Sporna rezolucija uvrštena na dnevni red; Glasa se u četvrtak; Objavljen i ceo tekst

Nacrt Rezolucije o Međunarodnom danu promi&scaron;ljanja i sećanja na genocid u Srebrenici uvr&scaron;ten je u dnevni red 82. Plenarnog sastanka pod tačkom Kultura mira u 16.00 po srednjoevropskom vremenu.Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda a sponzorisalo je 38 država, među kojima su zemlje Kvinte i sve biv&scaron;e jugoslovenske republike osim Crne Gore koja je najavila podr&scaron;ku.Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Andora, Australija, Austrija, Banglade&scaron;, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihten&scaron;tajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Mar&scaron;alska Ostrva, Mikronezija, Norve&scaron;ka, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, &Scaron;vedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.U nacrtu rezolucije se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za biv&scaron;u Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.Podseća se i da se 2025. navr&scaron;ava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.Nagla&scaron;ava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kr&scaron;enja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i do&scaron;lo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.U konačni tekst ubačena su i dva amandmana koje je predložila Crna Gora i kojima se ;ponavlja da se &quot;krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini&quot; kao i &quot;čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini&quot;, ; ;objavio je ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija.Tekst nacrta rezolucije A/78/L.67 sa ubačenim amandmanima glasi:Nacrt rezolucijeMeđunarodni dan promi&scaron;ljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995Generalna skup&scaron;tina,Vođena Poveljom Ujedinjenih nacija, Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida,Pozivajući se na rezoluciju Saveta bezbednosti 819 od 16. aprila 1993. kojom se Srebrenica progla&scaron;ava bezbednom zonom, rezoluciju 827 od 25. maja 1993. o osnivanju Međunarodnog krivičnog tribunala za biv&scaron;u Jugoslaviju (MKSJ), i rezoluciju 1966 od 22. decembra 2010. o uspostavljanju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove,Podsećajući takođe na sve presude MKSJ-a, a posebno na osam koje sadrže presude za zločin genocida nad bosanskim Muslimanima počinjen u Srebrenici 1995, pre svega na presudu Žalbenog veća MKSJ od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 8. juna 2021. (Tužilac protiv Mladića), presudu Žalbenog veća Mehanizma od 20. marta 2019. (Tužilac protiv Karadžića), kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. kojom je presuđeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,Potvrđujući svoje snažno protivljenje nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, ili druga kr&scaron;enja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i nagla&scaron;avajući u ovom kontekstu odgovornost država da okončaju nekažnjivost i, u tom cilju, da temeljno istražuju i krivično gone, u skladu sa svojim relevantnim međunarodnim pravnim obavezama i svojim domaćim pravom, lica odgovorna za takva dela, kako bi se izbeglo njihovo ponavljanje i kako bi se do&scaron;lo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja, za koje je uče&scaron;će žrtava i preživelih, kao i članova njihovih porodica centralno,Pozdravljajući važan napredak koji su međunarodni sudovi postigli poslednjih godina u borbi protiv nekažnjivosti i u obezbeđivanju odgovornosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druge te&scaron;ke zločine putem međunarodnog pravosudnog sistema,Prepoznajući u tom pogledu poseban doprinos MKSJ i nagla&scaron;avajući važnost da međunarodna zajednica bude spremna da preduzme kolektivnu akciju kroz Savet bezbednosti, u skladu sa Poveljom, i od slučaja do slučaja da dalje obezbedi odgovaranje za genocid i sprečavanje genocida,Ponavljajući da je prema međunarodnom pravu, krivična odgovornost za zločin genocida individualizovana i da se ne može pripisati nijednoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini,Uzimajući u obzir ulogu specijalnih savetnika generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za za&scaron;titu; i napominjući važnost redovnih brifinga o kr&scaron;enjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava kao i o govoru mržnje i podsticanju ranog podizanja svesti o potencijalnom genocidu,Napominjući da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i MKSJ kao i Mehanizam, ostaje centralno mesto u procesu nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja kao i za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje prepoznajući da je snažna regionalna saradnja između nacionalnih tužila&scaron;tava od su&scaron;tinskog značaja za negovanje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu,Ponavljajući nepokolebljivu predanost održavanju stabilnosti i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini,Napominjući takođe da će 2025. godine biti obeležena 30. godi&scaron;njica genocida u Srebrenici u kojem je izgubljeno najmanje 8.372 života, hiljade ljudi je raseljeno, a porodice i zajednice razorene,1. Odlučuje da 11. jul proglasi za Međunarodni dan promi&scaron;ljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine;2. Osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogre&scaron;nog tumačenja i pojave genocida u budućnosti;3. Takođe bez rezerve osuđuje dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici;4. Ističe važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom;5. Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno po&scaron;tovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde;6. Zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom &quot;Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije&quot;, započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godi&scaron;njice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog dru&scaron;tva radi odgovarajućeg po&scaron;tovanja.7. Poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno dru&scaron;tvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.

Sporna rezolucija uvrštena na dnevni red; Glasa se u četvrtak; Objavljen i ceo tekst

0 Komentari