Na današnji dan, 27. april

1521 - Portugalskog moreplovca u službi &Scaron;panije Fernanda Magelana, koji je svojom ekspedicijom dokazao da je Zemlja okrugla, ubili su urođenici na filipinskom ostrvu Makatan. Prvi je ispitao jugoistočne obale Južne Amerike, a kod Ognjene zemlje otkrio je moreuz između Atlantskog i Tihog okeana, nazvan potom Magelanov. Posle njegove smrti ekspedicija koju je predvodio je nastavila put i oplovila planetu, vrativ&scaron;i se 1522. u &Scaron;paniju sa samo jednim brodom i 18 ljudi, od pet brodova i 270 mornara koji su 1519. krenuli na put. 1791 - Rođen je Semjuel Morze, američki pronalazač, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Prvi telegraf pu&scaron;ten je u rad 1844. na liniji Va&scaron;ington-Baltimor. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu Morzeova azbuka. 1820 - Rođen je engleski filozof i sociolog Herbert Spenser, koji je nastojao da sistematizuje sfere humanističkih nauka na osnovu pojmova razvitka, prilagođavanja i progresa i smatrao je da je osnovni zadatak filozofije da otkriva zakonitosti važeće za oblasti socijalnih odnosa. Pre Čarlsa Darvina počeo je da razvija evolucionistička shvatanja, i iz njih je izvodio i neke dru&scaron;tvene teorije. Poznat je po organskoj teoriji dru&scaron;tva. Dela: &quot;Sistem sintetičke filozofije&quot;, &quot;Uvod u studije sociologije&quot;, &quot;Faktori organske evolucije&quot;, &quot;Klasifikacija nauka&quot;, &quot;Autobiografija&quot;. 1822 - Rođen je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u Američkom građanskom ratu. Biran je 1868. i 1872. za predsednika SAD, ali je briljantni vojni strateg na toj funkciji bio igračka u rukama korumpiranih krugova kojima nije bio dorastao. 1830 - Južnoamerički revolucionar Simon Bolivar, optužen za diktatorske ambicije, podneo je ostavku na položaj predsednika Kolumbije. 1830 - Beograd je dobio ulično osvetljenje, fenjere sa svećama. 1882 - Umro je američki pisac i filozof Ralf Valdo Emerson, osnivač &quot;Kluba transcendentalista&quot;. Kao sin pastora prihvatio je sve&scaron;tenički poziv, ali ga je docnije napustio. U knjigama i predavanjima izražavao je panteističku ljubav prema prirodi. Imao je romantičnu viziju socijalne pravde, etičke ispravnosti i odgovornosti. Dela: &quot;Priroda&quot;, &quot;Ogledi&quot;, &quot;Uzorni ljudi&quot;, &quot;Vođ života&quot;, &quot;Dru&scaron;tvo i usamljenost&quot;, &quot;Poeme&quot;. 1893 - Rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat u&scaron;ao je kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ata&scaron;e u Pragu i Sofiji. Nakon kapitulacije 1941. odlučio se na otpor okupatoru, &scaron;to je započeo polovinom maja 1941. Odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktiziranje, &scaron;to će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci odlučili da podrže efikasniji Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačni slom Mihailovićevog pokreta. Osuđen je s obrazloženjem da je sarađivao sa okupatorom kao i zbog zločina njegovih potčinjenih. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja američkih pilota. Rehabilitovan je odlukom Skup&scaron;tine Srbije 2004. godine. 1909 - Turska skup&scaron;tina je, pod kontrolom oficira koji su 1908. izveli prevrat nazvan Mladoturska revolucija, uklonila sa prestola sultana Abdul Hamida II kao glavnog predstavnika strogog tradicionalizma. Mladoturci su želeli promenu u čitavoj koncepciji turske drzave, namesto panislamizma želeli su panturanizam. Modernizacija koju su oni zagovarali nije dala ozbiljnije rezultate. Mladoturci su kao izraziti nacionalisti namesto ranije relativne etničke sno&scaron;ljivosti nametnuli pritisak prema drugim narodima, &scaron;to će dugoročno imati ozbiljne posledice. 1915 - Umro je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin, preteča ekspresionizma, čije je stvarala&scaron;tvo zasnovano na teozofskoj koncepciji sveta. Dela: kompozicije za orkestar &quot;Božanstvena poema&quot;, &quot;Prometej&quot;, &quot;Poema ekstaze&quot;, klavirski preludijumi, sonate, etide. 1929 - Umro je srpski vojvoda Stepan Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici avgusta 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za &scaron;ta je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle zavr&scaron;ene Artiljerijske &scaron;kole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i ume&scaron;nost u komandovanju. Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a potom je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog general&scaron;taba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta &Scaron;umadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika &scaron;taba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspe&scaron;no sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914. njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su te&scaron;ke borbe na području Lazarevca kako bi sprečile austougarske trupe da sa juga obuhvate srpsku vojsku. Potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije. đ1937 - Umro je italijanski revolucionar i teoretičar marksizma Antonio Gram&scaron;i, osnivač Komunističke partije Italije 1921. Uređivao je listove &quot;Il grido del popolo&quot;, &quot;Avanti&quot; i &quot;Ordine nuovo&quot;. Fa&scaron;isti su ga uhapsili 1926. i 1928. osudili na 20 godina robije. Oslobođen je 1936. ali je izmučen robijanjem ubrzo umro. Dela: &quot;Istorijski materijalizam i filozofija Benedeta Kročea&quot;, &quot;Intelektualci i izgradnja kulture&quot;, &quot;Bele&scaron;ke o Makijaveliju, politici i modernoj državi&quot;, &quot;Književnost i nacionalni život&quot;, &quot;Pro&scaron;lost i sada&scaron;njost&quot;, &quot;Pisma iz zatvora&quot;. 1941 - Atinu su u Drugom svetskom ratu zauzele nemačke trupe. 1945 - Italijanski partizani su u Drugom svetskom ratu uhvatili fa&scaron;ističkog diktatora Benita Musolinija. 1945 - Saveznici su odbacili mirovnu ponudu &scaron;efa &Scaron; Hajnriha Himlera, insistirajući na bezuslovnoj predaji Nemaca. 1956 - Američki bokser te&scaron;ke kategorije italijanskog porekla Roki Marćano povukao se s ringa kao neporaženi svetski bokserski &scaron;ampion. 1957 - Umro je Kirilo Savić, &scaron;ef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet zavr&scaron;io je u Beogradu 1892. a potom se usavr&scaron;avao u Berlinu i &scaron;irom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjeriski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Formirao je &scaron;kolu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera. Njegovi udžbenici su dugo važili za neprevaziđene, &scaron;to je retkost u tehničkim naukama. Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut &quot;Kirilo Savić&quot;. 1960 - Progla&scaron;ena je nezavisnost afričke države Togo, biv&scaron;e francuske kolonije. Do 1918. Togo je bio kolonija Nemačke. 1961 - Progla&scaron;ena je nezavisnost Sijera Leonea, biv&scaron;e britanske kolonije u zapadnoj Africi. 1972 - Umro je Kvame Nkrumah prvi predsednik nezavisne Gane, istaknuti borac protiv kolonijalizma i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. Posle studija prava u SAD i boravka u Londonu gde je od 1945. do 1947. bio sekretar Stalnog komiteta za zapadnu Afriku, 1949. osnovao je u Gani Narodnu partiju. Ubrzo je uhap&scaron;en i u zatvoru je dočekao pobedu svoje stranke na izborima 1951. To mu je omogućilo da 1952. postane predsednik vlade Zlatne Obale, koja je pod nazivom Gana 1957. stekla nezavisnost od Velike Britanije kao prva britanska kolonija u Africi južno od Sahare. Republika je progla&scaron;ena 1961. s Nkrumahom kao predsednikom, koji je 1964. zaveo autoritarnu vladavinu s jednopartijskim sistemom, u nameri da Ganu vodi putem &quot;afričkog socijalizma&quot;. U vreme posete azijskim zemljama, zbačen je udarom 24. februara 1966. posle čega se sklonio u Gvineju, a umro je u Bukure&scaron;tu tokom posete Rumuniji. Dela: &quot;Autobiografija Kvame Nkrumaha&quot;, &quot;Govorim o slobodi&quot;, &quot;Afrika se mora ujediniti&quot;, &quot;Neokolonijalizam, poslednji stadijum imperijalizma&quot;, &quot;Kongoanski izazov&quot;, &quot;Glas iz Gane&quot;, &quot;Velika laž&quot;, &quot;Tamni dani Gane&quot;, &quot;Priručnik revolucionarne borbe&quot;, &quot;Spektar crne moći&quot;. 1978 - U Avganistanu je vojnim udarom oborena vlada Muhameda Dauda, uspostavljena na isti način 1973. Dauda je posle progla&scaron;enja zemlje za republiku 1. maja zamenio prvi avganistanski komunistički predsednik vlade Nur Mohamed Taraki. Daud i 30 članova njegove porodice je ubijeno, uključujući decu i žene. 1992 - Donet je Ustav Savezne Republike Jugoslavije, poznat kao &quot;Žabljački&quot; na osnovu prethodnih odluka republičkih skup&scaron;tina Srbije i Crne Gore. Ustav donetog tog dana trebalo je da obezbedi pravni kontinuitet Jugoslavije i posle otcepljenja pobunjenih republika. SRJ je potrajala do 2003. kada je preoblikovana u znatno labaviju Državnu zajednicu SCG, koja je prestala da postoji 2006. 1992 - Zambijski vojni avion u kojem su se nalazili fudbalski reprezentativci te afričke zemlje pao je u Atlantski okean blizu Gabona i nesreću nije preživeo niko od 30 ljudi koji su se nalazili u avionu. 1992 - Rusija i jo&scaron; 12 biv&scaron;ih sovjetskih republika postale su članice Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. 1993 - Poluzvanični predstavnici Kine i Tajvana, prvi put od 1949. sastali su se u Singapuru. 1994 - Nelson Mandela i njegov Afrički nacionalni kongres dobili su prve op&scaron;te izbore u Južnoj Africi, na kojima su prvi put i istoriji te zemlje pravo glasa imali svi građani nezavisno od rasnog porekla. Taj datum je nacionalni praznik u Južnoj Africi, pod nazivom Dan slobode. 1997 - U Hongkongu je zvanično otvoren najduži viseći drumsko-železnički most u svetu, koji je povezao grad sa novim aerodromom. 1999 - NATO avioni bombardovali su centar Surdulice usmrtiv&scaron;i najmanje 20 civila, uključujući 12 dece, pri čemu je sru&scaron;eno ili o&scaron;tećeno vi&scaron;e od 500 kuća. Portparol NATO Džejms &Scaron;ej poku&scaron;ao je da obmane javnost pričom o &quot;jednoj bombi koja je proma&scaron;ila cilj&quot;, ali ga je demantovao izve&scaron;tač američke TV mreže CNN koji je, na osnovu onog &scaron;to je video na licu mesta, izjavio: &quot;Nema nikakve sumnje, potpuno sam uveren na osnovu onoga &scaron;to vidim da je ovde palo vi&scaron;e od jedne bombe&quot;. 2003 - Predsedničke izbore u Paragvaju dobio je kandidat Kolorado partije Nikanor Duarte Frutos, produživ&scaron;i tako najdužu vladavinu u svetu jedne političke stranke. 2005 - Umro je srpski televizijski i filmski režiser Aleksandar Đorđević, koji je tokom karijere, koja je trajala vi&scaron;e od pola veka, snimio osam igranih filmova, režirao 40 drama i mjuzikla, ali je najveći deo svoje karijere posvetio radu na televiziji, gde je bio autor 11 velikih serija i vi&scaron;e od 100 TV drama. Ostaće zapamćen po serijama &quot;Levaci&quot;, &quot;Otpisani&quot;, &quot;Povratak otpisanih&quot;, &quot;Bolji život&quot;, &quot;Srećni ljudi&quot;, &quot;Porodično blago&quot;. 2006 - Na zahtev Uneska, &scaron;ef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen potpisao je Uredbu kojom se, na vi&scaron;e od 800 hektara zemlje u posedu manastira Visoki Dečani, zabranjuje bilo kakva privatna i druga gradnja bez specijalne dozvole UN. 2007 - Umro je Mstislav Rostropovič, vodeći svetski violončelista. Prve godina života Rostropovič je proveo u rodnom Bakuu (Azerbejdžan) gde je njegov otac Leopold Rostropovič bio profesor konzervatorijuma, a prvi koncert održao je u Slavjanskoj, sa samo 12 godina. Bio je i dirigent, kompozitor, pijanista, menadžer, mecena. Rostropovič je 1974. godine li&scaron;en sovjetskog državljanstva i morao je da napusti zemlju. Krajem 60-ih kada je Aleksandar Solženjicin izgnan, Rostropovič je tim povodom napisao otvoreno pismo &quot;Pravdi&quot; &scaron;titeći svog prijatelja. Čak 60 kompozitora pisalo je muziku posebno za njega, poput Prokofjeva, &Scaron;ostakoviča, Britena, Pendereckog. Počasni je doktor vi&scaron;e od 50 svetskih univerziteta i nosilac najvi&scaron;ih ruskih i međunarodnih priznanja. 2017 - Istražno veće Apelacionog suda u Kolmaru, Francuska, odbilo je zahtev Srbije za izručenje Ramu&scaron;a Haradinaja, čime je on oslobođen. Tužila&scaron;tvo Srbije traži Haradinaja zbog sumnje da je izvr&scaron;io krivična dela ratnih zločina nad civilnim stanovni&scaron;tvom KiM tokom 1998. i 1999. godine. 2017 - Vi&scaron;e desetina osoba, uključujući dvadesetak policajaca i trojicu poslanika, povređeno je u Skoplju po&scaron;to je masa pristalica VMRO-DPMNE upala u Skup&scaron;tinu Makedonije (Sobranje). Neredi su započeli nakon &scaron;to je glasovima socijaldemokrata i albanskih partija Talat Džaferi izabran za predsednika tog tela. Policija je evakuisala poslanike, a sukobila se s demonstrantima građanske inicijative &quot;Za zajedničku Makedoniju&quot; koji su prethodno podigli &scaron;atore ispred tog zdanja. 2018 - U pograničnom selu Panmundžom, sastali su se čelnici dve Koreje, Kim Džong Un i Mun Džae. Prilikom samita koji je ocenjen kao istorijski, dve zemlje dogovorile su prekid svih neprijateljskih delovanja &quot;na zemlji, na moru i u vazduhu&quot; a koja mogu da uzrokuju vojne tenzije i sukobe. Lideri obe države objavili su da će, počev&scaron;i od 1. maja, obustaviti propagandu kojom su dve zemlje zasipale jedna drugu. Susret bi trebalo da dovede i do objave zvaničnog kraja ratnog sukoba. Potpisana je i deklaraciju kojom je predviđena &quot;potpuna denuklearizacija Korejskog poluostrva&quot;. 2020 - Vi&scaron;e od tri miliona lica zaraženo je korona virusom &scaron;irom sveta. U Sjedinjenim Državama je zabeleženo vi&scaron;e od milion obolelih, a broj umrlih u toj zemlji približio se broju žrtava SAD u Vijetnamskom ratu.

Na današnji dan, 27. april

0 Komentari