Lukašenko sateran u ćošak!; Misteriozni sastanak u rezidenciji u kojoj Putin nikoga ne prima – šta se desilo?

Poseta je usledila dan nakon &scaron;to je Luka&scaron;enko rekao da se sastao sa predstavnicima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Belorusiji.Prema izve&scaron;tajima ruskih medija, neobičnu prirodu posete nagla&scaron;ava činjenica da se sastanak održao u Valdaju, gde Putin retko ugo&scaron;ćuje strane lidere, prema podacima Ukrajinske agencije za pravosuđe, ruske nezavisne medijske kuće i Meduze.Kremlj je izvestio da su dvojica lidera razgovarala nasamo o &quot;trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, sprovođenju zajedničkih ekonomskih projekata i pitanjima vezanim za regionalnu bezbednost&quot;, a sličnu op&scaron;tu izjavu dao je i beloruski Telegram kanal Pul Pervogo, koji je usko povezan sa Luka&scaron;enkovom kancelarijom za odnose sa javno&scaron;ću.Ova poseta Luka&scaron;enka ruskom za&scaron;titniku privukla je pažnju, posebno zbog vremena i zato &scaron;to nema detaljnijih izve&scaron;taja o sadržaju, a komentarisala ju je u tekstu za Kijev post Sevindž Osmankizi, azerbejdžanska televizijska novinarka u egzilu, biv&scaron;a reporterka Bi-Bi-Sija koja je u odsustvu osuđena na zatvorsku kaznu u svojoj zemlji zbog navodnih antidržavnih aktivnosti.Ono &scaron;to se de&scaron;ava Luka&scaron;enku je upravo ono &scaron;to on želi da izbegneOsmankizi ističe da je zvanično Kremlj opisao sastanak kao rutinsku diskusiju o trgovini, zajedničkim projektima i &quot;regionalnoj bezbednosti&quot;, ali da vreme održavanja sastanka ukazuje na mnogo ozbiljniju priču.Razgovori su održani u vreme sve većih tenzija između Kijeva i Minska, nakon &scaron;to je Ukrajina upozorila na rusku vojnu infrastrukturu na teritoriji Belorusije i zapretila da će, ako je Minsk ne ukloni, Kijev &quot;preduzeti mere&quot;.Za Ukrajinu, kako navodi, Belorusija vi&scaron;e nije samo pasivni ruski saveznik, već logistička, vojna i strate&scaron;ka podr&scaron;ka Moskvi u ratu. Činjenica da je sastanak u Valdaju održan iza zatvorenih vrata &ndash; bez konferencije za novinare, javnih izjava i očekivanog potpisivanja dokumenata &ndash; dodatno pojačava utisak da najvažnije teme, kako autor ocenjuje, nisu bile namenjene javnosti.Sastanak u Valdaju usledio je nakon direktnog upozorenja predsednika Volodimira Zelenskog, koji je nedavno dao Belorusiji nedelju dana da ukloni ruske signalne relejne stanice za koje Kijev tvrdi da su kori&scaron;ćene za vođenje napada dronova na Ukrajinu. Kremlj je odbacio upozorenje kao pretnju beloruskom suverenitetu, ali &scaron;to je jo&scaron; važnije, upozorenje je izgleda promenilo njegov strate&scaron;ki račun.Sporne relejne stanice su prestale sa radom nakon Zelenskijevog ultimatuma, objavili su mediji, pozivajući se na izjavu ukrajinskog predsednika zasnovanu na vojnim i obave&scaron;tajnim izve&scaron;tajima.Za Luka&scaron;enka se kaže da je ovakva kriza upravo ono &scaron;to poku&scaron;ava da izbegne od početka sveobuhvatne invazije Rusije na Ukrajinu. On želi za&scaron;titu i finansijsku podr&scaron;ku koja dolazi uz Putinovu podr&scaron;ku, ali ne i da plati cenu punog uče&scaron;ća u ratu, ali tu ravnotežu je sve teže održati.Sve manje prostora za manevarLuka&scaron;enko je izbegavao direktno slanje beloruskih trupa u Ukrajinu, ali beloruska teritorija je već odigrala ključnu ulogu u ruskom ratu. Autor podseća da je u februaru 2022. godine Belorusija služila kao jedna od glavnih lansirnih tačaka za rusku invaziju. Od tada je Minsk prihvatio raspoređivanje ruskog taktičkog nuklearnog oružja na svom tlu, vi&scaron;e puta je organizovao zajedničke vojne vežbe i dozvolio upotrebu vojne infrastrukture koja pomaže Moskvi da održi pritisak na Ukrajinu.Za Kijev, pitanje nije samo da li će beloruske trupe preći granicu, već &scaron;to je jo&scaron; važnije, da li će beloruska teritorija, vojne baze, radarski sistemi, relejne stanice i logističke mreže nastaviti da podržavaju ruske napade. Ovo, upozorava Osmankizi, čini Belorusiju delom bojnog polja, iako beloruski vladar tvrdi da njegova zemlja nije učesnik u ratu.Autor tvrdi da razgovori na Valdaju verovatno odražavaju Putinovu rastuću frustraciju svakim znakom oklevanja iz Minska. Luka&scaron;enkov prostor za manevar je uvek bio ograničen, ali se sada jo&scaron; vi&scaron;e sužava &ndash; njegov režim je politički, ekonomski i vojno zavisan od Moskve, ali istovremeno, dozvoljavanje Rusiji da koristi belorusku infrastrukturu za usmeravanje napada na Ukrajinu povećava rizik da će beloruski vojni objekti postati legitimne mete u ukrajinskoj kampanji za zaustavljanje tih napada. To je Luka&scaron;enkova ključna dilema: te&scaron;ko da može reći &quot;ne&quot; Putinu, ali svaki sporazum sa sobom nosi sve veće opasnosti.Zvanična formulacija &quot;regionalne bezbednosti&quot; stoga krije mnogo vi&scaron;e nego &scaron;to otkriva. U kremaljskom žargonu, taj termin može značiti gotovo sve &ndash; od pritiska na granice i vojne integracije do ruta dronova i nuklearnog odvraćanja.Cena rusko-beloruskog aranžmana je poraslaS obzirom na vreme održavanja sastanka, pi&scaron;e Osmankizi, te&scaron;ko je zamisliti da Ukrajina nije bila jedna od centralnih tema razgovora. Za Ukrajinu, sastanak u Valdaju dolazi u ključnom trenutku &ndash; Kijev nastoji da obezbedi dodatne sisteme protivvazdu&scaron;ne i balističke raketne odbrane pre samita NATO-a u Ankari, dok istovremeno pro&scaron;iruje sopstvenu kampanju dugog dometa protiv ruskih vojnih i ekonomskih ciljeva.A Belorusija, kako autor tvrdi, je direktno deo te jednačine &ndash; ako Minsk nastavi da obezbeđuje Moskvi infrastrukturu koja pomaže u usmeravanju ili podržavanju napada na Ukrajinu, Kijev će to videti ne kao neutralnost, već kao saučesni&scaron;tvo. Poruka je stoga sve jasnija: Belorusija možda neće slati svoje trupe u Ukrajinu, ali ne može da se pretvara da logistička i tehnička podr&scaron;ka ruskoj agresiji neće imati posledice.Putin je možda pozvao Luka&scaron;enka u Valdaj kako bi dodatno učvrstio kontrolu nad beloruskim liderom, zahtevao veću lojalnost i osigurao da Belorusija ostane dostupna za sledeću fazu ruskog pritiska na Ukrajinu. Međutim, ovaj sastanak je takođe otkrio slabost rusko-beloruskog saveza - Luka&scaron;enko je koristan Putinu samo dok može da obezbedi teritoriju, infrastrukturu i strate&scaron;ku dubinu bez izazivanja direktnih posledica, ali upozorenje iz Kijeva je pokazalo da takav aranžman vi&scaron;e nije bez cene, zaključuje Osmankizi u analizi za Kijev post.Luka&scaron;enko poslao poruku Zelenskom: &quot;Ne može&scaron; tako&quot;Kremlj je u četvrtak demantovao izve&scaron;taj Volstrit žurnala od srede da Moskva vr&scaron;i pritisak na Belorusiju da podrži pro&scaron;irenje ruskog rata u Ukrajini. WSJ je objavio da Rusija želi da koristi Belorusiju kao odskočnu dasku za intenziviranje svojih napada na Ukrajinu i da Moskva preti da će prekinuti finansijsku podr&scaron;ku susednoj zemlji ako se to ne učini.Luka&scaron;enko je, u međuvremenu, u četvrtak izvestio o sastanku sa predstavnicima ukrajinskog predsednika i preneo poruku preko njih, očigledno povezanu sa ranijim ultimatumom. &quot;Nedavno su ovde bili predstavnici Zelenskog. Direktno sam im rekao: &#39;Momci, prenesite ovo svom predsedniku - ako misli da može ovako da razgovara sa nama i da poku&scaron;a da nas uvuče u rat, mora da shvati da će se priroda rata odmah promeniti. Ovaj rat će biti potpuno drugačiji&#39;&quot;, rekao je beloruski vladar.Takođe je tvrdio da je dobio odgovor.&quot;Predsednik i oni to razumeju. Dakle, momci, hajde da se dogovorimo. Moramo postići smislen sporazum&quot;, rekao je Luka&scaron;enko.&quot;Nema potrebe da gubimo živce, nema potrebe da vičemo, nema potrebe da poku&scaron;avamo da nekoga udarimo u lice na ruski način itd. Hajde da se pona&scaron;amo kao ljudi, razumevajući &scaron;ta je Rusija i &scaron;ta smo mi. To razumevanje takođe postoji&quot;, dodao je.Luka&scaron;enko je takođe naglasio da Belorusija ne treba da bude uvučena u rat.Kremlj zavisan od isporuka goriva iz Belorusije zbog ukrajinskih udaraKao rezultat snažne ukrajinske kampanje napada na ruske energetske objekte, pre svega rafinerije, Rusija se suočava sa te&scaron;kom krizom snabdevanja gorivom, &scaron;to je dovelo do toga da se Kremlj, između ostalog, oslanja na Minsk kao dobavljača. Međutim, nezavisni beloruski kanal Belsat je ranije ove nedelje izvestio da ruski deficit goriva već prema&scaron;uje kapacitet Belorusije da pomogne svom savezniku.Belorusija je već povećala isporuke goriva Rusiji. Samo isporuke benzina železnicom su se povećale skoro 13 puta od januara do maja u poređenju sa istim periodom pro&scaron;le godine, dok su se isporuke dizela železnicom utrostručile u istom periodu. Prema statistici Sanktpeterbur&scaron;ke berze, prodaja beloruskog benzina u maju je povećana 26 puta, a beloruskog dizela tri puta, objavio je Belsat. Kanal procenjuje da su isporuke goriva sada ugrožene i u Belorusiji zbog pomoći Rusiji.Rusija je takođe u maju uvezla 5.170 metričkih tona mlaznog goriva iz Belorusije, &scaron;to je skoro četiri puta vi&scaron;e nego u maju 2025. godine, prema podacima Centra za indeks cena (PIC), koje je objavio nezavisni ruski portal Meduza. Samo u prvih 10 dana juna, isporuke su dostigle 2.600 tona, objavio je nezavisni ruski poslovni portal The Bell.Ne postoji zvanična statistika o proizvodnji, domaćoj potro&scaron;nji ili izvozu mlaznog goriva u Rusiji. Prema procenama PIC-a, Rusija je 2025. godine proizvela 11,4 miliona tona mlaznog goriva, od čega je 1,4 miliona tona do&scaron;lo iz moskovske rafinerije nafte u Kapotnji, koja je u vlasni&scaron;tvu Gasprom njefta. Međutim, ranije u junu, ukrajinski dronovi su pogodili moskovsku rafineriju, izazvav&scaron;i ogromnu &scaron;tetu. Rojters je izvestio da će &scaron;teta učiniti objekat van upotrebe do kraja 2026. godine.

Lukašenko sateran u ćošak!; Misteriozni sastanak u rezidenciji u kojoj Putin nikoga ne prima – šta se desilo?

0 Komentari