Srbi u UN svedočili o paklu u BiH: "Rezolucija će žrtve rata označiti kriminalcima" VIDEO

Skupu su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Marko Đurić.Na panelu su govorili Du&scaron;ka i Svetlana Stanić, Ranko Ristić, Dijana Ivanović, Miroslav Jović i stručnjak za pravo Gregori Rodi.Pored njih prisutni su bili i predstavnici Ujedinjenih nacija.Prvi svedok je Du&scaron;ka Stanić koja je počela sa opisivanjem svog mesta rođenja u BiH.&quot;Jednog hladnog jutra dok sam se spremala za &scaron;kolu majka mi je rekla da je ona otkazana i da moram da ostanem kod kuće. Mi smo bili manjina tamo gde smo živeli. Nismo mogli da izlazimo, da se igramo i jeli smo hranu samo koju smo imali kod kuće. Sa osam godina sam poku&scaron;ala da shvatim &scaron;ta se de&scaron;ava, ali na&scaron;i nekada&scaron;nji orijatelji su smi&scaron;ljali kako da nas likviriraju&quot;, započela je ona.&quot;Vojnici su do&scaron;li i jedan od njih je uperio pu&scaron;ku od mene, moji roditelji su samo stajali i gledali. On nas je naterao da uđemo u kombi pun Srba. Nismo znali gde idemo, a nisam mogla nikoga da pitam. Odvedeni smo u &scaron;kolu gde smo bili sa drugim Srbima, koji su bili jo&scaron; upla&scaron;eniji. Otkrili smo da nećemo dobiti hranu u narednom periodu, već samo oni koji su tu mesecima dobijali su malu količinu hrane. Bila sam gladna. Posle tri dana vojnici su do&scaron;li po žene i decu&quot;, rekla je ona i opisala da je u&scaron;la u autobus i da nije znala &scaron;ta je nakon toga čeka.&quot;Bili smo u koncentracionom logoru. Dolazili su da nas muče, provociraju nas i rade sa nama &scaron;ta god hoće. Majke su mogle da biraju da li će one ili deca biti prvi. Moj ujak i je pričao o strahotama koje su oni proživeli u njihovom logoru. Nije bilo milosti i svaki dan su te&scaron;ko radili nakon čega su ih tukli. Iako nisu mogli da stoje na nogama i&scaron;li su na težak rad. 12 sati bez hrane i vode, a ako su se umorili onda bi ih pu&scaron;kom udarili u glavu&quot;, dodala je ona.&quot;Živela sam u strahu svakog dana neznajući &scaron;ta može da se dogodi. 1995. na&scaron; grad je ponovo bio napadnut i jedva smo uspeli da izvučemo živu glavu. Pobegli smo na konju. Živeli smo napolju sa hiljadama drugih ljudi. Nismo imali hrane, skloni&scaron;te i bili smo upla&scaron;eni. Kada sam napunila 11 godina grčke porodice su nas prihvatile i živela sam u Grčkoj&quot;, dodaje Stanić i nagla&scaron;ava da je tamo prvi put videla kako detinjstvo treba da izgleda.Nakon Du&scaron;ke svoje iskustvo re&scaron;ila je da ispriča i njena sestra Svetlana.&quot;Tokom rata imala sam 6 godina i kada je počeo sve &scaron;to smo imali bio je strah, agonija i muka. Grupa vojnika je u&scaron;la u selo i ja sam bila prestra&scaron;ena i skroz sama, sakrila sam se. Shvatila sam da nisam čula da dolaze. Videla sam kako muče mog strica, prebijaju ga dok nisu bili &quot;zadovoljni&quot;. Pla&scaron;ila sam se da izađem odatle i kada sam mislila da je bezbedno oti&scaron;la sam do kuće, gde mi niko nije otvarao vrata. Bili su prestra&scaron;eni da su to vojnici i zato nisu otvorili vrata. Ova sećanja su i dan danas sa mnom, 30 godina kasnije i ne možemo reći da su ratovi jednostrani. Oni ostavljaju žrtve na svim stranama i mi smo svedoci toga. Vicili, deca i porodice plaćaju krajnju cenu. Te traume nas prate ceo život, a mi smo srećni &scaron;to smo preživeli&quot;, rekla je Svetlana.&quot;Nijedno dete ne treba da preživi takvu nehumanost&quot;, zaključila je ona i dodala da svi zaslužuju pravdu.Ranko Ristić je opisivao &scaron;ta su vojnici Osame Bin Ladena uradili.&quot;Moj pradeda, Petar Ristić bio je heroj Prvog svetskog rata a zavr&scaron;io je u logoru Jasenovac. Moji najbolji prijatelji bili su muslimani, nismo ni razmi&scaron;ljali o strahotama Drugog svetskog rata, jer smo rođeni posle toga, ali dok sam i&scaron;ao u &scaron;kolu tamni oblak rata ponovo se nadvio. I&scaron;ao sam sa ocem autom, zaustavili su nas, uperili pu&scaron;ke i naredili nam da se vratimo u grad odakle nam nisu dali da izađemo. Moj biv&scaron;i prijatelj, Senad pucao je direktno iznad mene, iznad moje glave. Nikada neću zaboraviti izraz mog lica u tom momentu. Za 10 minuta smo pokupili sve &scaron;to je moglo da stane u auto. Jedva smo izbegli jo&scaron; jednu blokadu puta. Počeli su da napadaju i pale sela, za samo nekoliko nedelja su etnički očistili ta sela. 7.000 ljudi bilo je prinuđeno da se povuče&quot;, objavio je Ristić.On je opisao kakav zločin je učinjen nad njegovom rođakom, odnosno na kakav način je ubijena.Tetoristi Al kaide su do&scaron;li da se bore protiv Srba, ali i protiv Hrvata.On je dodao i da ne brani Srbe, da su mnogi od njih počinili zločin, ali &scaron;ta je sa Srbima koji su izgubili život.&quot;30.000 Srba je poginulo&quot;; naglasio je on.Posle njega obratila se i Dijana Ivanović.&quot;Pet hrvatskih vojnika je do&scaron;lo, odvelo mog oca i on se nikada nije vratio. &Scaron;kola je namenjena bila da bude koncentracioni logor za Srbe. On je sme&scaron;ten u prostoriju od devet kvadrata sa jo&scaron; 12 Srba. Moj otac je rekao da su ovi jadni ljudi danima mučeni, a posle i pogubljeni. On je mučen svaki dan tokom pet meseci, uglavnom od strane hrvatskog policajca sa kojim je bio prijatelj. Po&scaron;to su ga na smrt prebili nastavili su da ga gaze, stavljali mu pi&scaron;tolj u usta. On je preklinjao da ga ubiju. Rekli su da će prvo da ga muče jer je Srbin&quot;, rekla je Ivanović opisujući koliko dugo je ta tortura trajala.&quot;Jedne noći su mu stavili povez na oči i rekli mu da ga vode na streljanje. Kad su ga izveli iz auta rekli su mu da pazi gde gazi da ne bi udario u tela svoje pale braće&quot;, rekla je Dijana i navela druge oblike mučenja.&quot;Moja majka je delila sudbinu mog oca. Dok je on bio u logoru ona je živela u stragu, jer su stalno pljačkali, spaljivali, odvodili. Jednog jutra na&scaron;a kom&scaron;inica pronađena je mrtva u svojoj kući, bila je silovana. Moja majka je odvedena u logor 1992. godine. Redovno su je tukli i mučena je na električnoj stolici. Pretili su joj da će decu da joj ubiju pred njom&quot;, kazala je.Ona je dodala da su njeni roditelji pu&scaron;teni iz logora prilikom razmene zarobljenika.&quot;Ja pitam Ujedinjene nacije da nam pomognu da dostignemo pravdu&quot;, zatražila je ona i upitala za&scaron;to su srpske žrtve dikriminisane od strane UN.Miroslav Jović obratio se povodom svog svedočantva.&quot;Potičem iz BiH, a rođen sam u Grahovu. Živim i radim u SAD i jedan sam od predstavnika srpske zajednice ovde. Moj rodni grad bio je žrtva operacije Oluja. Srbi su bili proterani iz kuća. Svi ti ljudi, moja porodica, ja, kom&scaron;ije, prijatelji je danas palo na manje od 5 odsto u poređenju sa brojem pre rata. Sve ovo govorim da čak i da je ceo taj egzoduz izbrisan iz toga dela Bosne kao Srbi. 29 godina nakon tog proterivanja znak života i suživota se ponovo pojavio. Saradnja između kom&scaron;ija koji su različite nacionalnosti na neki način bila na vidiku do danas. Usvajanjem ove rezolucije samo će se pogrejati strahovi da će se duhovi pro&scaron;losti ponovo pojaviti&quot;, rekao je Jović i dodao da ovo ponovno otvara te rane.&quot;Gotovo je nemoguće da se opi&scaron;e mučenje kome su bili izloženi Srbi&quot;, rekao je.On je dodao da je Slobodan Stojanović tada ubijen samo zato &scaron;to je Srbin, a imao je samo 12 godina.&quot;Dono&scaron;enje ove rezolucije će žrtve rata označiti kao kriminalce&quot;, zaključio je on.Jedvaka pravda za sveAdvokat za Va&scaron;ingtona Gregorije Rodi je kazao da ovi ljudi ne traže vi&scaron;e ni&scaron;a nego &scaron;to je jednaka pravda za sve. Da sve žrtve imaju jednaku pravdu. A rezolucija koja se nalazi ispred UN zapravo ne vodi ka tome. Oni od UN traže da razmotre jednaku pravdu za svakoga. &quot;Jednaka pravda ide ruku pod ruku sa po&scaron;tovanjem ne samo njihovih priča već i priča žrtava koje nisu preživele. Ova rezolucija nikada ih neće učiniti delom te jednačine i ne može da se posmatra kao pravda. A UN se zalažu za jednaku pravdu za sve ljude na svetu, ukljujući i Srbe. Trebalo bi da se uzme u razmatranje već svi učesnici u BiH - Srbi, Hrvati i Bo&scaron;njaci&quot;, rekao je on i dodao da pravda treba da bude jednaka za sve. Obraćanje Vučića&quot;Svi ovi ljudi ovde će se osećati lo&scaron;e jer će na čelima imati znak jer će postati deo genocidnog naroda. &Scaron;ta mi ovde danas radimo. Nema pojedinaca na toj rezoluciji. Nikada nismo sakrili činjenicu da su Srbi učinili užase tamo, mi smo to osudili. Dva predsednika Srbije su oti&scaron;la u Srebrenicu. Ja sam to učinio i gotovo da sam bio linčovan i nikada nisu na&scaron;li ljude koji su me napali&quot;, rekao je Vučić.Vučić je za kraj zamolio da se ponovo razmotre stavovi i odluke, jer to može da se odrazi ne samo na Srbiju, već na ceo svet.

Srbi u UN svedočili o paklu u BiH: "Rezolucija će žrtve rata označiti kriminalcima" VIDEO

29 Komentari