"Kompas": Slučaj Vladana Đokića – kada te citiraju jer si rektor

Kolumnu Kojčića za &quot;Kompas&quot; prenosimo u celosti: &quot;U javnom prostoru Srbije sve če&scaron;će se otvara pitanje kriterijuma, ali i zloupotreba &ndash; ne političkih, već naučnih. Ko danas postavlja merila akademske izvrsnosti? Da li su ona jo&scaron; uvek vezana za su&scaron;tinu nauke &ndash; stvaranje znanja koje drugi prepoznaju i citiraju? Ili smo do&scaron;li u fazu u kojoj funkcija ne potvrđuje naučni autoritet, već ga naknadno proizvodi? Slučaj Vladana Đokića nameće se kao paradigmatičan primer te dileme.Na prvi pogled, reč je o, za na&scaron;e (ne)prilike pristojnoj bibliografiji: 148 radova, kontinuirana produkcija, prisustvo u različitim publikacijama. Međutim, već letimična analiza strukture te produkcije otkriva ne&scaron;to &scaron;to je mnogo važnije od samog broja radova &ndash; njihov stvarni naučni odjek.Osnovno pravilo akademskog sveta trebalo bi da je jednostavno: rad postoji u meri u kojoj ga drugi istraživači koriste i citiraju. Citat ne bi trebalo da bude formalnost, već dokaz da je neka ideja u&scaron;la u tok naučne komunikacije. Upravo tu počinje problem.U ranijoj fazi karijere, pre preuzimanja značajnih upravljačkih funkcija, uočava se da je budući rektor autor sa vrlo skromnim brojem citata. U godini izbora za redovnog profesora, daleke 2010. godine, rektor Đokić bio je citiran ravno 2 puta. Često veću citiranost imaju asistenti pripravnici, koji rade doktorske disertacije. Već pogledom na &#39;Google Scholar&#39; intrigantno je kojom dinamikom i na koji način je građanin Đokić do&scaron;ao do brojke od 631 citata &ndash; &scaron;to je, u poređenju sa naučnicima svetskog glasa, i dalje na nivou statističke gre&scaron;ke. U javno dostupnoj analitici uočava se da je 2009. godine, koja je prethodila njegovom izboru u najvi&scaron;e zvanje, bio citiran ukupno sedam puta, a isto toliko je bio citiran i 2011. godine, koja je prethodila izboru za dekana. Stubići od izbora za dekana, zatim, kreću da rastu: 2014 (16), 2015 (26), 2016 (55), da bi od godine nakon izbora za rektora dobacivao od 67 do 97 citata.U pitanju je samo jedan, ali veoma važan, aspekt uru&scaron;enosti na&scaron;e naučne zajednice i unutra&scaron;nje truleži koja je polako razjedaAnaliza dostupnih podataka pokazuje da oko dve trećine radova rektora Đokića ostaje bez ijednog citata. Drugim rečima, većina objavljenog ne ulazi u naučni dijalog. Jo&scaron; je indikativnije kada se taj trend posmatra kroz vreme. Od 2021. godine do danas, dominiraju radovi koji ostaju bez ijednog pozivanja u naučnoj literaturi. Istovremeno, broj publikacija raste. Ta kombinacija &ndash; rast količine i pad uticaja &ndash; predstavlja su&scaron;tinski problem.Uporedna praksa dodatno osvetljava ovaj problem. Na vodećim svetskim univerzitetima, rektori su često autori sa desetinama hiljada citata i visokim &#39;h-indeksom&#39;, &scaron;to pokazuje da institucionalni autoritet proizilazi iz naučne izvrsnosti, a ne obrnuto. Sličan obrazac, u manjem obimu ali istoj logici, postoji i u regionu.Dok je, primera radi, biv&scaron;i predsednik Massachusetts Institute of Technology, Subra Sure&scaron;, naučnik sa preko 100.000 citata, a predsednik California Institute of Technology, Tomas Rozenbaum, ima vi&scaron;e desetina hiljada, u regionu rektor Gregor Majdič ima hiljade citata &ndash; u na&scaron;em slučaju se u periodu pre dolaska na funkciju kod rektora Đokića najče&scaron;će beleži svega dva do sedam citata godi&scaron;nje. Razlika nije samo u brojkama, već u principu: u jednom sistemu naučni autoritet prethodi funkciji, u drugom se stiče utisak da funkcija naknadno proizvodi naučnu vidljivost.U uređenim akademskim sistemima važi gotovo nepisano pravilo: naučni autoritet prethodi funkciji. Rektor Univerziteta u Ljubljani Gregor Majdič, u trenutku izbora već je imao hiljade citata i jasno prepoznatljiv naučni trag; na vodećim univerzitetima poput University of Oxford ili Harvard University, taj prag se meri desetinama hiljada. Nasuprot tome, u slučaju Univerziteta u Beogradu i njegovog rektora Vladana Đokića uočava se obrnuta dinamika: pre izbora za dekana, citiranost na nivou dva do sedam citata godi&scaron;nje &ndash; dakle, na granici statističke gre&scaron;ke &ndash; a tek potom, sa institucionalnim usponom, dolazi do naglog rasta. To nije pitanje ličnog ukusa ili strukovne razlike, već pitanje principa: da li funkcija potvrđuje naučni autoritet ili ga naknadno proizvodi. Od odgovora na to pitanje zavisi i odgovor na jedno &scaron;ire &ndash; da li smo deo akademskog prostora u kojem se vrednost meri rezultatom, ili sistema u kojem se rezultat prilagođava poziciji.U tom smislu, nije bez značaja ni pitanje pozicije Univerziteta u Beogradu na &Scaron;angajskoj listi. Ta lista, sa svim svojim ograničenjima, ipak počiva na jednom jasnom principu &ndash; merljivom naučnom uticaju. Kada institucija gubi korak u tom domenu, onda se ne postavlja pitanje jednog pojedinca, već karaktera sistema koji proizvodi rezultate.Kada se u kontinuitetu javlja obrazac u kome većina novijih publikacija nema nikakvu naučnu recepciju, onda vi&scaron;e ne govorimo o pojedinačnim slučajevima, već o sistemskom problemuU domaćem kontekstu, dodatnu složenost unosi i činjenica da je izbor rektora bio praćen snažnim političkim interpretacijama. U javnosti je već tada bilo prisutno tumačenje da se radi o kandidatu bliskom vladajućoj strukturi i svojevrsnoj protivteži Ivanki Popović, članici samozvanog ProGlasa.Eto kako od kandidata vlasti za rektora, naučnika koji se gu&scaron;i u prosečnosti &#39;Malom pomoći prijatelja spolja&#39;, neko postaje zvezda periferije Brisela. Ali &scaron;to bi narod rekao &#39;kako do&scaron;lo tako će i da ode&#39;.Slučaj Vladana Đokića, upravo zbog svoje vidljivosti, otvara prostor za &scaron;iru raspravu. Ne kao napad, već kao neophodno preispitivanje standarda. Jer nauka bez kriterijuma prestaje da bude nauka, a univerzitet bez merila postaje samo administrativni sistem podložan manipulaciji.Ovo postaje posebno dru&scaron;tveno značajno kada se rektor kandiduje za lidera jedne politike.&quot;

"Kompas": Slučaj Vladana Đokića – kada te citiraju jer si rektor

0 Komentari