Čudo iz prirode: Ova voćka pomaže srcu, mozgu i kontroli šećera

Konzumacija malina može da snizi nivo &scaron;ećera u krvi i smanji potrebu za insulinom kod osoba sa rizikom od dijabetesa, pi&scaron;e Health.com.Maline spadaju među voće sa najmanje &scaron;ećera. Oko 120 grama malina sadrži približno 5,4 grama &scaron;ećera, dok manja jabuka ima oko 17 grama. Zato su dobar izbor za one koji vole slatko, ali žele da smanje ukupan unos &scaron;ećera.Usporavanje starenja i smanjenje upalaZahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, maline su prepune antioksidanasa. Ishrana bogata antioksidansima povezuje se sa manjim rizikom od razvoja bolesti srca, krvnih sudova i karcinoma. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala &ndash; nestabilnih molekula koje izazivaju oksidativni stres &ndash; i tako mogu da odlože ili spreče o&scaron;tećenje ćelija.Takođe pomažu u smanjenju upala, koje su jedan od okidača prevremenog starenja, a prirodne za&scaron;titne materije iz malina mogu da ublaže i bolove uzrokovane artritisom. Maline sadrže elagitanine i antocijanine, fitokemikalije biljnog porekla koje imaju antikancerogena svojstva.Bogat izvor vlakanaMaline su jedan od najbogatijih prirodnih izvora vlakana i sadrže oko 8 grama vlakana na 120 grama voća. Vlakna imaju brojne zdravstvene koristi: produžavaju osećaj sitosti, pomažu u kontroli nivoa &scaron;ećera u krvi i podržavaju zdravlje digestivnog sistema.Uz to, vlakna iz malina podstiču rast korisnih crevnih bakterija, &scaron;to može pozitivno da utiče na osobe sa gojazno&scaron;ću, metaboličkim sindromom i bolestima creva.Pomoć u regulaciji &scaron;ećera u krviOsobama sa povećanim rizikom od dijabetesa če&scaron;ća konzumacija malina može da pomogne u snižavanju nivoa &scaron;ećera u krvi. Jedenje malina takođe doprinosi smanjenju količine insulina potrebnog za regulaciju &scaron;ećera.Podr&scaron;ka zdravlju mozgaMaline pomažu u borbi protiv oksidativnog stresa, koji je faktor rizika za bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. To ih čini odličnom namirnicom za zdravlje mozga. Flavonoidi prisutni u bobičastom voću mogu da pomognu u pobolj&scaron;anju koordinacije i pamćenja.Nutritivna vrednost malinaOko 120 grama sirovih malina sadrži približno 60 kalorija, 14 grama ugljenih hidrata, 1,5 grama proteina i manje od jednog grama masti. Posebno se ističu po vlaknima &mdash; u toj količini ih ima oko 8 grama.RINANa &scaron;ta treba obratiti pažnjuIako su maline uglavnom bezbedne i zdrave, kod nekih osoba mogu da izazovu alergijsku reakciju. Takođe, kao i drugo voće, mogu biti kontaminirane bakterijama koje izazivaju probavne smetnje poput bolova u stomaku, dijareje, povraćanja i povi&scaron;ene temperature.Da biste to izbegli, maline pre jela uvek dobro operite pod mlazom vode. Uklonite sve zgnječene, o&scaron;tećene ili buđave delove i osu&scaron;ite ih čistim papirnim ubrusom.Kako uključiti maline u ishranuMaline možete lako da uključite u svakodnevnu ishranu. Dodajte ih sveže u ovsenu ka&scaron;u, salate ili deserte. Odlično se slažu sa ora&scaron;astim plodovima, semenkama bundeve i komadićima tamne čokolade. Možete ih lagano zgnječiti i napraviti preliv za palačinke.Smrznute maline su idealne za smutije ili ih jednostavno možete odmrznuti i jesti. Za domaći džem, zgnječite ih i pome&scaron;ajte sa malo meda i limunovog soka. Ako smrznute maline zagrejete na laganoj vatri sa rendanim đumbirom i cimetom, dobićete bazu za jednostavan desert koji možete preliti puterom od badema ili posuti ovsenim pahuljicama i seckanim ora&scaron;astim plodovima.

Čudo iz prirode: Ova voćka pomaže srcu, mozgu i kontroli šećera

0 Komentari