Nemački "Handelsblatt": "Srbija je mnogo više od zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji"

Njihov odgovor: Fazno članstvo. Ovo nije ni novo ni radikalno. To nije ni&scaron;ta drugo do austrijski model od 1972. do 1995. godine, prilagođen geopolitičkim realnostima dana&scaron;njeg Zapadnog Balkana.Godine 1958, Austrija se na&scaron;la u slično te&scaron;koj situaciji kao &scaron;to je dana&scaron;nji Balkan. Zapadna Nemačka je već bila ubedljivo njen najveći trgovinski partner, sa trideset do četrdeset procenata uvoza. Ipak, Beč nije mogao da se pridruži novonastaloj EEZ: Državni ugovor iz 1955. obavezao je zemlju na stalnu neutralnost, a Moskva je svaki značajan ekonomski potez ka zapadnom bloku tumačila kao kr&scaron;enje ove obaveze.Dakle, Beč nije napustio neutralnost. Zaobi&scaron;ao ju je. Godine 1972, kancelar Bruno Krajski potpisao je sporazum o slobodnoj trgovini koji je sadržao eksplicitnu &quot;klauzulu o neutralnosti&quot;, koja je garantovala pravo na povlačenje u bilo kom trenutku i neograničenu slobodu u poslovanju sa Istokom.Tek dve decenije kasnije usledio je Evropski ekonomski prostor: četiri slobode jedinstvenog trži&scaron;ta, usvajanje većine pravnih tekovina EU, finansijski doprinos koheziji &ndash; ali bez prava glasa, bez komesara, bez poslanika Evropskog parlamenta. Punopravno članstvo je usledilo tek 1. januara 1995. godine, nakon referenduma na kojem je 66,6 odsto Austrijanaca glasalo za.Čitav proces je trajao otprilike 23 godine. Kada se pristupanje konačno dogodilo, ono je samo potvrdilo ekonomsku realnost. Integracija je stoga postignuta manje kroz pompezne govore i ceremonije potpisivanja, već kroz činjenice na terenu.To vodi do tri zaključka, od kojih nijedan Brisel ne voli javno da iznese. Asimetrija je prihvatljiva sve dok je transparentna. Ekonomska integracija je u praksi nepovratna. A vi&scaron;eslojna arhitektura bolje ublažava geopolitičke &scaron;okove nego binarna logika &quot;unutra ili napolje&quot;.Aleksandar Vučić i Edi Rama eksplicitno odbacuju svaki veto u Savetu, sve dodatne komesare, sve dodatne poslanike Evropskog parlamenta, sve izmene pravila glasanja i svaki automatski pristup strukturnim fondovima. Za Brisel je ovo izuzetno dobra ponuda: geopolitičko usidravanje bez tro&scaron;kova kojih se 27 zemalja članica najvi&scaron;e pla&scaron;i.Vučić mora da sprovede reformeMeđutim, cela istina uključuje i činjenicu da je na samitu EU-Zapadni Balkan u Crnoj Gori početkom juna, Srbija bila jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je pozvana da sprovede konkretne reforme, na primer u oblasti izbornih zakona. Predsednik Vučić će stoga morati da ispuni obećanja ako je zaista ozbiljan u vezi sa članstvom u EU.Ipak, budućnost Zapadnog Balkana neće biti određena time da li će se integrisati, već time koliko brzo i u kom obliku. I dok Brisel okleva, kineske direktne investicije u Srbiju iznosile su 1,4 milijarde evra u 2022. godini &ndash; gotovo ekvivalentno ukupnim investicijama svih 27 zemalja članica EU (1,46 milijardi evra). Od 2021. godine, Kina je tako najveći pojedinačni investitor u zemlji.Dok mnogi investitori jo&scaron; uvek čekaju na formalno pristupanje EU, ekonomska realnost je odavno nadma&scaron;ila političku debatu. Srbija je duboko integrisana u evropske lance snabdevanja, razvija se u proizvodni, tehnolo&scaron;ki i logistički centar jugoistočne Evrope i sve vi&scaron;e postaje geopolitička raskrsnica između Evropske unije, Bliskog istoka i Azije.Da budem otvoren: Svake godine kada EU okleva da odobri konkretan pristup jedinstvenom trži&scaron;tu, ova praznina se dodatno popunjava finansiranjem infrastrukture od strane Pekinga i trgovinskom diplomatijom Ankare. Fazno članstvo stoga nije ustupak Beogradu. Umesto toga, to bi bila istinska obostrano korisna situacija: Balkan bi imao koristi od opipljivih ekonomskih prednosti članstva u EU, a Brisel bi obezbedio geopolitički uticaj u srcu Južne Evrope.Postoji jo&scaron; jedna stvar koju se niko u Briselu neće usuditi da izgovori naglas. Punopravno članstvo zemlje sa otprilike četrdeset miliona stanovnika odlučno bi pomerilo politički centar gravitacije Unije ka istoku &ndash; u smislu glasačke moći u Savetu, sastava Parlamenta, raspodele sredstava i poljoprivredne politike. Malo koja prestonica u Zapadnoj Evropi će moći lako da prihvati ovo.Beč je doneo ispravnu odluku 1972. godine.Pet zemalja članica EU, Austrija, Italija, Če&scaron;ka, Slovačka i Slovenija, stoga bi trebalo da urade dve stvari: da pozovu Komisiju da do jeseni predlog komesarke Marte Kos o sektorskoj integraciji pretvori u zvanično saop&scaron;tenje i da pro&scaron;ire &quot;petorku&quot; tako da uključi Berlin, koji je već signalizirao svoje odobrenje odgovarajućim pismom kancelara Fridriha Merca.Beč je doneo ispravnu odluku 1972. godine, čak i ako to niko tada nije nazvao &quot;strategijom&quot;. Brisel ima &scaron;ansu da donese istu odluku 2026. godine &ndash; ovog puta svesno. Jer izbor vi&scaron;e nije između punopravnog članstva i statusa kvo. To je između fazne arhitekture koju Unija sama sebi projektuje i sive zone u kojoj balkanska integracija tone u neugodni limbo neispunjenih obećanja i neispunjenih očekivanja.Evropa se suočava sa strate&scaron;kom odlukom. Verovatno je to poslednja velika evropska priča o rastu.

Nemački "Handelsblatt": "Srbija je mnogo više od zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji"

0 Komentari