Napad socijaldemokrata na medije ugasio 1.000 radnih mesta u Austriji

Vicekancelar, ministar za medije i lider Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) Andreas Babler je svojim delovanjem doveo je na ivicu uni&scaron;tenja austrijski medijski pejzaž, ističe portal &quot;Oe24&quot;.Sve veći broj posmatrača veruje da ga namerno uni&scaron;tava &ndash; iz osvete zbog kritičkog medijskog izve&scaron;tavanja o njegovoj politici i njegovoj ličnosti.Prema pisanju medija, aktuelna vlada nije uspela samo da potpuno uni&scaron;ti imidž javnog servisa ORF i poverenje javnosti u taj medij, uni&scaron;tavajući ORF godinama svojim političkim mahinacijama, a sada uni&scaron;tava i privatni medijski sektor u Austriji &ndash; gurnuv&scaron;i skoro sve medije u najtežu krizu.Talas otpu&scaron;tanja: Vi&scaron;e od 1.000 novinara bez poslaU novinskom sektoru, &quot;Klajne Cajtung&quot; i &quot;Kurir&quot; su prvi masovno smanjili broj zaposlenih, zatim &quot;Standard&quot; i &quot;Di Prese&quot;, a nedavno čak i dugogodi&scaron;nji visokoprofitabilni &quot;Hojte&quot;.Kako oni ističu, situacija je jo&scaron; dramatičnija u privatnom televizijskom sektoru: Puls24/ATV/Puls4 su morali da otpuste 45 zaposlenih, a sada &quot;Servus TV&quot;, koji je ranijih godina primao milionske iznose od milionera Mate&scaron;ica, sledi primer otpu&scaron;tanjem čak 60 zaposlenih.Već postoje izve&scaron;taji o dvocifrenom gubitku radnih mesta u &quot;Skaju&quot;.Prema pisanju medija, početkom 2026. godine, vi&scaron;e od 1.000 novinara je ostalo bez posla u Austriji, a prema rečima ekspertima iz medijskog sveta, ovaj broj bi se mogao udvostručiti do kraja godineBabler blokira finansiranje transformacije kako bi ucenio koalicionog partnera OVPU stvari, ministar za medije je stvorio pravu katastrofu: medijske subvencije obećane za tekuću godinu su blokirane. On blokira čak i isplatu dogovorenih sredstava za digitalnu transformaciju, projekta Kurcove vlade koji je namenjen da nadoknadi odliv prihoda od ogla&scaron;avanja američkih tehnolo&scaron;kih giganata poput Gugla i Mete kroz digitalni porez od 5 odsto.Prema pisanju medija, umesto da se medijima raspodeli celokupni prihod od digitalnog poreza od preko 120 miliona evra, kako zahtevaju sva medijska udruženja, čak se ni beznačajna suma od 20 miliona evra koju je obezbedila vlada ne isplaćuje.Brojni mediji &ndash; posebno manji &ndash; stoga se suočavaju sa krizom.Babler je, kako dodaju, finansiranje transformacije učinio pregovaračkim adutom u svojim pregovorima o budžetu i popustiće samo ako Narodna partija (OVP) napravi ustupke po drugim pitanjima.Blokirane su i ostale medijske subvencije koje je Babler uvek tako samouvereno obećavao.Vitalne subvencije za distribuciju novina nisu dostupne jer Babler odbija da raspodeli subvencije besplatnim novinama na način koji je u skladu sa trži&scaron;nim propisima i propisima EU i antimonopolskim propisima, tvrdeći da je njihovo izve&scaron;tavanje previ&scaron;e kritičko.Mediji navode da bez jednakog tretmana besplatnih novina u skladu sa propisima EU, EU neće odobriti subvencije za distribuciju i podvrgnula bi ih 18-mesečnom procesu preispitivanja. Ova subvencija je stoga blokirana najmanje godinu i po dana.Nema ni traga od bilo kog drugog Bablerovog grandioznog obećanja. Svakako nema pomena o novoj &quot;kvalitetnoj subvenciji za medije&quot;, najavljenoj uz veliku pompu i uz tro&scaron;kove od skoro 100.000 evra konsultantskih usluga.Medijima ove godine nedostaju 50 miliona evra subvencija zbog Bablerove blokade, pi&scaron;u oni. Nema ni traga od povećanih subvencija za medije koje je Babler obećao.Naprotiv: Medijskim budžetima nedostaje vi&scaron;e od 50 miliona evra subvencija samo ove godine.Istovremeno sa zamrzavanjem finansiranja, Bablerova vlada je smanjila budžete za ogla&scaron;avanje u svim medijima na manje od 10 miliona evra.Umesto toga, kako mediji pi&scaron;u, Babler i družina rasipaju oslobođena sredstva na masovno povećano ogla&scaron;avanje preko američkih kompanija koje javno kritikuju, kao &scaron;to je Gugl, tro&scaron;eći ih potpuno besmisleno na partijske propagandne TV kanale (koje niko ne gleda) i dramatično pro&scaron;irujući svoja odeljenja za odnose s javno&scaron;ću do te mere da sada vi&scaron;e PR-ova radi u vladi i državnim preduzećima nego u svim privatnim domaćim medijima zajedno.Kako mediji pi&scaron;u, najveća katastrofa za medije se nazire u Beču, gde gradonačelnik Mihael Ludvig, inače iz redova SPO, postaje grobar bečke medijske scene koju su Helmut Cilk i Mihael Hojpl tako marljivo gradili pre njega.Samo u prvoj polovini ove godine, Ludvig je &ndash; uz glasan aplauz stranke NEOS ministarke spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger &ndash; smanjio izdatke grada na medije za vi&scaron;e od 60 procenata.To, ističe &quot;Oe24&quot; znači da će, dugoročno gledano, najmanje 50 odsto svih bečkih novinara izgubiti posao.Ovo je neverovatan udarac za nekada prosperitetno medijsko sredi&scaron;te.Ludvig, kao i njegov stranački kolega Babler, obećava jednu medijsko subvenciju za drugom. Ali ni&scaron;ta od toga se ne očekuje.Kako mediji pi&scaron;u, finansiranje projekta ve&scaron;tačke inteligencije koje je Ludvig tako veličanstveno najavio, a koje je biv&scaron;i direktor ORF-a Vrabec trebalo da sprovede, ne postoji čak ni kao koncept.U ponedeljak, Ludvig namerava da objavi dotacije u visini od &scaron;est miliona evra medijima kako bi zaustavio propadanje medijskih kuća u Beču. Kada će ova sredstva zapravo biti isplaćena, niko ne može ni da nagađa &ndash; da li će do tada u Beču uop&scaron;te ostati medijske kuće ili novinari...

Napad socijaldemokrata na medije ugasio 1.000 radnih mesta u Austriji

1 Komentari