Na današnji dan, 22. april

1451 - Rođena je Isabela I Katolička, kraljica Kastilje od 1474. Njenom udajom 1479. za Ferdinanda II od Aragona udaren je temelj buduće &scaron;panske države. Njihov izraziti katolicizam ogledao se uspostavom &scaron;panske inkvizicije 1478. (utemeljena u vreme pape Grgura IX u prvoj polovini XIII v.) kao i proterivanjem svih inovernika, Jevreja i muslimana. Konačno su proterali Arape iz &Scaron;panije (Granade) 1492. Iste godine opremljena je, od strane dvora, ekspedicija Kristifora Kolumba, koja je otkrila Ameriku. Godine 1503. &Scaron;panija je, pod njenom vladom, pripojila i Napuljsku kraljevinu.1529 - U Saragosi je potpisan ugovor kojim su &Scaron;panija i Portugalija odredile granice interesnih zona u Tihom okeanu.1616 - Umro je &scaron;panski pisac Migel de Servantes, autor &quot;Don Kihota&quot;, prvog romana &scaron;panske književnosti. Bio je komornik i sekretar rimskog kardinala Đulija Akvavivija, zatim vojnik i učestvovao je u pomorskoj bici kod Lepanta 1571. Pri povratku u &Scaron;paniju 1575. uhvatili su ga pirati i odveli u Alžir, gde je pet godina proveo u ropstvu dok njegovi rođaci nisu sakupili novac za otkup. Živeći u bedi morao je da prihvati posao koji donosi malo novca a dosta omraze: postao je agent za nabavku žita i ulja za &Scaron;pansku armadu. Poslodavci nisu bili zadovoljni pa je zatvoren i čak isključen iz crkve. Potom se ponovo prihvatio sličnih poslova, ali ga je siroma&scaron;tvo pratilo do smrti. Njegov književni rad veoma je raznovrstan, pisao je romane, drame, komedije, pripovetke i pesme. U &quot;Don Kihotu&quot; u vidu karikiranja preživelih srednjovekovnih vrednosti prikazao je svevremene i op&scaron;te ljudske probleme na neprevaziđen način. Ostala dela: romani &quot;Galateja&quot;, &quot;Persiles i Sigismunda&quot; (preteča modernog avanturističkog romana), zbirka 12 pripovedaka &quot;Uzorne pripovetke&quot;, istorijska drama &quot;Numansija&quot;, psiholo&scaron;ka komedija &quot;Blaženi raspusnik&quot;, komedija karaktera &quot;Pedro de Urdemalas&quot;, poema &quot;Putovanje na Parnas&quot;.1724 - Rođen je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu (danas Kalinjingrad), rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje sačinjavaju tri su&scaron;tinske odrednice: &quot;kopernikanski obrat&quot;, &quot;kriticizam&quot; i &quot;primat praktičnog uma&quot;. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela - Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: &quot;Kritika čistog uma&quot;, &quot;Kritika praktičnog uma&quot;, &quot;Kritika rasudne snage&quot;, &quot;Op&scaron;ta istorija prirode i teorije neba&quot;.1766 - Rođena je Madam de Stal, francuska književnica, baronica od Stal-Hol&scaron;tajna, čija je knjiga &quot;O Nemačkoj&quot; znatno uticala na razvoj romantizma. Njen salon u Parizu je bio jedno od najvažnijih steci&scaron;ta intelektualaca krajem 18. veka. Kao protivnik francuskog cara Napoleona I emigrirala je iz Francuske i potom je živela u Nemačkoj, Italiji, Rusiji i &Scaron;vedskoj. Ostala dela: romani &quot;Delfina&quot;, &quot;Korina&quot;.1822 - Turska flota zauzela je grčko ostrvo Hios i masakrirala hri&scaron;ćansko stanovni&scaron;tvo.1838 - Britanski brod &quot;Sirijus&quot; prvi je pre&scaron;ao Atlantski okean koristeći isključivo parni pogon. Putovanje od britanske luke Kork do američke luke Njujork trajalo je 18 dana i 10 časova.1870 - Rođen je Vladimir Iljič Lenjin, vođa bolj&scaron;evika i predvodnik Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, prvi sovjetski lider i tvorac tog političkog sistema. Poreklom je iz činovničke sitno plemićke porodice. Opredelio se za revolucionarnu delatnost nakon &scaron;to je njegov brat osuđen na smrt zbog uče&scaron;sca u terorističkoj organizaciji koja je pripremala ubistvo cara. Dela: &quot;&Scaron;ta su &#39;prijatelji naroda&#39; i kako se oni bore protiv socijaldemokrata?&quot;, &quot;Razvitak kapitalizma u Rusiji&quot;, &quot;Zadaci ruskih socijaldemokrata&quot;, &quot;&Scaron;ta da se radi?&quot;, &quot;Korak napred, dva koraka nazad&quot;, &quot;Dve taktike socijaldemokratije u demokratskoj revoluciji&quot;, &quot;Agrarni program ruske socijaldemokratske radničke partije&quot;, &quot;Materijalizam i empiriokriticizam&quot;, &quot;Socijalizam i rat&quot; (s Grigorijem Zinovjevom), &quot;Imperijalizam kao najvi&scaron;i stadijum kapitalizma&quot;, &quot;Aprilske teze&quot;, &quot;Država i revolucija&quot;, &quot;Proleterska revolucija i renegat Kaucki&quot;, &quot;Dečja bolest &#39;levičarstva&#39; u komunizmu&quot;.1872 - Osnovano je Srpsko Lekarsko dru&scaron;tvo. Pored stale&scaron;kih pitanja ono se bavilo i stručnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je započelo s radom Srpsko Lekarsko dru&scaron;tvo imalo je devet redovnih, jednog počasnog i 34 dopisna člana iz unutra&scaron;njosti, kao i 24 člana iz drugih zemalja, većinom slovenskih u skladu sa tada&scaron;njim duhom vremena. Osnivači su bili: Aćim Medović, Jovan Ma&scaron;in, Đorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Đorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridružili i Josif Pančić i Mladen Janković.1876 - Rođen je austrijski lekar Robert Baranji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1914. Rasvetlio je funkciju vestibularnog aparata, organa koji reguli&scaron;e ravnotežu ljudskog tela i tonus mi&scaron;ića. Doprineo je i boljem upoznavanju funkcije malog mozga i lečenju nekih oboljenja tog dela mozga.1889 - Vlada SAD je teritoriju Oklahome, otetu od Indijanaca, proglasila otvorenom za bele naseljenike i već prvog dana u nju je nagrnulo najmanje 50.000 ljudi.1892 - Umro je francuski kompozitor &scaron;panskog porekla Eduar Lalo, koji je komponovao emotivna dela, u romantičarskom maniru. Dela: opera &quot;Kralj od Isa&quot;, &quot;&Scaron;panska simfonija&quot; za violinu i orkestar, &quot;Koncert za violončelo i orkestar u d-duru&quot;.1900 - Umro je srpski književnik Jovan Đorđević, veliki kulturni i nacionalni radnik. Studirao je filozofiju i medicinu u Pe&scaron;ti. Bavio se publicistikom i novinarstvom, uređivao je &quot;Srpski dnevnik&quot;, bio sekretar Matice srpske i urednik njenog &quot;Letopisa&quot;. Osnivač je Srpskog narodnog pozori&scaron;ta u Novom Sadu i jedan od osnivača Narodnog pozori&scaron;ta u Beogradu i njegov upravnik. Bio je profesor istorije na Velikoj &scaron;koli u Beogradu, lični učitelj kralja Aleksandra Obrenovića, nakratko i ministar prosvete. Objavio je &quot;Op&scaron;tu istoriju&quot; i vi&scaron;e prevoda, posebno dramskih tekstova. Autor je dramskog dela &quot;Markova sablja&quot; čiji je, između ostalog, sastavni deo i pesma &quot;Bože pravde&quot; koja je postala himna Srbije (1872). Muziku za himnu komponovao je Davorin Jenko. Ostala dela: &quot;Radnja Blagove&scaron;tenskog sabora&quot; (bio je poslanik na saboru 1861.) &quot;Latinsko-srpski rečnik&quot;.1904 - Rođen je američki atomski fizičar Robert Openhajmer, profesor Univerziteta u Kaliforniji, koji je u Drugom svetskom ratu imao vodeću ulogu u izradi prve atomske bombe. Na poziv Ministarstva rata SAD, 1942. napustio je Univerzitet i do 1945. rukovodio je laboratorijom za izradu atomske bombe u Los Alamosu, a potom nastavio posao &quot;u primeni nuklearne energije u vojne svrhe&quot;, koji mu je poverilo isto ministarstvo. Od 1953. bio je pod sumnjom da održava veze s komunistima i zabranjen mu je rad u atomskim programima, jer se protivio proizvodnji hidrogenske bombe i zalagao za kori&scaron;ćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Vlada predsednika Džona Kenedija rehabilitovala ga je 1963. a Komisija za atomsku energiju SAD dodelila mu je Fermijevu nagradu.1915 - Nemačka vojska je u Prvom svetskom ratu na zapadnom frontu kod Ipra prvi put upotrebila bojni otrov.1916 - Rođen je američki violinista jevrejskog porekla Jehudi Menjuhin, jedan od najvećih violinista 20. veka. Počeo je da svira u petoj godini i svetsku karijeru napravio je već kao &quot;čudo od deteta&quot;. Njegovu interpretaciju &quot;Violinskog koncerta&quot; Feliksa Mendelsona, kojom se u sedmoj godini predstavio publici na koncertu u San Francisku, muzička kritika ocenila je kao senzacionalnu. Osnovao je 1963. &quot;&Scaron;kolu Jehudi Menjuhina&quot; za muzički nadarenu decu.1933 - Umro je engleski inženjer Frederik Henri Rojs, koji je s Čarlsom Rolsom 1906. osnovao automobilsku kompaniju &quot;Rols-Rojs&quot;, čija su vozila nenadma&scaron;na po luksuzu i kvalitetu. &quot;Rols-Rojs&quot; proizvodi i avionske motore.1941 - Nemački zapovednik, general Helmut Forster saop&scaron;tio je u Drugom svetskom ratu da preuzima okupacionu upravu u Srbiji.1944 - Diverzantska grupa Devetog korpusa jugoslovenske armije minirala je u Drugom svetskom ratu nemački oficirski dom u Trstu. U eksploziji je poginulo oko 150, a ranjeno oko 200 nemačkih oficira i podoficira. Za odmazdu nacisti su na tom mestu ubili 51 taoca.1944 - Na aerodromu Benina kod Bengazija u Libiji u Drugom svetskom ratu formirana je Prva vazduhoplovna eskadrila NVJ, koja je raspolagala sa 16 borbenih aviona &quot;spitfajer&quot;.1945 - Preživeli zatočenici hrvatskog usta&scaron;kog koncentracionog logora Jasenovac poku&scaron;ali su da se očajničkim probojem dokopaju slobode, ali je u tome uspelo samo njih stotinak. Logor Jasenovac bio je najveća &quot;fabrika smrti&quot; na Jugoistoku Evrope u Drugom svetskom ratu. Od leta 1941. do 30. aprila 1945, hrvatski nacisti - usta&scaron;e, pobili su u Jasenovcu, prema procenama, 700.000 Srba, Jevreja i Roma. Ogromna većina žrtava bili su Srbi.1948 - Rođen je Zoran Modli, radijski voditelj, disk dzokej, muzičar, pisac, pilot. Rođen u Zemunu, decenijama je radio kao pilot JAT-a, a poslednjih godina i za druge avio kompanije i kao instruktor letenja. Paralelno, bavio se muzikom s velikim uspehom. Osamdesetih 20. veka, kao voditelj radio emisije &quot;Ventilator 202&quot;, bio jedan od najzaslužnijih za otvaranje prostora brojnim muzičkim sastavima emitovanjem demo snimaka. Takođe je bio jedan od popularizatora kompjuterske tehnologije u Srbiji. Autor je vi&scaron;e knjiga: &quot;Krilata katedra&quot;, &quot;Piste u noći&quot;, &quot;Profesija stjuardesa&quot;, &quot;Pilotska knjiga&quot;.1968 - Umro je srpski pisac Milorad Panić-Surep. Zavr&scaron;io je Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za za&scaron;titu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama &quot;Vetar zviždi&quot;, &quot;Prosto&quot;, &quot;Ti dolazi&scaron;&quot;, &quot;Ada&quot;, &quot;Žito&quot;, &quot;Svetlost zemaljska&quot;, &quot;Jasika&quot;, &quot;Od sene i opomene&quot;, poema &quot;Mesec i pruće&quot;, letopis &quot;Kad su živi zavideli mrtvima&quot;, studija &quot;Filip Vi&scaron;njić - pesnik bune&quot;.1969 - Britanac Robin Noks-Džonston okončao je posle 312 dana od isplovljavanja iz luke Falmut prvo putovanje oko sveta jedrilicom s jednim članom posade.1992 - U seriji eksplozija u kanalizacionom sistemu u meksičkom gradu Gvadalahara poginulo je oko 200 osoba.1994 - Umro je biv&scaron;i američki predsednik Ričard Milhaus Nikson, jedini &scaron;ef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjenjivanja postupkom opoziva (impičment). Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972, ali nije okončao četvorogodi&scaron;nji mandat jer se 1974. povukao zbog afere &quot;Votergejt&quot;. Primoran je da odstupi sa funkcije po&scaron;to je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio &scaron;pijuniranje suparničke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun opro&scaron;taj. Nikson je potpredsednik SAD bio od 1953. do 1960, kad je na predsedničkim izborima izgubio od Džona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom, koji su bili u prekidu od vremena pobede revolucije u Kini, najvi&scaron;e zaslugom Henrija Kisindžera.1995 - Armija Ruande pod dominacijom plemena Tutsi otvorila je vatru na pripadnike rivalskog plemena Hutu u izbegličkom logoru Kibeho i ubila oko 2.000 ljudi.1997 - Peruanska vojska prodrla je u rezidenciju japanskog ambasadora u Limi, oslobodiv&scaron;i 71 taoca koje su četiri meseca držali gerilci levičarskog pokreta &quot;Tupak Amaru&quot;. U akciji je poginuo jedan talac, trojica vojnika i svih 14 gerilaca.1999 - Prilikom napada na civilne ciljeve na području Vranja, avijacija NATO je usmrtila Dalibora Tasića (17) iz Soderca, sela u blizini tog grada na jugu centralne Srbije.1999 - NATO avioni su sa tri projektila razorili ispražnjenu rezidenciju predsednika SRJ Milo&scaron;evića. Vilu u Rumunskoj 15 (posle Drugog svetskog rata ulica je preimenovana u Užičku) izgradio je 1933. vlasnik nekoliko rudnika, inženjer Acović. Od Drugog svetskog rata koristio ju je kao omiljenu rezidenciju Josip Broz Tito.1999 - U napadu avijacije NATO te&scaron;ko je o&scaron;tećena zgrada glavne po&scaron;te u centru Užica, &scaron;to je izazvalo prekid telefonskih veza. Zgrada je u ponovljenom napadu 16 dana kasnije sru&scaron;ena do temelja.2002 - Umrla je Sofija Soja Jovanović, srpski filmski, pozori&scaron;ni i televizijski režiser. Jedan je od osnivača Akademskog pozori&scaron;ta u Beogradu 1944. Za vi&scaron;e od pola veka rada režirala je pedesetak predstava u pozori&scaron;tima &scaron;irom biv&scaron;e Jugoslavije. Kao prva žena filmski režiser kod nas snimala je komedije po delima Branislava Nu&scaron;ića, Stevana Sremca, Jovana Sterije Popovića, Branka Ćopića. Njen film &quot;Pop Ćira i pop Spira&quot; prvi je srpski, i jugoslovenski, igrani film u boji. Drugi filmovi: &quot;Sumnjivo lice&quot;, &quot;Diližansa snova&quot;, &quot;Dr&quot;, &quot;Put oko sveta&quot;, &quot;Orlovi rano lete&quot;, &quot;Pusti snovi&quot;, &quot;Silom otac&quot;.2003 - U Srbiji je ukinuto vanredno stanje uvedeno 12. marta posle ubistva predsednika vlade Zorana Đinđića.2004 - U snažnoj eksploziji vagona natovarenih amonijum-nitratom u železničkoj stanici u severnokorejskom gradu Rjongčon blizu kineske granice, poginula je najmanje 161 osoba, vi&scaron;e od hiljadu je povređeno, a uni&scaron;teno je 2.000 zgrada.2006 - Umrla je italijanska glumica Alida Vali. Rođena je u Puli 1921, kao Alida fon Altenburger. Vali se u filmskoj karijeri dugoj vi&scaron;e od &scaron;est decenija posebno istakla ulogama u filmovima &quot;Treći čovek&quot; Kerola Rida iz 1949. i &quot;Slučaj Paradin&quot; Alfreda Hičkoka iz 1947. Igrala je takođe u fimovima najvećih italijanskih režisera Viskontija i Antonionija.2008 - Ujedinjene nacije saop&scaron;tile su da je broj žrtava rata u pobunjenoj sudanskoj provinciji Darfur, dostigao 300.000. Darfur se nalazi na zapadu Sudana i ima dugu tradiciju separatnih težnji. Prema vladi u Kartumu ukupan broj žrtava u sukobu koji je započeo februara 2003. je oko 9000 osoba.2023 - Preminuo je Mirko &Scaron;ouc, srpski kompozitor, džez muzičar. Rođen u Zemunu, diplomirao je na Mužickoj akademiji u Beogradu. Uoči Drugog svetskog rata, kao dete, nastupao je u Rodinom pozori&scaron;tu, Kolarčevoj zadužbini, u kraljevskom dvoru. Među začetnicima je džez muzike na ovim prostorima. Njegov &quot;Ansambl Mirka &Scaron;ouca&quot; imao je preko hiljadu nastupa u zemlji i inostranstvu i stotine trajnih snimaka. Među osnivačima je Udruženja džez muzičara 1953. Bio je dirigent Zabavnog i Velikog narodnog orkestra Radio televizije Beograd. Autor je brojnih kompozicija, ne samo džeza, nego populare zabavne pa i dečije muzike, poput &quot;Čovek nikad nije sam&quot;, &quot;Zovi me telefonom&quot;, &quot;Zakleo se bumbar&quot;. Dobitnik je brojnih priznanja pa i Nagrade za životno delo Džez festivala Ni&scaron;.2025 - Islamski militanti ubili su u Ka&scaron;miru 26 turista dok je 20 osoba ranjeno. Napad se dogodio u popularnom turističkom centru Pahalgam, oko 90 kiilometara od Srinagara. Napadači su bili pripadnici pakistanske terorističke mreže La&scaron;kar e Taiba.

Na današnji dan, 22. april

0 Komentari