Đurić za Politiko: Rezolucija će sejati dalje razdore na Balkanu

Đurić je u autorskom tekstu za briselski portal ocenio da je dolazak do dogovora o obeležavanju dana sećanja na pro&scaron;lost na način na koji se ne pravi podele, najbolji način da se osigura da se ona ne ponovi.Generalna skup&scaron;tina Ujedinjenih nacija sutra razmatra Nacrt rezolucije o progla&scaron;enju Međunarodnog dana sećanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine, a &scaron;ef srpske diplomatije je napisao da će, dok pregladači rezolucije navode da je to važan korak ka pomirenju, ona verovatno &quot;sejati dalje razdore na Balkanu&quot;.&quot;Niko ne može poreći da su se stra&scaron;ni ratni zločini dogodili tokom balkanskih ratova. Samo politički ekstremisti odbacuju stav da su u Srebrenici počinjeni neopisivi zločini. A samo najbezumniji ljudi nisu voljni da priznaju i odaju počast tim žrtvama&quot;, napisao je Đurić.On je naveo da je predložena rezolucija UN-a usko fokusirana i sačinjena bez konsultacija sa svim regionalnim zajednicama i stranama u balkanskim ratovima.&quot;Ali svaka rezolucija UN-a o stradanju u balkanskim ratovima treba da po&scaron;tuje vi&scaron;e od 100.000 žrtava sukoba. Ove žrtve zaslužuju jednaku pravdu, tretman i sećanje, kao i po&scaron;tovanje međunarodne zajednice bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu ili veru. Nažalost, nacrt rezolucije nastoji da spomena i izdvoji jednu grupu&quot;, naveo je Đurić.Ministar spoljnih poslova ponovio je da nacrt rezolucije podriva Ustav i vladavinu prava u Bosni i Hercegovini jer ga je sačinio, predložio, kosponzorirao i za njega lobira, stalni predstavnik UN-a za Bosnu i Hercegovinu ambasador Zlatko Lagumdžija, bez zakonski propisane saglasnosti tročlanog Predsedni&scaron;tva zemlje.&quot;Ona je napredovala u tajnosti, bez konsultacija sa srpskim entitetom u zemlji ili njegovim izabranim predstavnicima, i bez ikakvog poku&scaron;aja da se prizna desetine hiljada drugih žrtava rata&quot;, ukazao je Đurić dan uoči glasanja u Njujorku.Predlagači nacrta rezolucije o Srebrenici utvrdili su 18. maja konačnu verziju tog dokumenta o kojem će sutra raspravljati GS UN, a u preambuli teksta navodi se da je &quot;krivična odgovornost prema međunarodnom pravu za zločin genocida individualizovana&quot;.Inicijatori predloženog teksta su bile Nemačka i Ruanda, dok je amandmane na nacrt podnela Vlada Crne Gore. Konačan nacrt rezolucije predviđa da 11. jul bude progla&scaron;en Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se obeležavao svake godine.Ministar Đurić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji predvodi delegaciju su od ponedeljka u Njujorku i održavaju sastanke sa stalnim predstavnicima u UN kojima iznose stav Beograda o, kako ukazuju, &scaron;tetnim posledicama usvajanja ove rezolucije na odnose u regionu.

Đurić za Politiko: Rezolucija će sejati dalje razdore na Balkanu

1 Komentari