Kraksi: "Zabrinutost Srba na Kosovu realna, kada zakoni otežavaju život – reč je o političkom pitanju"

Prema njenim rečima, ograničenje pristupa institucijama stvara rizik od &quot;tihog raseljavanja&quot;, zbog čega je, dodaje, potrebno pronaći trajno re&scaron;enje zasnovano na po&scaron;tovanju osnovnih prava svih građana.Senatorka Kraksi je istaka da nijedna administrativna norma ne sme da se pretvori u sredstvo disktiminatroskog pritiska na zajednicu, navodeći da se scenario raseljavanja i rasta tenzija mora sprečiti.Kako je navela, Zapadni Balkan je prostor susreta kontinenata, kultura i interesa, ali nažalost i žari&scaron;te nestabilnosti. Za Italiju, prema njenim rečima, Zapadni Balkan predstavlja strate&scaron;ki prioritet.Kraksi je u intervjuu za Kosovo Onlajn kazala i da se bezbednost na Balkanu ne gradi protiv nekoga, već unutar zajedničkog multilateralnog okvira.KO: Nedavno ste u Trstu, na ministarskom sastanku povodom 30. godi&scaron;njice Centralno-evropske inicijative, rekli da bi raseljavanje Srba sa Kosova predstavljalo neuspeh koji se ne sme dozvoliti. Trenutno su Srbi na Kosovu zabrinuti zbog zakona koji otežavaju rad, boravak, obrazovanje i zdravstvenu za&scaron;titu. Kakav je Va&scaron; stav o tome?Nijedna administrativna norma ne sme da se pretvori u sredstvo diskriminatornog pritiska na jednu zajednicu. Kada zakoni o boravku, radu, obrazovanju i zdravstvenoj za&scaron;titi, koji utiču na svakodnevni život, počnu da otežavaju život jednoj manjini, tada vi&scaron;e nije reč o &bdquo;tehničkom&ldquo; problemu, već o duboko političkom pitanju. Zabrinutost Srba na Kosovu je realna i mora se re&scaron;avati bez dvosmislenosti. Ako se ograniči pristup &scaron;kolama, bolnicama i osnovnim uslugama, stvara se plodno tlo za tiho raseljavanje i rast tenzija, &scaron;to vodi daljoj destabilizaciji. Takav scenario mora biti sprečen.KO: Kako se može sprečiti ono &scaron;to neki nazivaju &quot;administrativnim progonom&quot; Srba na Kosovu?Potreban je drugačiji pristup, zasnovan na svesti o neodrživosti svih mera koje utiču na osnovna prava ljudi. Potrebno je ulagati napore u izgradnju puta dijaloga, izbegavajući prilike za sukob. Naravno, to je lak&scaron;e reći nego sprovesti, ali realan rizik je trajna konfliktna situacija. Takvu perspektivu narodi ovog regiona, već opterećeni decenijama bola, ne zaslužuju.KO: U Trstu ste takođe pomenuli apel patrijarha Porfirija upućen svetskim liderima za za&scaron;titu Srba od raseljavanja. Među tim liderima je i premijerka Đorđa Meloni. Kakva je orijentacija Italije prema Zapadnom Balkanu?Na&scaron;a veza sa balkanskim prostorom ima vekovne korene. To nije samo posledica geografske blizine ili istorijskih okolnosti, već i zajedničkog osećaja i sposobnosti da razumemo duboke procese koji oblikuju taj region. Balkan je prostor susreta kontinenata, kultura i interesa, ali nažalost i žari&scaron;te nestabilnosti. Za Italiju predstavlja strate&scaron;ki prioritet &ndash; geopolitički razlozi, čak i pre bezbednosnih, već dugo ukazuju na potrebu za sveobuhvatnim i strukturisanim pristupom regionu. U tom okviru snažno podržavamo njegov put ka evropskim integracijama, uz čvrsto insistiranje na principima: za&scaron;tita manjina, odbacivanje svake diskriminacije i, u ovom konkretnom slučaju, podr&scaron;ka dijalogu između Beograda i Pri&scaron;tine. Apel patrijarha Porfirija treba posmatrati kao politički signal: pitanje Kosova nije zatvoreno, i dalje se na međunarodnom nivou doživljava kao pitanje bezbednosti i prava.KO: Italijanski vojnici su već dugo deo Misije Kfora. Nedavno su mediji preneli da predsednik SAD Donald Tramp razmi&scaron;lja da smanji broj svojih vojnika u Nato misijama. U kontekstu novih rizika za Srbe na Kosovu, smatrate li da Italija treba da nastavi ili čak pojača svoje prisustvo u slučaju delimičnog povlačenja SAD?Misija Kfora svakako nema samo simboličan značaj, već predstavlja konkretan stub stabilnosti. U trenutku kada je regionalna ravnoteža krhka, svaki signal povlačenja mogao bi se protumačiti kao korak unazad u dinamici odvraćanja. Naravno, svako razmatranje mora biti u okviru dijaloga među saveznicima, ali bezbednost na Balkanu se ne može delegirati &ndash; ona zahteva direktno angažovanje.KO: Uskoro se navr&scaron;ava 27 godina od početka Nato bombardovanja tada&scaron;nje SR Jugoslavije. Kakva su Va&scaron;a sećanja na taj period i vidite li re&scaron;enje za okončanje krize na Kosovu?Ta 1999. godina predstavljala je zavr&scaron;nu stranicu jednog bolnog procesa koji je obeležio živote miliona ljudi, vraćajući rat u srce Evrope nakon pola veka dominacije logike bipolarnog suprotstavljanja. Suprotno nadama, period koji je usledio nije doneo trajni mir niti usmerio odnose među narodima i državama ka slozi. Ne može se ignorisati složenost okolnosti koje su navele Nato na intervenciju, jer bi to bilo nepo&scaron;tovanje istorijske istine. Ali pro&scaron;lost ne sme biti izgovor za sada&scaron;njost. Obezbeđivanje prava svake zajednice predstavlja drugu stranu medalje mira.KO: Pri&scaron;tina, Zagreb i Tirana su nedavno pokrenuli trilateralnu vojnu saradnju, &scaron;to je Beograd okarakterisao kao pretnju po bezbednost regiona. Kakav je stav Odbora za spoljne poslove i odbranu italijanskog senata?Treba izbegavati svako ideolo&scaron;ko tumačenje. S jedne strane, razumljiva je zabrinutost Beograda; s druge strane, saradnja među državama sama po sebi nije pretnja ako ostaje transparentna i usmerena na odbrambene ciljeve. Problem nije sam sporazum, već kontekst: visok nivo nepoverenja, nere&scaron;ene tenzije i percepcija okruženosti. U takvom okruženju i legitimne inicijative mogu imati destabilizujuće efekte. Stav Italije je jasan: oprez, transparentnost i odbacivanje svake eskalacije. Bezbednost na Balkanu ne gradi se protiv nekoga, već unutar zajedničkog multilateralnog okvira.

Kraksi: "Zabrinutost Srba na Kosovu realna, kada zakoni otežavaju život – reč je o političkom pitanju"

1 Komentari