač&quot;, melodramu &quot;Pigmalion&quot; i napisao je &quot;Muzički leksikon&quot;, &quot;Disertaciju o modernoj muzici&quot;, &quot;Pismo o francuskoj muzici&quot;. Ostala dela: &quot;Dru&scaron;tveni ugovor&quot;, &quot;Rasprava o naukama i umetnostima&quot;, &quot;Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima&quot;, &quot;Julija ili Nova Eloiza&quot;, &quot;Pismo Dalamberu&quot;, &quot;Pisma sa planine&quot;, &quot;Ispovesti&quot;. 1819 - U Ujedinjenom Kraljevstvu zakonom je zabranjen rad dece ispod devet godina u tekstilnoj industriji, a rad dece mlađe od 16 godina ograničen je na 12 časova dnevno. 1877 - Rođen je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. jedan od najznačajnijih književnika 20. veka. Određivala ga je svojevrsna odbojnost prema normama građanskog poretka kao i zainteresovanost za duhovnost pa i misticizam. Bio je &scaron;ezdesetih 20. veka neka vrsta idola omladine na Zapadu. Pisao je s velikim uspehom i poeziju. Dela: romani &quot;Peter Kamencind&quot;, &quot;Pod točkom&quot;, &quot;Gertruda&quot;, &quot;Roshalda&quot;, &quot;Demijan&quot;, &quot;Sidarta&quot;, &quot;Stepski vuk&quot;, &quot;Igra staklenih perli&quot;, &quot;Narcis i Zlatousti&quot;. 1881 - U Va&scaron;ingtonu je izvr&scaron;en atentat na predsednika SAD Džejmsa Ejbrama Garfilda, koji je od rana umro 19. septembra 1881. 1884 - Zapocela je s radom Narodna banka Srbije. Prvobitni naziv bio je - Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Prvi guverner bio je Aleksa Spasić, biv&scaron;i ministar, poznati srpski ekonomski stručnjak. Banka je bila ustrojena po uzoru na Narodnu banku Belgije. U prvo vreme bila je sme&scaron;tena u Knez Mihailovoj ulici a od 1890. nalazi se u namenski građenom reprezentativnom zdanju u stilu neorenesansnog akademizma u ulici Kralja Petra. Zgradu je projektovao bečki arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovića (prvi srpski litograf i dvoroupravitelj Kneza Mihaila Obrenovića). Januara 1920. preimenovana je u Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. 1900 - Nad Mencelskim zalivom na Bodenskom jezeru na jugu Nemačke prvi put je poleteo dirižabl kojim je upravljao nemački grof Ferdinand fon Cepelin. Letelica koju je konstruisao bila je duga 128, a &scaron;iroka 11 metara, sastavljena od 16 balona ispunjenih vodonikom i imala je oklop od aluminijuma. Prvi letovi dirižabla bili su velika senzacija i Cepelin je svuda bio pozdravljan zvonima i topovskim salvama. 1915 - Umro je meksički general i državnik Hose de la Krus Porfirio Dijas, predsednik Meksika od 1877. do 1880. i od 1884. do 1911. Iskoristio je popularnost stečenu u borbi protiv francuskih intervencionističkih trupa, da 1876. vojnim prevratom osvoji vlast, zavede diktaturu s osloncem na SAD i omogući prodor američkog i britanskog kapitala. Nagomilano nezadovoljstvo seljaka, ali i građana uop&scaron;te, izazvalo je revoluciju u kojoj je oboren 1911. posle čega je emigrirao i umro je u Parizu. 1925 - Rođen je kongoanski državnik Patris Lumumba, prvi predsednik Vlade nezavisnog Konga, jedan od tvoraca nezavisnosti te zemlje, koji je zbog tragične sudbine postao svojevrsni simbol &quot;crne Afrike&quot;. Predsednik vlade Konga postao je juna 1960. po sticanju suverenosti, ali je smenjen već 5. septembra. Prilikom bega na istok zemlje 1. decembra uhap&scaron;en je. Ubijen je januara 1961. u Katangi, tada otcepljenoj inače najbogatijoj provinciji Konga, koju je vodio Moiz Čombe. Iza ubistva su stajale zapadne tajne službe. Upamćen je i kao valjan pesnik. 1948 - Uz pomoć zapadnih zemalja, grčke vladine trupe su počele ofanzivu protiv komunističke takozvane Demokratske armije Grčke, čime je građanski rat u&scaron;ao u zavr&scaron;nu fazu. 1949 - Umro je bugarski revolucionar i državnik Georgi Mihajlovič Dimitrov, vođa i jedan od tvoraca Komunističke partije Bugarske, prvi predsednik bugarske vlade posle Drugog svetskog rata, generalni sekretar Kominterne od 1935. do 1943. Posle paljevine Rajhstaga 1933. sudio mu je nacistički sud na Lajpci&scaron;kom procesu. Sjajnom odbranom pretvorio je suđenje u optužbu protiv nacista i režima Adolfa Hitlera. 1961 - Samoubistvom je okončao život američki pisac Ernest Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1954. U Prvom svetskom ratu učestvovao je na italijanskom frontu, &scaron;to je opisao u romanu &quot;Zbogom oružje&quot;, iskustva iz &Scaron;panskog građanskog rata u romanu &quot;Za kim zvona zvone&quot;, a posle putovanja po Africi nastali su &quot;Snegovi Kilimandžara&quot; i &quot;Zeleni bregovi Afrike&quot;. Reporterski je beležio činjenice, &scaron;to je odlika &quot;&scaron;kole&quot; pisaca koju je predvodio između dva svetska rata. Njegova dela preplavljena su nagonima i strastima na svim nivoima. Ostala dela: romani &quot;Starac i more&quot;, &quot;Pokretni praznik&quot;, &quot;Prolećne bujice&quot;, &quot;Sunce se ponovo rađa&quot;, &quot;Smrt u popodnevu&quot;, &quot;Imati i nemati&quot;, &quot;Preko reke pa u &scaron;umu&quot;, drama &quot;Peta kolona&quot;. 1964 - Predsednik SAD Lindon Džonson potpisao je &quot;Akt o građanskim pravima&quot;, kojim je zabranjena rasna diskriminacija. 1969 - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija U Tant pozvao je sve zemlje da obustave razvoj i skladi&scaron;tenje hemijskog i biolo&scaron;kog oružja. 1974 - Lideri Sovjetskog Saveza i SAD Leonid Brežnjev i Ričard Nikson objavili su u Moskvi da je postignut sporazum dveju zemalja o ograničavanju podzemnih nuklearnih proba. 1976 - Severni i Južni Vijetnam su posle Vijetnamskog rata, okončanog 1975. porazom SAD i marionetskog južnovijetnamskog režima, posle 22 godine ponovo ujedinjeni u jednu zemlju, s Hanojem kao glavnim gradom. 1989 - Umro je Andrej Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je ambasador u SAD, zatim u UN, gde je bio poznat kao &quot;mister njet&quot;. Sovjetsku diplomatiju predvodio je od 1957. do 1985. Na članstvo u Politbirou vladajuće Komunističke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988. a sutradan i na položaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza na kom se nalazio od 1985. 1990 - U saudijskom gradu Meka, u pe&scaron;ačkom tunelu blizu islamskog svetili&scaron;ta, u stampedu je poginulo oko 1.400 hodočasnika. 1992 - Umro je srpski pisac Borislav Pekić, romansijer sa izrazitim smislom za suptilno nijansiranje, psiholo&scaron;ku i dru&scaron;tvenu analizu, prožetu ironičnim odnosom prema svetu. Zbog pripadnosti ilegalnoj organizaciji &quot;Savez demokratske omladine Jugoslavije&quot; posle Drugog svetskog rata, proveo je nekoliko godina na robiji. Jedan je od osnivača obnovljene Demokratske stranke 1989. godine. Dela: romani &quot;Vreme čuda&quot;, &quot;Hodoča&scaron;će Arsenija Njegovana&quot;, &quot;Uspenje i sunovrat Ikara Gulbekijana&quot;, &quot;Kako upokojiti vampira&quot;, &quot;Zlatno runo&quot;, &quot;Atlantida&quot;, &quot;Novi Jerusalim&quot;, &quot;Argonauti&quot;, &quot;Pisma iz tuđine&quot;, &quot;Godine koje su pojeli skakavci&quot;, &quot;Besnilo&quot;, drame &quot;Kako zabaviti gospodina Martina&quot;, &quot;Na ludom belom kamenu&quot;, scenario za film &quot;Dan četrnaesti&quot;. 1993 - Turski islamisti zapalili su hotel u Sivasu i usmrtili 37 osoba, većinom intelektualaca, učesnika kulturnog festivala. 1994 - Albanski sud osudio je na devet godina zatvora biv&scaron;eg komunističkog lidera Albanije Ramiza Aljiju, pod optužbom da je zloupotrebljavao vlast i kr&scaron;io ljudska prava. 1994 - Posle povratka sa svetskog fudbalskog prvenstva, u Medeljinu je ubijen kolumbijski fudbaler Andres Eskobar, zato &scaron;to je dao autogol na utakmici Kolumbija-SAD. 1995 - Ko&scaron;arka&scaron;ka reprezentacija SR Jugoslavije trijumfalno je obeležila povratak posle ukidanja sportskih sankcija, pobediv&scaron;i u finalu prvenstva Evrope u Atini ekipu Litvanije rezultatom 96:90. 1995 - &Scaron;umski požar, najveći u istoriji Izraela, primorao je hiljade ljudi da napuste domove blizu Jerusalima. 1997 - Umro je američki filmski glumac Džejms Stjuart. Bio je takođe general ratnog vazduhoplovstva SAD. Uglavnom je igrao uloge osoba izrazite moralnosti, i doživljavan je kao svojevrsni primer američkog ideala. Filmovi: &quot;Mister Smit u Senatu&quot;, &quot;Filadelfijska priča&quot; (Oskar), &quot;Konopac&quot;, &quot;Vinčester 73&quot;, &quot;Priča o Glenu Mileru&quot;, &quot;Najveća predstava na svetu&quot;, &quot;Prozor na dvori&scaron;te&quot;, &quot;Čovek koji je znao previ&scaron;e&quot;, &quot;Vrtoglavica&quot;, &quot;Anatomija jednog ubistva&quot;, &quot;Čovek koji je ubio Liberti Valansa&quot;, &quot;Jesen Čejena&quot;, &quot;Parada ludaka&quot;. 2004 - Srpski Manastir Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Uro&scaron;a III Dečanskog (1321-1331) uvr&scaron;ten je u listu svetske ba&scaron;tine UNESKO. 2005 - Humanitarni koncerti pod zajedničkim nazivom &quot;Lajv ejt&quot; (Live 8) u organizaciji irskog muzičara Boba Geldofa, održani su u svim zemljama koje čine G8 - Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Kanadi, Japanu i Rusiji, s ciljem da se pomogne najsiroma&scaron;nijim zemljama. 2011 - Preminula je Olivera Marković, srpska glumica koja je ostavila neizbrisiv trag. Prvi film snimila je 1946.godine (&quot;U planinama Jugoslavije&quot;). Nagradu Narodnog pozori&scaron;ta, čija je članica postala 1967. dobila je dva puta, za uloge Majka Hrabrost (1972) i Klara (&quot;Leda&quot;, 1978), a najveće priznanje koje dodeljuje Nacionalni teatar, Plaketu, dobila je 1988. Ukupan njen opus broji vi&scaron;e od stotinu uloga, igrala je u 63 filma, 26 serija. Dobitnica je dve Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli. Upamćena je i kao vrsna pevačica ruskih romansi i &scaron;lagera. 2014 - Prvi put, nakon gotovo pola veka, vlada Nemačke odobrila je budžet za nastupajuću godinu u kojem nije predviđen deficit. Partije levice upozorile su tim povodom da bi ovakav budžet mogao da dovede do o&scaron;trog pada investicija. 2014 - Protiv biv&scaron;eg predsednika Francuske Nikole Sarkozija pokrenuta je zvanična istraga u Parizu zbog sumnje da je &quot;trgovao uticajem&quot; kao i zbog drugih nezakonitih radnji vezanih za finansiranje njegove izborne kampanje. 2016 - Preminuo je Eli Vizel, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1986. Autor je vi&scaron;e od 40 knjiga, među kojima je najuticajnija &quot;Noć&quot; koja je uz &quot;Dnevnik Ane Frank&quot; standardno svedočanstvo holokausta. Kao 15-godi&scaron;njak poslat je u Au&scaron;vic iz rodnog Sigeta, kasnije je prebačen u Buhenvald, a oslobođen je 1945. Skoro tri decenije predavao je na Univerzitetu u Bostonu, a bio je predavač i na Univerzitetu Jejl i Gradskom univerzitetu Njujorka. Bavio se humanitarnim radom. 2016 - U Žiti&scaron;tu, Banat, dogodio se masakr u kojem je poginulo 5 osoba, a 22 su ranjene. Ubica je u letnjoj ba&scaron;ti lokalnog kafea iz automatske pu&scaron;ke rafalnom paljbom ispalio 26 metaka pucajući prvenstveno na suprugu s kojom je bio u brakorazvodnoj parnici, ali i na osobe s kojima se nalazila. 2019 - Prilikom vazdu&scaron;nih napada na pritvorski centar za migrante u Tadžuri, nedaleko od Tripolija, Libija, 53 osobe su poginule a vi&scaron;e od 130 je ranjeno. Napad se dogodio u sklopu vazdu&scaron;nih udara snaga lojalnih Halifi Haftaru i njihovih nastojanja da zauzmu Tripoli, koji kontroli&scaron;e međunarodno priznata vlada Libije. Migrantski centar se nalazi u blizini vojnog kampa. 2022 - Preminuo je Piter Bruk, pozorisni reditelj. Rođen u Britaniji, od početka sedamdesetih 20. v. živeo je u Francuskoj gde je osnovao Međunarodni centar za pozori&scaron;na istraživanja i bio, kako su ga opisivali &quot;du&scaron;a&quot; pozori&scaron;ta Le Buf di Nor, u Parizu. Njegova produkcija 1970. u Stratfordu, &Scaron;ekspirovog &quot;Sna letnje noći&quot;, odigrana u belom, obezbedila mu je mesto u analima istorije teatra. Režirao je komade od izazovnih verzija &Scaron;ekspira, preko međunarodnih Opera do hindu epskih pesama. Upamćen je po izvođenju &quot;Mahabharate&quot; po indijskom epu, u trajanju od devet sati, 1985. Predstave je postavljao u i napu&scaron;tenim fabrikama, kamenolomima, &scaron;kolama, na najrazličitijim mestima, &scaron;irom sveta, od Londona do Irana, od Pariza do Afrike. 2023 - Preminuo je Milan Milutinović, političar, diplomata, biv&scaron;i predsednik Srbije. Studije prava zavr&scaron;io je u rodnom Beogradu. Bio je sekretar za prosvetu i nauku Srbije, ambasador u Grčkoj i ministar inostranih poslova SR Jugoslavije. Predsednik Srbije bio je od decembra 1997. do decembra 2002. godine. Po isteku predsedničkog mandata, decembra 2002. godine, predao se Ha&scaron;kom tribunalu, gde je bio optužen zbog de&scaron;avanja na Kosovu i Metohiji. Oslobođen je februara 2009. i progla&scaron;en nevinim po svim tačkama optužbe. 2024 - U stampedu prilikom verskog skupa u Hatrasu, u najmnogoljudnijoj indijskoj državi Utar Prade&scaron;, poginula je 121 osoba, a povređeno je najmanje 150. Bilo je to okupljanje posvećeno hinduističkom božanstvu &Scaron;ivi, koje se redovno održava u Hatrasu. Te godine okupilo se čak 250.000 lica, namesto uobičajenih osamdesetak hiljada.

Na današnji dan, 2. jul

0 Komentari