Opinjone publika: "Srbija glasala za stabilnost – 29. mart opovrgao zapadni narativ"

Taj rezultat umanjuje zapadnu retoriku o &quot;terminalnoj krizi&quot; Srbije i jača političku liniju zasnovanu na stabilnosti, suverenitetu i odbacivanju spoljnog pritiska, navodi se u analizi italijanskog dnevnika.Kako se navodi, suočen s ovim nedvosmislenim podacima, dominantni zapadni narativ o Srbiji, koji zemlju karakteri&scaron;e kao sistem u procesu raspada, kojem nedostaje pravi konsenzus i koji se drži na okupu samo navodnom kontrolom medija, nužno se raspada.List podseća da su liste okupljene oko vladajuće SNS pobedile u svih 10 op&scaron;tina &ndash; Boru, Smederevskoj Palanci, Bajinoj Ba&scaron;ti, Kuli, Lučanima, Aranđelovcu, Kladovu, Knjaževcu, Majdanpeku i Sevojnu, kao i da taj rezultat predstavlja nedvosmislenu političku potvrdu.&quot;Samo izve&scaron;tavanje u srpskim medijima nagla&scaron;avalo je pobedu usred velike izlaznosti, &scaron;to je otežavalo tvrdnju da je rezultat bio samo rezultat inercije ili izbornog nezadovoljstva&quot;, nagla&scaron;ava list.U tekstu se navodi da je, bez obzira na pojedinačne slučajeve, politički odlučujuća stvar da se vladajući blok nije ograničio na spa&scaron;avanje obraza u istorijskim upori&scaron;tima, već je branio celi paket op&scaron;tina koje su se na&scaron;le na izborima, sprečavajući opoziciju da ostvari čak i simboličnu pobedu koja bi mogla da se iskoristi kao &quot;nacionalna poluga&quot;.&quot;Suočen s ovim nedvosmislenim podacima, dominantni zapadni narativ o Srbiji koji zemlju prikazuje kao sistem u procesu raspada, kojem nedostaje pravi konsenzus i koji se drži na okupu samo navodnom kontrolom medija, nužno se raspada. Da je takvo čitanje u potpunosti tačno, izborni ciklus raspoređen na 10 različitih lokalnih vlasti trebalo je barem da ima neke pukotine, neke lokalne &#39;domino efekte&#39;. To se nije dogodilo&quot;, navodi list.Nagla&scaron;ava se da kontinuirana podr&scaron;ka listama koje podržava Vučić umesto toga pokazuje da značajan deo srpskog biračkog tela i dalje smatra političku ponudu vlade najpouzdanijom u smislu stabilnosti, ekonomskog rasta, javnog reda i odbrane nacionalne autonomije.Pobedu je, podseća se, direktor Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio i kao potvrdu &quot;politike stabilnosti&quot; i odbacivanje nasilja povezanog s takozvanim &quot;blokaderima&quot;, odnosno antivladinim demonstrantima.&quot;To naravno ne znači da u Srbiji ne postoje tenzije, protesti, polarizacija ili žestoki sukobi između vlade i opozicije. To znači da ova dinamika ne može automatski da se prevaziđe, kao &scaron;to mnogi zapadni posmatrači često čine, i pređe u narodnu delegitimizaciju vlade ili njen skori poraz. Zapravo, sami srpski izvori insistiraju na tome da je glasanje 29. marta značajan deo zemlje video kao politički odgovor na vi&scaron;emesečne pritiske, neprijateljske kampanje i poku&scaron;aje da se svaki protest prikaže kao konačan dokaz neuspeha srpskog sistema. U tom kontekstu, lokalno glasanje poprima gotovo plebiscitarni karakter, transformirajući se u procenu ne jedne administracije, već celokupne linije državne vlasti&quot;, navodi italijanski list.Podseća se na izjave potpredsednice Vlade Adrijane Mesarović da je &quot;obojena revolucija&quot; u Srbiji poražena i da je narod izabrao mir, stabilnost, kontinuitet i napredak i da izaslanik Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula i ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman poku&scaron;avaju da utiču na unutra&scaron;nju politiku Srbije, ali i na izjavu ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića o &quot;mrtvoj obojenoj revoluciji&quot; i njegovo predviđanje pobede SNS-a.&quot;Ovo su svakako politički snažne izjave, ali one odražavaju percepciju, ukorenjenu među velikim sektorima Srbije, da se na zemlju vr&scaron;i stalni spoljni pritisak, putem medija, diplomatije i političko-građanskih mreža koje su neprijateljski raspoložene prema njenoj suverenoj politici&quot;, navodi Opinjone publika.List podseća i da je u januaru Vučić proteste opisao kao poku&scaron;aj &quot;obojene revolucije&quot; uz uče&scaron;će Zapada, tvrdeći da strani agenti i &quot;strani instruktori&quot; poku&scaron;avaju da upravljaju mobilizacijama i blokadama, ali i da je ruska novinska agencija Tass pisala o telefonskom razgovoru između Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina, u kojem se srpski predsednik zahvalio Moskvi na podr&scaron;ci protiv poku&scaron;aja destabilizacije.&quot;Iz ovih izve&scaron;taja je jasno da je, po mi&scaron;ljenju Beograda i Moskve, unutra&scaron;nja politička borba u Srbiji sada deo &scaron;ire geopolitičke konfrontacije, u kojoj cilj Zapada nije samo promena vlade, već i strate&scaron;ko preuređenje Srbije, istorijskog saveznika Rusije na Balkanu&quot;, navodi se.U analizi se ocenjuje i da je sve to isprepleteno sa potencijalnim pridruživanjem Srbije Evropskoj uniji, pri čemu je Beograd već dugo kandidat, uprkos napetostima s Briselom.&quot;Srbija je, u stvari, pod stalnim pritiskom da prizna Kosovo, uskladi se sa sankcijama protiv Moskve i redefini&scaron;e svoj međunarodni stav. U tom smislu, lokalno glasanje 29. marta nije bilo samo administrativno pitanje, već politička izjava o &scaron;irem pitanju &ndash; da li Srbija treba da nastavi da funkcioni&scaron;e kao relativno autonoman entitet ili da se podvrgne evroatlantskoj disciplini. Iz tog razloga, 29. mart je poprimio značajnu simboličku vrednost. Sama delegacija posmatrača EU u Srbiji morala je da prizna visoku izlaznost i aktivno uče&scaron;će građana, upravo one faktore koji se obično koriste za potvrđivanje legitimnosti demokratskog procesa&quot;, navodi se u tekstu.Dodaje se da ako se prihvati ta činjenica onda narativ prema kojem je Srbija &quot;autoritarna anomalija koja čeka da bude ispravljena spolja&quot;, deluje mnogo manje uverljivo.&quot;Sviđalo se to Briselu, Zagrebu ili glavnim zapadnim medijima ili ne, prava Srbija i dalje izražava &scaron;iroki konsenzus prema političkoj liniji koja kombinuje geopolitičku razboritost, vojnu neutralnost i otpor spoljnim nametanjima. To ne znači da je srpski politički sistem oslobođen kontradikcija, već da ozbiljna analiza mora da počne sa stvarnim pona&scaron;anjem biračkog tela, a ne sa unapred stvorenim ideolo&scaron;kim okvirima&quot;, navodi se.Ocenjuje se i da izbori 29. marta pokazuju da liste bliske Vučiću održavaju kapacitet za mobilizaciju i ukorenjenost koji zapadna &scaron;tampa redovno ima tendenciju da potceni, ali i da pokazuju da opozicija, iako glasna i medijski podržana, nije uspela da transformi&scaron;e klimu protesta u izborni napredak.&quot;Pre svega, oni ukazuju na to da veliki deo srpskog stanovni&scaron;tva spoljni pritisak doživljava ne kao pomoć demokratizaciji, već kao neprihvatljivo me&scaron;anje u unutra&scaron;nje stvari. Zato bi, umesto o neuspeloj demokratskoj revoluciji, kako su je opisali neki zapadni mediji, možda bilo tačnije govoriti o poku&scaron;aju političke hegemonije odbijenom na izborima. I sve dok se ova dinamika nastavlja, Srbija će ostati, u srcu Balkana, jedna od retkih evropskih zemalja odlučnih da ne dozvoli da je u potpunosti defini&scaron;u strate&scaron;ke želje evroatlantskog Zapada&quot;, zaključuje se u analizi italijanskog lista.

Opinjone publika: "Srbija glasala za stabilnost – 29. mart opovrgao zapadni narativ"

3 Komentari