Tramp će uništiti NATO?

&quot;NATO je slomljen&quot;, otvoreno kaže biv&scaron;i američki ambasador pri NATO, Ivo Dalder. On je jo&scaron; pre godinu dana objavio članak pod naslovom &quot;NATO bez Amerike: Kako Evropa može da vodi savez osmi&scaron;ljen za američku kontrolu&quot;, a sada ističe da su napetosti oko Irana između Donalda Trampa i evropskih saveznika gurnule Severnoatlantsku alijansu u &quot;najgoru krizu&quot; u njenoj istoriji &ndash; Savez je upravo 4. aprila obeležio 77 godina postojanja.Kako je do&scaron;lo do toga?EPA/Robin van LonkhuijsenDalder, koji je sada vi&scaron;i saradnik u centru Belfer na univerzitetu Harvard, za DW obja&scaron;njava da ovaj razvoj događaja ima nekoliko aspekata.No U.S. President should be able to withdraw from NATO without Senate approval.Thankful my colleagues in Congress passed this bipartisan measure. https://t.co/WGVRviYcA8&mdash; Senator Marco Rubio: Archived (@SenMarcoRubio) December 14, 2023Nisu to, kaže, samo uvrede koje Tramp upućuje savezu i njegovim evropskim članicama, na &scaron;to su se one već prilično navikle: Tramp je naime u ponedeljak ponovio svoje mi&scaron;ljenje da je NATO &quot;tigar od papira&quot; i da ne podržava SAD u njegovom ratu protiv Irana. I nije reč samo o Trampovim stalnim pretnjama da će se povući iz NATO &ndash; mada to, dodaje Dalder, izaziva zabrinutost da Tramp ne bi bio spreman da učestvuje u kolektivnoj odbrani ako bi neka saveznica bila napadnuta, &scaron;to je temeljno obećanje člana 5 Ugovora NATO.Dalder kaže da je razmere trenutne slabosti NATO pokazala kombinacija Trampove žestoke retorike i činjenice da je Evropa oti&scaron;la dalje od pukog odbijanja da bude uvučena u rat &ndash; uskraćivanjem prava na kori&scaron;ćenje vojnih baza na njenoj teritoriji ili odbijanjem davanja prava na kori&scaron;ćenja vazdu&scaron;nog prostora za ofanzivne akcije.&quot;To u punoj meri oslikava savez u kojem evropske članice i Kanada vi&scaron;e ne veruju Sjedinjenim Dražvama da će se pona&scaron;ati na način koji doprinosi njihovoj bezbednosti, već se u stvari pona&scaron;a na način koji je &scaron;tetan za njihovu bezbednost&quot;, obja&scaron;njava Dalder. &quot;To važi za Grenland, važi za carine, važi za pretnje carinama zemljama koje pomažu savezniku da se odbrani, u ovom slučaju, protiv Sjedinjenih Država.&quot;Može li Tramp da se povuče iz NATO?Shutterstock AI/ShutterstockSam američki predsednik o tome često javno naglas razmi&scaron;lja, a nedavno je rekao da se ta mogućnost &quot;vi&scaron;e ne može odbaciti&quot;. Zato niko sa sigurno&scaron;ću ne zna da li će Tramp jednog dana poku&scaron;ati da povuče SAD iz Alijanse. Ono &scaron;to se zna jeste da to ne bi bilo lako, delom zahvaljujući njegovom sada&scaron;njem državnom sekretaru Marku Rubiju. On je, naime, kao senator predložio zakon usvojen 2023. godine, a koji zahteva podr&scaron;ku dvotrećinske većine u Senatu za izlazak iz NATO.SECRETARY RUBIO: Why are we in NATO? You have to ask that question. Why do we send trillions of dollars and have all of these American forces stationed in the region, if in our time of need, we won&#39;t be allowed to use those bases? pic.twitter.com/DdYahXhli0&mdash; Department of State (@StateDept) April 1, 2026Tri godine kasnije, Tramp tvrdi da bi to ipak mogao da uradi. Dalder se s njim slaže i obja&scaron;njava da bi spor pred Ustavnim sudom verovatno i&scaron;ao u prilog ovla&scaron;ćenjima predsednika &ndash; a istovremeno se čini da je Rubio postao skeptičan prema NATO.Član 13U Severnoatlantskom ugovoru iz 1949. postoji član koji opisuje postupak izlaska iz NATO, ali on nikada do sada nije bio primenjen.Prema tom članu, nakon &scaron;to je Ugovor na snazi dvadeset godina, svaka država-članica može da istupi iz Saveza godinu dana nakon &scaron;to je o tome obavestila Sjedinjene Američke Države, a one će potom da obaveste ostale članice.&Scaron;ta bi se tada dogodilo?Shutterstock/DesignRageNATO bi bez SAD te&scaron;ko mogao da se predstavi kao verodostojna sila, kao Alijansa koja ima najveći i najnapredniji arsenal oružja. Ali stručnjaci kažu da Savez ne bi nužno propao. Mogao bi da nastavi tranziciju koja je već u toku &ndash; ka jačanju evropskog vođstva i većem oslanjanju na evropske sposobnosti.Međunarodni institut za strate&scaron;ke studije (IISS) istražio je kako bi to moglo da izgleda, pozivajući &quot;evropske donosioce odluka da razmotre vojna, finansijska i odbrambeno-industrijska ulaganja potrebna za smanjenje zavisnosti od SAD i, u krajnjem slučaju, za pripremu na NATO bez ikakve američke uloge&quot;.Procena IISS od pre gotovo godinu dana, utvrdila je da bi postojali ozbiljni nedostaci, ne samo u zameni &quot;glavnih američkih vojnih platformi i ljudstva (ovo potonje procenjeno je na 128.000 vojnika), nego i u svemirskim, kao i obave&scaron;tajnim, nadzornim i izviđačkim kapacitetima. &quot;Takođe bi morao da se nadomesti sada&scaron;nji značajan američki doprinos savezničkim strukturama komandovanja i kontrole, kao i da se popune mnoge visoke vojne pozicije u organizacijama NATO koja trenutno zauzima američko osoblje&quot;, navodi se.To bi, prema proceni studije, zahtevalo finansiranje evropskih članica Alijanse u iznosu od oko bilion dolara, dodatno uz već rastuće izdatke za odbranu.Evropski nuklearni ki&scaron;obran već se &scaron;iriNik Vitni iz trusta mozgova Evropski savet za spoljne odnose, biv&scaron;i službenik britanskog Ministarstva odbrane, kaže za DW da je njegov &quot;čvrst stav da nam Amerika sada ba&scaron; i nije potrebna&quot;. On ne veruje da bi &quot;sve bilo izgubljeno ako bi se Tramp sutra predomislio i rekao: &rsquo;U redu, svi se vraćamo kući, zavr&scaron;ili smo s vama i možete da zaboravite na moje nuklearne garancije&rsquo;.&quot;Vitni pritom podseća na nedavnu inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona o intenziviranju nuklearne saradnje izvan NATO.Napeti živci, odlučan stavShutterstock/Karlis DambransEstonski ministar spoljnih poslova Margus Tsahkna možda je jedini evropski lider koji je najavio da je njegova zemlja spremna da pomogne Trampovoj administraciji u Iranu &ndash; ali napominje da nije bilo stvarnog zahteva.Tsahkna kaže da je razlog za ponuđenu pomoć zapravo vraćanje usluge. &quot;Naravno, ovaj [anti-NATO] narativ nije dobar&quot;, kaže za DW. &quot;Estonski građani svaki dan pitaju i mene i mnoge druge političare da li član 5 NATO jo&scaron; uvek funkcioni&scaron;e.&quot; Tsahkna savetuje čitavoj Evropi da &quot;ostanemo smirenim, usredsredimo se na ono &scaron;to možemo da uradimo i, naravno, stalno je potrebno da razgovaramo s američkom administracijom&quot;. On podseća da je i Sjedinjenim Državama potrebna Evropa.To će sigurno biti ključna poruka generalnog sekretara NATO Marka Rutea tokom njegove posete Beloj kući ove srede. U svojim izjavama u ponedeljak Tramp je Rutea nazvao &quot;velikim čovekom&quot;, a ponovo je kritikovao Evropljane i druge zemlje zbog toga &scaron;to se nisu pridružile ratu protiv Irana.Svoju konferenciju za novinare zavr&scaron;io je zagonetnom, možda i zloslutnom izjavom: &quot;Želimo Grenland. Oni ne žele da nam ga daju. I rekao sam: &#39;Doviđenja&#39;.&quot;

Tramp će uništiti NATO?

0 Komentari