Antić o srozavanju Univerziteta pod palicom Đokića: "Bavio se politikom, a ne problemima"

Od 2021. godine, kada je političar Đokić preuzeo funkciju rektora, Univerzitet u Beogradu beleži kontinuirani pad.Te 2021. godine Univerzitet se nalazio na 348. mestu, istu poziciju zadržao je i 2022, da bi 2023. pao na 362. mesto, 2024. na 376, a 2025. na 387. poziciju, &scaron;to je ujedno i najlo&scaron;iji rezultat od 2018. godine, pi&scaron;u Novosti. Prof. Čedomir Antić analizirao je za &quot;Novosti&quot; uzroke ovakvog trenda i &scaron;iri kontekst pozicioniranja domaćeg visokog obrazovanja na međunarodnim listama.&quot;Vladan Đokić je, pre svega, profesor i rektor Beogradskog univerziteta i on ne bi trebalo da se bavi politikom. Rektori prema na&scaron;im zakonima nemaju veliku moć i uticaj; oni pre svega imaju veliku čast - da brane univerzitet. A kako je profesor Đokić delovao u odnosu na tu čast koju je imao i ima jo&scaron; uvek, videli smo. On se vi&scaron;e bavio spoljnom politikom i razgovorima sa evropskim komesarima, nego sa svojim profesorima, posebno sa onima koji nisu njegovi istomi&scaron;ljenici, koji smatraju da je prekr&scaron;io zakon i Ustav ove zemlje. Nije se bavio problemima koje je imao i ima Univerzitet&quot;, rekao je Antić.Podseća da beogradski Univerzitet zvanično nije radio skoro jednu &scaron;kolsku godinu.- Nezvanično, nije radio i duže. To je jako lo&scaron;e i to je jedan sistem će imati velike posledice. Mi nismo mogli da po&scaron;aljemo 459 do 500 na&scaron;ih diplomaca na post-diplomske studije jer je ispis ocena trebalo da bude izvr&scaron;en u januaru i februaru 2025. godine. Videli smo statistiku koja ne osporava čak ni notorni list &quot;Danas&quot;, a to je da 11.000 studenata koji su mogli da diplomiraju 2024. i 2025. godine nisu diplomirali. Da ne spominjemo koliko će diskontinuitet u radu i nastavi uticati decenijama unapred na čitavu jednu generaciju, možda i na dve generacije onih koji su u to vreme bili na ključnim godinama studija. E sad, kako je jedan Univerzitet u&scaron;ao u politiku samo zato da bi podržao jednu tajnu organizaciju i da bi napravio jednu listu koja je uglavnom građanska, a ne studentska, i da bi iznedrio jednog političara koji je jedan u nizu onih koje jedan deo građana vidi kao favorita na izborima? To nije vredno, a ni dovoljno da bi se desila jedna ovakva žrtva univerziteta. Tako da mislim da je rektor, iako nema velika ovla&scaron;ćenja, simbol jednog procesa u koji su beogradski univerzitet i ostali univerziteti u Srbiji u&scaron;li odavno, a to je proces samouni&scaron;tenja - kazao je prof. Antić.Prof. Čedomir Antić je ocenio da je reč o sistemu koji već decenijama nije reformisan i koji je, kako je naveo, ostao &quot;mastodont&quot; sa snažnom samoupravom bez odgovornosti, &scaron;to po njegovom mi&scaron;ljenju utiče na njegovo lo&scaron;ije pozicioniranje na međunarodnim listama.&quot;Univerzitet u Beogradu (ali i ostali univerziteti u Srbiji) je ostao jedan mastodont u kojem postoji jedna samouprava koja hoće veliku moć bez ikakve odgovornosti, i to sve vodi ka tome da se Beogradski univerzitet, zahvaljujući veličini i činjenici da nema ozbiljne alternative u zemlji, kotira lo&scaron;e na raznim listama. Na&scaron; Univerzitet u Beogradu je jedinstven u Evropi i Regionu, i velika je &scaron;teta za Srbiju &scaron;to se sve ovo događa. Možda neko želi da nas uveri da je besmisleno očekivati da Srbija ima ne&scaron;to &scaron;to ne postoji nigde u Evropi, a ni u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji... Za mene je Đokićevo delovanje vi&scaron;e simptom nego uzrok, jer ova situaciji postoji odavno, jo&scaron; od 90-ih godina pro&scaron;log veka. Tada nismo mogli ni&scaron;ta da uradimo jer smo imali ratove i sankcije, ali posle 2000. godine smo mogli, a nismo&quot;, rekao je Antić.Komentari&scaron;ući situaciju na Univerzitetu, Antić je rekao da je ona signal za ozbiljne reforme, ali i koje bi konkretne promene trebalo sprovesti.&quot;Mislim da je jako te&scaron;ko izvr&scaron;iti tu reformu, zato &scaron;to univerzitet nije ni fabrika, ni javno preduzeće, pa da vi možete da pravite neke alternative. Ko god da bude na vlasti moraće da zainteresuje većinskii deo profesora za ozbiljne reforme. Ja ću podsetiti da na beogradskom univerzitetu danas imamo duplo vi&scaron;e profesora nego pre 30 godina i za trećinu vi&scaron;e studenata. Iako građana Srbije ima manje, ako ne računamo Kosovo i Metohiju, dakle bez Kosmeta ima nas manje za milion u razdoblju od 30-ak godina. Tako da je to ne&scaron;to &scaron;to mora da se uzme u obzir. Takođe, menjali su se i način ustrojstva univerziteta, i tehnologije, i potrebno je malo vi&scaron;e trži&scaron;ta, ne može profesorima univerziteta da to bude posao pod B ili pod V, a da pod A budu službenici ili stranih NVO ili stranih kompanija, kao &scaron;to imamo slučaj profesora koji su vrhunski stručnjaci i to jako lepo prodaju, a imaju sigrunost time &scaron;to su profesori univerziteta&quot;, rekao je Antić.Dodao je da bi bila gre&scaron;ka da se od strane Vlade donese zakon koji bi doveo 10 ili 15 hiljada najobrazovanijih ljudi u Srbiji u situaciju da se odupiru tom zakonu &quot;tvrdeći da je to kazna zbog blokada&quot;.&quot;Mislim da prvo treba u potpunosti rekonstruisati sistem, profesori moraju da se opredele da li žele liberalno re&scaron;enje ili ne, ako ne, onda država postavlja dekane, prodekane, profesori imaju autonomiju u svom gradu, ali onda postoje načini da se proverava njihov rad. Nije reč o tome da li neko tvrdi da ima boga ili ne - to je njegovo pravo, pravo na lično mi&scaron;ljenje. Ovde je reč o tome da li neko radi i koliko svoj posao ili ne radi. Da li neko radi dva sata mesečno, a njegove kolege rade 23 sata nedeljno. Da li je neko profesor ili se bavi politikom. A ima takvih ljudi. Da li negde postoji vi&scaron;e od polovine redovnih profesora, a na Zapadu, na primer, imate samo 10 odsto redovnih profesora. Da li očekuju da im država isplati platu iako ne rade. Tu ima vrlo ozbiljnih pitanja koja treba postaviti i koja zadiru u samu srž funkcionisanja na&scaron;e države&quot;, istakao je sagovornik Novosti. Posle blokada se postavlja pitanje da li bilo ko mora da radi ili ne mora, jer će svakako dobiti platu.&quot;Neko može da kaže: &#39;Izvinite, ja imam prigovor savesti, ovde ubijaju ljude, ja neću da radim&#39;. Ili ja neću da vozim, ja neću da pustim nekoga da pređe preko mosta i tako dalje. Ako bi se profesori opredelili za liberalni koncept, to bi značilo da bi država mogla da delu univerziteta omogući privatizaciju. Drugo, morao bi da se sredi finansijski sektor. Ne može privatni univerzitet da kupuje stvari za kuću. To ne ide. Te stvari bi morale da se reguli&scaron;u. Treća stvar, moraju da se dovode univerziteti iz inostranstva. Mora da se razbije taj monopol koji postoji sada na jednom ili nekoliko univeziteta koji potiču sa jednog&quot;, rekao je Antić.Takođe je istakao da mora da se zabrani stranačka politika na univerzitetu.&quot;Nažalost, univerzitet je danas deo jedne partije. Rektor Đokić koristi univerzitet kao svoju buduću partiju po direktivi 134-025, po kojoj je aprila 2025. godine iznesen blokaderski program, odnosno ovog studenskog kulta. Mi smo videli da oni doživljavaju univerzitete u Srbiji kao krila jedne partije, a Univerzitet u Novom Pazaru kao manjinsku listu. Dakle, oni su u Srbiji napravili Savez komunista. S tim &scaron;to je taj Savez imao neki program, neku politiku, ovi nemaju ni&scaron;ta. Oni slu&scaron;aju &scaron;ačicu evropskog univerziteta koji im je rekao da treba da se bore protiv autoritarnosti raznih Trampova i tako dalje, i to se dugo spremalo, malo po malo, testiralo se. Srbija je vrlo često predmet eksperimenta. To mora da se uredi nekim koncenzusom&quot;, predložio je Antić.Komentari&scaron;ući najave premijera Macuta da će razgovarati sa predstavnicima visoko&scaron;kolskih ustanova, kao i najave ministra Stankovića da će se sprovoditi intenzivne inspekcije, Antić je rekao da tu treba biti oprezan, &quot;da ne dođemo u situaciju kao 1998. godine, kad je Milo&scaron;ević hteo da kazni univerzitet i napravio je jedan paradržavni puč u univerzitetu&quot;.&quot;Nama treba moderan univerzitet, vanstranački, nadstranački, kompetitivan... Mi ne treba da imitiramo po svaku cenu engleski, francuski, američki univerzitet, ali treba da od njih uzmemo ono &scaron;to je dobro i &scaron;to je u skladu sa na&scaron;im potrebama. Treba da vidimo koje su mane univerziteta u Hrvatskoj ili Crnoj Gori i da napravimo bolje. I ako ima nekih problema sa ovim studentskim, fundamentalističkim kultom, te ljude treba kazniti. Ima tu ljudi koji su ozbiljno kr&scaron;ili Ustav. Stvorili su tajnu organizaciju na Univerzitetu, vodili su politiku o državnom tro&scaron;ku na Univerzitetu, oni imaju imena i prezimena, i treba ih uhapsiti ili im zabraniti rad na godinu dana ili vi&scaron;e. Tako da, ako je neko kriv, izvolite - nije sramota ni robijati ako si kriv. Univerzitet mora da se lege artis reformi&scaron;e. I da dozvole policiji da istraži smrt studentkinje. A ne da pet univerziteta bude protiv toga, od kojih četiri nije priznalo genocid u Kongu. Kakvi su to ljudi...&quot;, zaključio je prof. Čedomir Antić.

Antić o srozavanju Univerziteta pod palicom Đokića: "Bavio se politikom, a ne problemima"

0 Komentari