Prolećni umor ne postoji?

Jedan od prvih toplih dana u godini. Prvi vesnici proleća provirili su iz zemlje, kapućino u ba&scaron;ti kafića miri&scaron;e na novi početak. Deluje kao da je zima konačno iza nas. Sve je nekako lak&scaron;e, da nema onog poznatog osećaja koji sustigne mnoge od nas, svake godine: prolećnog umora.Ali nova studija iz &Scaron;vajcarske sada taj fenomen dovodi u pitanje. Istraživači sa Univerziteta u Bazelu i Bernu do&scaron;li su do zaključka: prolećni umor se naučno ne može dokazati.&quot;Otkrili smo da ljudi u proleće nisu merljivo umorniji ili iscrpljeniji nego tokom bilo kog drugog godi&scaron;njeg doba&quot;, kaže autorka studije Kristine Blume, psiholo&scaron;kinja sa Univerziteta u Bazelu.Na ideju za istraživanje Blume je do&scaron;la zato &scaron;to su je novinari svake godine nakon zime ponovo pitali za mi&scaron;ljenje o prolećnom umoru. &quot;Postoji mnogo hipoteza kojima se poku&scaron;ava objasniti ovaj fenomen&quot;, kaže ona. &quot;Ali niko nikada nije proverio da li on uop&scaron;te postoji.&quot;U potrazi za prolećnim umoromZa potrebe istraživanja od jula 2024. tokom godinu dana, dakle sva četiri godi&scaron;nja doba - redovno je onlajn ispitivano 418 učesnika.Na svakih &scaron;est nedelja trebalo je da ocene koliko su se iscrpljeno osećali tokom prethodne četiri nedelje. Takođe su navodili koliko su pospani tokom dana i kako ocenjuju kvalitet sna.Shutterstock/fizkesOko polovine učesnika na početku studije izjavilo je da pati od prolećnog umora. Da je fenomen stvaran, to bi moralo da se vidi i u podacima iz upitnika. Međutim &ndash; nije se videlo.&Scaron;ta se zapravo de&scaron;ava u na&scaron;em telu?Postoje različite teorije &ndash; da toplije vreme &scaron;iri krvne sudove, snižava krvni pritisak ili da vi&scaron;ak melatonina iz zime izaziva pospanost. Ali, prema Blume, to je sa stanovi&scaron;ta hronobiologije neubedljivo: melatonin se neprekidno stvara i razgrađuje u 24‑časovnom ritmu, pa sezonski &quot;vi&scaron;ak&quot; koji bi tek trebalo da nestane &ndash; ne postoji.&quot;Da je prolećni umor stvaran biolo&scaron;ki fenomen, upravo bi se u ovoj prelaznoj fazi morao jasno videti, na primer zato &scaron;to telo mora da se prilagodi&quot;, obja&scaron;njava ona.Podaci, međutim, ne pokazuju ni&scaron;ta takvo: ni brzina promene dužine dana, ni pojedini meseci nisu imali ikakav uticaj na osećaj iscrpljenosti.Za&scaron;to ipak verujemo u toTim istraživača smatra da obja&scaron;njenje treba tražiti pre u kulturi nego u biologiji.&quot;Na&scaron;a interpretacija je da je prolećni umor daleko vi&scaron;e kulturni fenomen nego stvarni sezonski efekat.&quot;Sam pojam &quot;prolećni umor&quot; utiče na to kako ljudi tumače sopstveni osećaj. &quot;Reč postoji &ndash; i omogućava ljudima da opi&scaron;u svoje simptome. To oblikuje percepciju&quot;, kaže Blume.Psiholo&scaron;ki procesi takođe mogu da pojačaju taj utisak. Kada zasija Sunce, raste očekivanje da bi trebalo da budemo aktivniji. Ako energije nema, to onda vi&scaron;e upada u oči. Blume govori o kognitivnoj disonanci i dodaje da prolećni umor deluje kao savr&scaron;eno obja&scaron;njenje.A &scaron;ta je sa alergijama ili zimskim raspoloženjem?Ni alergije na polen, kijavica, niti uzimanje antihistaminika ne obja&scaron;njavaju pojavu prolećnog umora.&quot;Ne nalazimo nikakav efekat, nema ničega &scaron;to bi bilo potrebno obja&scaron;njavati&quot;, kaže istraživačica sna.Zanimljivo je da ni često pominjani &quot;zimski umor&quot; nije naučno dokazan. Istina, ljudi zimi spavaju malo duže, a leti malo kraće, ali to zadovoljava potrebe organizma. Nivo energije tokom godine ostaje stabilan.Elena Shishkina/ShutterstockMeđutim, medicinski definisana zimska depresija - postoji. Ona nastaje usled nedostatka svetlosti i spada u sezonske depresije koje mogu biti praćene umorom, nedostatkom motivacije i lo&scaron;im raspoloženjem.I manjak vitamina D, koji je zimi zbog nedostatka UV‑B zračenja mnogo če&scaron;ći, može dovesti do umora. Telo u zimskim mesecima često ne može da stvori dovoljno vitamina D, a njegov nedostatak povezan je sa trajnom iscrpljeno&scaron;ću i slabo&scaron;ću mi&scaron;ića.&Scaron;ta ovo znači za one koji se osećaju umorno?Da su ljudi u proleće zaista umorniji nego, recimo, u jesen ili zimu, naučno se za sada ne može potvrditi. Većina ljudi ionako prelazak iz zime u proleće doživljava bez ikakvih problema.Kristine Blume savetuje da se umor ne pripisuje olako godi&scaron;njem dobu. &quot;Ne obja&scaron;njavajte takve simptome jednostavno prolećnim umorom. A ako vam smetaju, obratite se lekaru.&quot;Nemačko govorno područje i malo južnijeZanimljivo je i da je ovaj fenomen van nemačkog govornog područja gotovo nepoznat.&quot;Kada o tome pričam kolegama iz drugih zemalja, oni se čude&quot;, kaže Blume. U engleskom jeziku postoji izraz &quot;prolećna groznica&quot;, ali on ne označava umor niti iscrpljenost, već pojačanu vitalnost i energiju.Međutim, izraz &quot;prolećni umor&quot; nije nepoznat ni u Srbiji, BiH, Hrvatskoj ili Crnoj Gori - zbog kulturnih i jezičkih uticaja iz vremena Austrougarske u delovima regiona.Mediji svake godine posvećuju prostor prolećnom umoru, koji se uklapa u &scaron;iru kategoriju &quot;promene vremena utiču na organizam&quot;, koja je snažno prisutna u kulturi kao fenomen meteoropatije.

Prolećni umor ne postoji?

0 Komentari