Hrvatska na putu ka autokratiji?

Demokratija i autokratija u Hrvatskoj odavno nisu bile javna tema kao &scaron;to je to bio slučaj proteklog meseca. Intenzivnija diskusija nastupila je nakon objavljivanja godi&scaron;njeg Izve&scaron;taja o demokratiji za 2026. &scaron;vedskog Instituta za raznolikost demokratije (V-Dem Institute), sigurno najviđenije ustanove te vrste u svetu, ili bar kada je reč o &quot;Globalnom severu&quot;. S te adrese, naime, početkom aprila stigla je konstatacija o novim zemljama EU na putu ka autokratiji &ndash; pored Hrvatske, tu su jo&scaron; i Mađarska, Rumunija, Slovenija i Slovačka .Otprilike u isto vreme objavljen je i godi&scaron;nji osvrt međunarodne organizacije Civil Liberties Union for Europe (Savez za građanske slobode za Evropu) sa faktički podjednakim ishodom kada je reč o Hrvatskoj.Vlasti u Zagrebu reagovale su na sve to ili ignorisanjem, ili optužbama da takvu sliku kreiraju određeni levičarski saradnici navedenih organizacija. S druge strane, politička opozicija u Hrvatskoj prigrlila je te refleksije spolja kao dokaz za svoju stalnu kritiku vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).Pucanje &quot;sanitarnog koridora&quot;EPA/ANTONIO BATPrimeri koje opozicija uobičajeno navodi su mnogobrojni &ndash; od političko-stranačkog &quot;zarobljavanja&quot; sudske vlasti, pritisaka i uticaja na medije poput javne radiotelevizije i drugih, potčinjavanja parlamenta volji izvr&scaron;ne vlasti, dezavuisanja lokalnih uprava, itd. Ozbiljnost prigovora na autokratiju u Hrvatskoj dodatno je potencirana mnogim veoma lo&scaron;im ekonomskim pokazateljima, među najgorim u Evropskoj uniji &ndash; od veoma visoke stope inflacije, do suvi&scaron;e niskog udela industrije u BDP-u.Ostaje pitanje da li su, metaforički rečeno, pregoreli osigurači liberalne demokratije, ili je u njen postojeći model već bila ugrađena gre&scaron;ka. V-Dem i slični autoriteti tu mogućnost ne navode &ndash; ni generalno, a ni u vezi s Hrvatskom.&quot;Rekao bih da se ovde radi o kombinaciji socioekonomskih razlika koje utiču na kvalitet života evropskih građana, te sloma konsenzusa o nekim temeljima demokratskog poretka i potrebe da se oni čuvaju&quot;, kaže za DW Dario Čepo, politikolog i sociolog s Pravnog fakulteta u Zagrebu.On napominje da o prvom navedenom problemu bolje od njega mogu da govore ekonomisti &ndash; &quot;a &scaron;to se tiče drugog, to se na evropskom nivou ogleda u sve manjem interesu Evropske komisije da radi svoj posao i &scaron;titi interese EU i njene temeljne ugovore.&quot;Čepo skreće pažnju i na važnost pucanja &quot;sanitarnog koridora&quot; između mejnstrim političkih stranaka, tj. partija centra &ndash; i krajnje desnice. Ističe da je sve izraženija spremnost stranaka desnog centra da sarađuju s ultranacionalistima i neofa&scaron;istima.Izve&scaron;taji kroz ružičaste naočareTanjug/AP Photo/Petros Karadjias&quot;I za jednu i za drugu pojavu glavni krivac je Evropska narodna stranka (EPP) i njen isključivi interes zadržavanja moći po svaku cenu&quot;, ocenjuje Čepo. &quot;Takvo delovanje na evropskom nivou se potom spu&scaron;ta i na nivo država-članica, pogotovo u onim državama poput Hrvatske, gde je na vlasti neka sestrinskih stranaka EPP-a.&quot;Pored toga, kaže na&scaron; sagovornik, tu je i Komisijino ignorisanje problema u državama-članicama, kao i njeni izve&scaron;taji o stanju demokratije ili vladavini prava koji su pisani &quot;kroz ružičaste naočare&quot;.Moćnicima na nacionalnim nivoima, prema viđenju tog profesora zagrebačkog Pravnog fakulteta, tako je dato do znanja da mogu da rade &scaron;ta god žele, bez velikog straha da će im se ne&scaron;to dogoditi.&quot;Zato i može da se dogodi da desne stranke i na nacionalnom nivou sarađuju s ultranacionalistima, da preuzimaju njihovu retoriku, da lideri ne po&scaron;tuju fundamentalnu demokratsku praksu umerene retorike. Pritom je sve tom mnogo razornije za nekonsolidovane demokratije poput Hrvatske&quot;, smatra Čepo.Odstupnica u privatni životHrvatsku, prema njegovom mi&scaron;ljenju, odlikuje to &scaron;to je njena demokratska praksa ionako bila na slabim nogama, a potom je, dolaskom Plenkovićeve HDZ na vlast, potpuno dotučena.&quot;Mediji su pod opsadom, nezavisne institucije zarobljene, ključni alati sistema kontrole i nadzora pod blokadom. Građani pritom nemaju snage, volje niti interesa da se odupru gotovo svakodnevnim napadima na demokratski politički sistem, čemu doprinosi i osećaj da ionako ni&scaron;ta ne mogu da promene.&quot;Konačno, taj politikolog i sociolog ističe problem toga &scaron;to visoki zvaničnici, poput Ursule fon der Lajen, dakle oni koji su zaposeli institucije zadužene za očuvanje demokratije, nisu za to zainteresovani. &quot;Odnosno, vi&scaron;e ih zanima akumuliranje dodatne moći i održanje na vlasti&quot;, kaže Dario Čepo za DW. Građani, pak, puni nepoverenja i prema evropskim i prema nacionalnim institucijama, povukli su se u privatan život.&quot;Oni apatično smatraju da se politika njih ne tiče i da na nju ionako ne mogu da utiču &ndash; &scaron;to je daleko od istine&quot;, zaključuje Čepo, a pritom ne sumnjajući u ocenu međunarodnih organizacija o Hrvatskoj.Iluzija totalne uporedivostiEPA/ANTONIO BATSamu lo&scaron;u sliku Hrvatske ne dovodi u pitanje ni drugi sagovornik DW, filozof Boris Buden. Ali on je ipak definitivno kritički orijentisan prema verodostojnosti spomenutih institucija &ndash; i to pre svega prema V-Demu, zbog njegove političke pozicije i uz to vezane metodologije.&quot;Slika sveta koju reprodukuje &scaron;vedski institut V-Dem svojim kvazinaučnim rangiranjem zemalja koristeći paradigme demokratije i autokratije nije samo duboko problematična odnosno nepouzdana, već je pre svega ideolo&scaron;ka. To znači da nas laže i to sa svrhom koja se sastoji u reprodukciji globalnih odnosa moći i dominacije&quot;, smatra Buden. Jer, prema njegovom mi&scaron;ljenju, V-Dem publiku najpre &quot;navlači&quot; na iluziju totalne &quot;merljivosti&quot; političke prakse svih država sveta, dakle na ideju da su one međusobno uporedive.Ali prema Budenu, ne može se prihvatiti teza o jednostavnoj uporedivosti npr. Kine i Crne Gore, ili Norve&scaron;ke i Burundija, najsiroma&scaron;nije zemlje na svetu. &quot;Kakvog ima smisla upoređivati Francusku i njene biv&scaron;e kolonije u Africi, u zoni Sahela? Nedavno su u tim zemljama izvr&scaron;eni vojni pučevi i sru&scaron;eni su takozvani demokratski režimi. Za &scaron;vedski institut to je očigledan pad iz demokratije u autokratiju&quot;, tumači hrvatski filozof sa adresama u Njemačkoj i Austriji.On pritom podseća da je narod u tim afričkim zemljama stao uz vojne hunte koje su proterale Francuze i domaće političke elite koje su im, kao u Nigeru, omogućavale ekstremnu eksploataciju. &quot;Tamo su francuske firme uz ogromne profite kopale uranijum, ostavljajući za sobom kontaminiranu okolinu i stanovni&scaron;tvo u totalnom siroma&scaron;tvu&quot;, podseća Buden za DW. &quot;&Scaron;vedski institut, naravno, u pobuni naroda protiv eksploatacije i uni&scaron;tavanja okoline i zdravlja ljudi ne vidi ni&scaron;ta demokratsko.&quot;Samoprogla&scaron;eni arbitri demokratije&quot;U njegovoj je slici sveta Izrael jo&scaron; uvek demokratija okružena autokratijama, tako da je to &scaron;to Izrael radi u Gazi valjda borba demokratije protiv autokratije. Iza pozivanja na autoritet objektivne, bezinteresne nauke, krije se strategija spoznajne, intelektualne dominacije: &#39;Ne samo da smo najbolja demokratija na svetu, mi i najbolje znamo &scaron;ta jeste, a &scaron;ta nije demokratija&#39;&quot;, kaže Boris Buden, uz ocenu da ne bi trebalo mnogo držati do mi&scaron;ljenja &scaron;vedskog instituta kao &quot;samoprogla&scaron;enog arbitra&quot; za pitanje svetske demokratije.&quot;Autoritarne tendencije vladajućih u Hrvatskoj dobro su nam poznate i bez &scaron;vedske arbitraže koja ionako neće upla&scaron;iti domaće autoritarce. Doklegod &rsquo;ke&scaron;iraju&rsquo; silne pare za tenkove Rajnmetala, francuske vojne avione i pokoju &scaron;vedsku haubicu, a pritom ćutke potpisuju &scaron;tagod im se stavi na sto, niko ih neće povući za u&scaron;i zbog malo autokratije&quot;, ukazuje Buden, i za kraj poentira: Zapadne demokratije su, kaže, podržavale i najmračnije diktature kadgod je to njima samima bilo u interesu.

Hrvatska na putu ka autokratiji?

0 Komentari