Genije koji je spojio kamen i nebo - Antoni Gaudi

Barselona, 7. juna 1926. godine. Ulice katalonske prestonice preplavljene su suncem. Među prolaznicima je i stariji čovek u izno&scaron;enom odelu. Dok zami&scaron;ljeno prelazi preko &scaron;ina na ulici, na njega naleće tramvaj linije 30. Niko ne prepoznaje starca koji leži na tlu bez svesti. Zbog zapu&scaron;tenog izgleda prvo mu niko ne prilazi, taksisti odbijaju da ga voze u bolnicu.Pictorial Press, Pictorial Press Ltd / Alamy / ProfimediaTri dana kasnije, 10. juna, starac umire u bolnici za sirotinju &quot;Santa Kreu&quot;. Tek tada gradom odjekuje vest: Barselona je izgubila svog najvećeg genija &ndash; Antonija Gaudija. Sahranjen je nekoliko dana pred 74. rođendan, u kripti Sagrada familije, u samom srcu svog životnog dela. Ispratila ga je cela Barselona čije je lice trajno oblikovao.Njegova dela, u kojima se spajaju priroda, simbolika i duboka vera, i danas fasciniraju milione.Shutterstock/Foto Para TiVizionar i ekscentrični čudakAntoni Gaudi, rođen 25. juna 1852. godine u Reusu na jugu Katalonije u &Scaron;paniji, rano je razvio arhitektonski izraz koji je daleko iza sebe ostavio istorijske uzore.Njegova stvaralačka energija bila je ogromna: istovremeno je radio na stambenim zgradama, sakralnim objektima i urbanističkim projektima. Stvarao je prostore u kojima statika, ornamentika i simbolika čine jedinstvo. Njegov stil se svrstava u katalonski modernizam, varijantu secesije koja zanatstvo, umetnost i simboličko oblikovanje stapa u sveobuhvatno umetničko delo.Fasade koje se izvijaju poput talasa, stubovi koji se granaju kao &scaron;umsko drveće i krovovi koji podsećaju na zmajeva leđa &ndash; Gaudi je u svemu tražio zakone prirode, verujući da oni pružaju najbolja re&scaron;enja za statiku i estetiku.Kao mladi arhitekta, Gaudi je u Barseloni bio poznat kao pravi dendi. Uživao je u luksuzu, nosio skupocena odela krojena po meri, negovao bradu sa posebnom pažnjom, jeo u najboljim restoranima i kretao se u visokim krugovima.Vunav/ShutterstockGuelj &ndash; prijatelj i mecenaU to vreme, 1878. godine, slučajno je upoznao Eusebija Guelja, industrijalca sa istančanim osećajem za umetnost. Bilo je to jedno od najplodonosnijih prijateljstava i pokroviteljstava u istoriji. Iz ovog odnosa između naručioca i arhitekte razvilo se duboko uzajamno divljenje, i Gaudiju omogućilo da razvije svoj puni umetnički potencijal.Radikalna transformacija i okretanje dubokoj veri, skromnosti i izolaciji nastupili su tek kasnije, prvenstveno podstaknuti tragedijama &ndash; smrću njegove majke, brata i sestre, i prijatelja Guelja &ndash; ali i potpunom opčinjeno&scaron;ću poslom na Sagrada familiji.Javnost je jo&scaron; za njegova života bila o&scaron;tro podeljena. Za jedne je bio vizionarski inovator, za druge ekscentrični čudak. Njegov pustinjački život, ignorisanje dru&scaron;tvenih normi i radikalno novi vizuelni jezik donosili su mu kritike i podsmeh.Savremene karikature su njegove kuće ponekad prikazivale kao groteskne građevine ili kulise iz bajki.Uprkos svemu, ovaj večiti neženja ostao je nepokolebljiv, pronalazeći oslonac u svojoj veri. Danas je čak sedam njegovih građevina uvr&scaron;teno na Uneskovu listu svetske ba&scaron;tine.Shutterstock/ArcadySagrada familija: &quot;Biblija u kamenu&quot;Nijedna građevina ne predstavlja oličenje Gaudijeve vizije kao slavna bazilika Sagrada familija, njegovo poslednje i najznačajnije delo.Gaudi je crkvu zamislio kao &quot;Bibliju u kamenu&quot;. Njeni tornjevi, portali i skulpture govore o Hristovom rođenju, stradanju i vaskrsenju. Od 18 planiranih tornjeva, do skoro je bila zavr&scaron;ena tek polovina, a od 2016. silueta Barselone počela je ubrzano da se menja podizanjem velikih tornjeva posvećenih Bogorodici, evanđelistima i Isusu Hristu.Upravo ove, 2026. godine, istorija ispisuje nove stranice. Glavni toranj Isusa Hrista (Torre de Jesucristo) biće svečano otvoren tačno na stogodi&scaron;njicu arhitektine smrti, 10. juna. Sa ukupnom visinom od 172,5 metara &ndash; uključujući i 17 metara visok krst na vrhu u koji se može ući &ndash; ovaj toranj je od sada najvi&scaron;i crkveni toranj na svetu, svrgnuv&scaron;i sa trona katedralu u nemačkom Ulmu (162 metra).Papa Lav XIV će 10. juna svečano blagosloviti toranj, a planirano je da krst težak oko 100 tona, izrađen u Nemačkoj, uveče po prvi put zasvetli iznad Katalonije. Zanimljivo je da ovaj toranj, po izričitoj želji samog Gaudija, namerno ne nadvisuje obližnje brdo Monžuik (173 metra). Arhitekta je smatrao da ljudsko delo nikada ne sme da &quot;nadma&scaron;i prirodna dela koja je stvorio Bog&quot;.Impozantna građevina danas raste u jedinstvenoj me&scaron;avini novokatalonske neogotike, secesije i moderne, a njeni delovi su od 2005. na listi Uneska. Papa Benedikt XVI osve&scaron;tao je objekat 2010. A potpuni zavr&scaron;etak celokupnog hrama planiran je za tridesete godine ovog veka, verovatno kada se navr&scaron;i 200 godina od početka gradnje.Budžet od oko 25 miliona evra godi&scaron;nje danas se u potpunosti pokriva od ulaznica oko četiri miliona posetilaca koji svake godine dođu da svedoče ovom čudu.Kaza Batljo: Anatomija mita i organska estetikaDa Gaudijev stil izmiče svakoj uobičajenoj klasifikaciji, najbolje pokazuje Kaza Batljo u srcu Barselone. Talasasta fasada, svetlucavi keramički mozaici i krov nalik zmaju odlikuju ovaj arhitektonski dragulj.U unutra&scaron;njosti zgrade, organska linija se nastavlja bez ijednog ravnog zida. Tavanice, prozori i stepenice se pretapaju jedni u druge, stvarajući utisak da se krećete kroz živo telo ribe ili zmaja. U potkrovlju ovaj princip postaje posebno očigledan: parabolični lukovi nose krov, a često se porede sa kičmom ili ribljom kosti.Ipak, Kaza Batljo nije samo estetska fantazija; ona je i trijumf inženjeringa. Sistem ventilacije bio je neobično moderan za to vreme &ndash; cirkulacija vazduha i regulacija temperature bile su precizno planirane kako bi prostorije bile funkcionalno optimalne.Pogled u budućnost i Svetski kongresOva godina u Barseloni je progla&scaron;ena za &quot;Gaudijevu godinu&quot;. Pored stogodi&scaron;njice smrti i otvaranja monumentalnog tornja, grad krajem meseca postaje i epicentar svetske arhitekture. Od 28. juna do 2. jula održaće se Svetski kongres arhitekata (UIA), koji će okupiti preko 10.000 stručnjaka, urbanista i vi&scaron;e od 250 svetskih predavača.Kroz stotine panela i radionica, oni će raspravljati o održivoj gradnji, klimatskim promenama i re&scaron;avanju stambenih kriza &ndash; temama koje bi i samog Gaudija, koji je u prirodi video održivo re&scaron;enje za sve probleme, sigurno duboko zanimale.Vek nakon &scaron;to je tiho oti&scaron;ao, Antoni Gaudi &ndash; za koga od 2000. godine teče i proces beatifikacije (progla&scaron;enja za blaženog) &ndash; življi je nego ikada. Njegova vera, pretočena u kamen, i dalje stoji kao večni most između prirode, ljudske ma&scaron;te i Božije krive linije.

Genije koji je spojio kamen i nebo - Antoni Gaudi

0 Komentari