Nutricionistkinja upozorava: Ovo je najčešća greška koju pravimo tokom leta

Upravo ove kategorije najvi&scaron;e izložene riziku od dehidratacije, toplotne iscrpljenosti i pogor&scaron;anja osnovnih bolesti, pa je pravovremena prevencija ključna.Jedan od osnovnih saveta odnosi se na pona&scaron;anje u najtoplijem delu dana.Preporuka je da se iz kuće ne izlazi bez preke potrebe u periodu od 10 do 17 časova, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije i kada je rizik od pregrevanja organizma najveći. U tom intervalu, kako obja&scaron;njava, čak i kratkotrajno izlaganje suncu može dovesti do umora, slabosti i poremećaja termoregulacije.&quot;Kako bi se izbeglo pregrevanje organizma, neophodan je dovoljan unos tečnosti. Da bismo izbegli pregrevanje organizma neophodan je unos tečnosti minimum 2 litra u toku dana, u kombinaciji sa limunadom. Ipak, posebno voda sama po sebi nije uvek dovoljna, naročito kada dolazi do pojačanog znojenja. Ako se pojačano znojimo, samo voda nije dovoljna da hidrira organizam i vrati energiju, već je potrebno unositi i kombinaciju vode i soli&quot;, kaže za RINU Jelena Matković diplomirana nutricionistkinja i magistarka farmacije. Shutterstock/Pixel-ShotOdličan izbor za hidrataciju, kako ističe, predstavlja i sezonsko voće koje sadrži visok procenat vode. Lubenica, dinja i nektarina izdvajaju se kao posebno korisne, jer osim vode sadrže i minerale i prirodne &scaron;ećere koji brzo pomažu obnavljanje energije i vraćanje elektrolita u ravnotežu.Posebno upozorava na čestu gre&scaron;ku tokom leta, a to je konzumacija izrazito hladne hrane i pića. Iako u prvi mah donosi osećaj osveženja, efekat na organizam može biti suprotan.&quot;Ono &scaron;to obično gre&scaron;imo svi jeste da težimo da konzumiramo ohlađeno voće, povrće i vodu, jer nam organizam traži rashlađenje, a zapravo činimo potpuno pogre&scaron;nu stvar&quot;, ističe Matković.Kako obja&scaron;njava, hladna hrana pokreće proces zagrevanja u organizmu, jer telo mora da izjednači temperaturu unetih namirnica sa sopstvenom.&quot;Unosom hladne hrane i pića momentalno osećamo osveženje, ali ono &scaron;to se de&scaron;ava u organima za varenje je sasvim suprotno pri čemu se u organizmu razvija dodatna toplota da bi se temperature izjednačile. Zbog toga dolazi do dodatnog opterećenja organizma i usporavanja digestivnih procesa. Umesto da se osvežimo, na taj način dodatno zagrevamo organizam, i usporavamo enzime za varanje&quot;, upozorava Matković.Shutterstock/Pixel-ShotPreporuka je, stoga, da voće i povrće budu na sobnoj temperaturi, kao i voda i limunada, kako bi se izbegao dodatni stres za organizam i omogućilo bolje varenje i prirodnija termoregulacija. Ishrana tokom leta, kako zaključuje nutricionistkinja, treba da bude zasnovana na sezonskim namirnicama koje su u tom periodu najdostupnije i najkorisnije za organizam.Posebno preporučuje salate od sezonskog povrća u kombinaciji sa niskomasnim sirevima i jajima, koje predstavljaju uravnotežen obrok.&quot;Salate od sezonskog povrća i niskomasnih sireva i jaja su prava kombinacija svih potrebnih nutrijenata a pri tome čine odličnu hidrataciju organizma&quot;, zaključuje Matković, nagla&scaron;avajući da pravilna ishrana tokom vrućina može značajno doprineti boljem op&scaron;tem stanju i lak&scaron;em podno&scaron;enju visokih temperatura.

Nutricionistkinja upozorava: Ovo je najčešća greška koju pravimo tokom leta

0 Komentari