Kriza zapošljavanja u Nemačkoj: Nemci sa diplomom bez posla, Srbi sve traženiji u struci

Dok su generacije mladih sa Balkana nekada odlazile u Berlin, Minhen ili &Scaron;tutgart u potrazi za sigurno&scaron;ću i karijerom, realnost za mnoge mlade Nemce postaje sve sumornija &ndash; diploma vi&scaron;e nije garancija posla, a visoko obrazovani ljudi mesecima rade poslove daleko ispod svojih kvalifikacija, navodi taj portal.Prema podacima Savezne agencije za zapo&scaron;ljavanje koje prenosi ,&quot;tagesschau.de&quot;, stopa nezaposlenosti među visokoobrazovanim kadrovima u Nemačkoj porasla je sa 2,9% u 2024. na 3,3 procenta u 2025. godini. U industrijski najjačoj pokrajini Baden-Virtemberg rast je jo&scaron; izraženiji &ndash; sa 2,2 na 2,6 procenata. Iza tih brojki krije se mnogo ozbiljnija priča: generacija mladih ljudi koja je odrasla verujući u nemački model sigurnosti sada prvi put oseća da sistem vi&scaron;e ne funkcioni&scaron;e.Primer 23-godi&scaron;nje Ane &Scaron;onauer iz &Scaron;tutgarta postao je simbol tog pada. Diplomirala je poslovnu psihologiju na Visokoj &scaron;koli primenjenih nauka, ali umesto kancelarije i rada u marketin&scaron;kom istraživanju, danas radi kao kasirka u supermarketu &quot;Rewe&quot;. Od novembra je poslala vi&scaron;e od 50 prijava, a do razgovora za posao stigla je tek nekoliko puta.Stručnjaci upozoravaju da nemačko trži&scaron;te rada ulazi u period ozbiljnih potresa. Profesorka Juta Rump navodi da digitalizacija, ve&scaron;tačka inteligencija, pad industrijske proizvodnje i vi&scaron;egodi&scaron;nja ekonomska stagnacija smanjuju potrebu za novim kadrovima u sektorima koji su donedavno bili najpoželjniji &ndash; ekonomiji, IT-u, pravu i inženjerstvu. Mladi akademci danas u proseku traže posao između devet i dvanaest meseci, dok su pre samo dve godine kompanije nudile ugovore studentima jo&scaron; tokom studija.Kako navodi &quot;Srpski ugao&quot;, ono &scaron;to posebno zabrinjava jeste činjenica da se nemački model socijalne države, na kojem je zemlja gradila svoj identitet posle Drugog svetskog rata, sve vi&scaron;e uru&scaron;ava pod pritiskom dugotrajne ekonomske krize, energetske nesigurnosti i nekontrolisane migracione politike. Godinama je Nemačka živela u svojevrsnoj zoni komfora &ndash; oslanjajući se na snažnu industriju, jeftin ruski gas i stabilan izvoz. Danas su fabrike pod pritiskom visokih cena energije, automobilski sektor gubi globalnu trku, a trži&scaron;te rada preplavljeno je jeftinom radnom snagom pristiglom iz ratom pogođenih regiona Bliskog istoka i Afrike.Masovne migracije, koje je politički establi&scaron;ment godinama predstavljao kao &bdquo;humanitarnu obavezu&ldquo; i ekonomsko osveženje, duboko su promenile nemačko dru&scaron;tvo. Dok se milijarde evra izdvajaju za integraciju migranata, subvencije i socijalne programe, sve vi&scaron;e mladih Nemaca oseća da za njih nema mesta u sistemu koji su njihove porodice decenijama finansirale porezima. Kritičari upozoravaju da je upravo takva politika dodatno oborila standarde u obrazovanju, posebno u velikim gradovima, gde &scaron;kole imaju ozbiljne probleme sa kvalitetom nastave, disciplinom i integracijom učenika koji ne govore nemački jezik, navodi &quot;Srpski ugao&quot;.Vlada kancelara Fridriha Merca sve če&scaron;će je na meti kritika da zemlju vodi u pogre&scaron;nom pravcu. Dok Berlin građanima govori o &quot;nužnim reformama&quot;, &quot;&scaron;tednji&quot; i &quot;demografskoj realnosti&quot;, mladi stručnjaci osećaju da ih sistem gura na margine. Sve je vi&scaron;e visokoobrazovanih ljudi koji prihvataju privremene poslove, prakse ili dodatne master studije samo da bi izbegli nezaposlenost. U zemlji koja je nekada bila simbol stabilnosti danas raste osećaj nesigurnosti, razočaranja i gubitka perspektive.Nasuprot tome, Srbija poslednjih godina pokazuje drugačiji trend. Iako je domaća ekonomija i dalje u razvoju, trži&scaron;te rada sve vi&scaron;e traži mlade stručnjake, posebno u oblastima medicine, građevinarstva, ma&scaron;instva, IT sektora, turizma i proizvodnje. Veliki broj studenata jo&scaron; tokom fakulteta prolazi kroz stručne prakse, volontiranja i saradnju sa kompanijama, &scaron;to im omogućava da steknu praktično iskustvo pre diplome.Prema istraživanjima objavljenim tokom 2024. i 2025. godine, vi&scaron;e od 60% diplomaca u Srbiji pronalazi posao tokom prve godine nakon studija, dok zaposlenost mladih sa tercijarnim obrazovanjem u prve tri godine dostiže preko 76 procenata. Saradnja fakulteta sa privredom, Nacionalnom službom za zapo&scaron;ljavanje i međunarodnim programima poput &quot;Erasmus+&quot; dodatno smanjuje jaz između obrazovanja i trži&scaron;ta rada.Za razliku od Nemačke, gde se mladi akademci sve če&scaron;će osećaju kao vi&scaron;ak u sopstvenoj državi, Srbija polako gradi ambijent u kojem znanje i praktične ve&scaron;tine ponovo dobijaju vrednost. Upravo zato sve vi&scaron;e mladih ljudi danas ozbiljno razmatra ostanak u zemlji, umesto odlaska u države koje su nekada važile za simbol sigurnosti i prosperiteta.Nemačka kriza pokazuje da ni najbogatije evropske države nisu imune na pogre&scaron;ne političke odluke. Zemlja koja je decenijama važila za uzor danas se suočava sa slabljenjem industrije, uru&scaron;avanjem socijalne države i gubitkom perspektive za sopstvenu omladinu. Dok Berlin ulaže milijarde u ideolo&scaron;ke projekte, ratove i nekontrolisane migracije, mladi obrazovani ljudi rade na kasama i čekaju priliku koju sistem vi&scaron;e ne ume da im pruži. Srbija, iako manja i ekonomski skromnija, pokazuje da država koja ulaže u praksu, realnu ekonomiju i domaće kadrove može mladima ponuditi vi&scaron;e nade nego nekada&scaron;nji &quot;motor Evrope&quot;, zaključuje &quot;Srpski ugao&quot;.

Kriza zapošljavanja u Nemačkoj: Nemci sa diplomom bez posla, Srbi sve traženiji u struci

0 Komentari