Supernove ostavljaju tragove na ZemljiKako objašnjava hemičar i fizičar Dominik Kol iz Helmholcovog centra Drezden-Rosendorf u tim česticama reč je o ostacima ogromnih zvezdanih eksplozija, takozvanih supernova.\"Mi smo bukvalno napravljeni od zvezdane prašine\", kaže Kol.Da bi otkrili ovu kosmičku prašinu, istraživači posežu za prirodnim \"arhivima\".U jezgrima bušotina arktičkog leda ili u milionima godina starim naslagama na dnu okeana mogu se pročitati tragovi prošlih supernova - poput otiska prsta.Pomoću akceleratorske spektrometrije mase naučnici mogu da izoluju pojedine izotope, poput gvožđa-60. Pošto ovaj izotop ne postoji prirodno na Zemlji, njegovo pronalaženje predstavlja direktan dokaz zvezdane eksplozije u relativnoj blizini našeg Sunčevog sistema pre miliona godina.Ovaj oblik nuklearne astrofizike povezuje najveće strukture kosmosa sa najmanjim česticama na Zemlji.Shutterstock/CeltStudioKosmička prašina kao ključ za život u svemiruRezultati istraživanja ističu da ova prašina nije samo pasivni gradivni materijal. Jedna studija Heriot-Vat univerziteta iz 2025. godine prvi put potvrđuje da je kosmička prašina neophodan uslov da bi se uopšte \"zapalila iskra života\" u međuzvezdanom prostoru. Površine ovih mikroskopski malih zrnaca služe kao katalitičke platforme. Samo tamo, u ekstremnim uslovima vakuuma, jednostavni atomi mogu da se povežu u složenije organske molekule.Dopunjujući to, jedno istraživanje Tehnološkog univerziteta Čalmers revidira ranije pretpostavke o raspodeli ovih za život neophodnih atoma. Naučnici su otkrili da se širenje zvezdane prašine putem galaktičkih vetrova odvija mnogo efikasnije i na većim udaljenostima nego što se do sada smatralo.To značajno povećava verovatnoću da i u veoma udaljenim zvezdanim sistemima postoje neophodni gradivni elementi za nastanak života.Shutterstock/muratartTragovi kosmičke prašine iz drugih zvezdanih sistemaKoliko je razmena materije među zvezdama dinamična, pokazuje i najnovije posmatranje međuzvezdanog objekta 3I/ATLAS. U decembru 2025. godine svemirski teleskop SFEREks uspeo je da sprovede detaljnu analizu tokom njegovog prolaska. Podaci pokazuju značajno povećanu aktivnost prašine nakon perihela — odnosno tačke najbliže Suncu.Za astrofiziku je posebno zanimljivo: u magličastoj ovojnici ATLAS-a otkrivene su nove vrste gasova i takozvana refraktorna prašina. Ove toplotno otporne čestice služe kao transportni medijum za hemijske gradivne elemente preko galaktičkih granica. Međuzvezdani posetioci poput ATLAS-a pružaju istraživačima retku mogućnost da analiziraju materijal koji nije nastao u našem Sunčevom sistemu.Shutterstock/Brian DonovanZašto je važno istraživanje zvezdane prašineDok teleskopi poput SFEREks-a posmatraju daljine, fizičari poput Kola traže odgovore na samoj Zemlji. Do sada postoje dokazi o najmanje dve velike zvezdane eksplozije čiji su ostaci stigli do Zemlje u poslednjih deset miliona godina. Da li je reč o pojedinačnim događajima ili o više njih, tek treba da se istraži.Ova saznanja pomažu nam da razumemo kako funkcioniše univerzum — i kakvim je uticajima Zemlja bila izložena tokom svoje istorije. Takođe, često se pokazuje da osnovna istraživanja, koja u početku deluju apstraktno, kasnije vode ka novim tehnologijama i primenama.\"Društvena relevantnost na početku ne mora odmah da bude očigledna, jer je reč o osnovnim istraživanjima. Ali upravo zato ona jesu važna: tiču se pitanja kako je sve nastalo — i kako smo nastali mi kao ljudi i kao čovečanstvo\", kaže Kol.Svakim pogledom u zvezde gledamo i u sopstveno poreklo. Posmatramo univerzum očima čiji su atomi nekada bili skovani u srcima umirućih zvezda.",
"wordCount": 950,
"image": [
"https://www.b92.net/data/images/2024-04-01/12707_shutterstock-93586627_orig.jpg",
"https://www.b92.net/data/images/2024-04-01/12707_shutterstock-93586627_s.jpg",
"https://www.b92.net/data/images/2024-04-01/12707_shutterstock-93586627_f.jpg"
],
"datePublished": "2026-03-15T17:38:00+01:00",
"dateModified": "2026-03-15T17:38:00+01:00",
"author": {
"@type": "Person",
"name": "DW",
"url": ""
},
"description": "Mi ljudi smo napravljeni od zvezdane prašine. To u prvi mah zvuči poetski, ali je zapravo doslovno tačno. Zašto je to tako? Naučnici koriste kosmičku prašinu da bi bolje razumeli nastanak našeg univerzuma."
}
Mi ljudi smo napravljeni od zvezdane prašine. To u prvi mah zvuči poetski, ali je zapravo doslovno tačno. Zašto je to tako? Naučnici koriste kosmičku prašinu da bi bolje razumeli nastanak našeg univerzuma.
Rat u Ukrajini – 1.678. dan. Ukrajinci su pokušali da izvedu jedan od najvećih napada na Moskvu tokom oktobra. Zelenski je saoštio da je 19 ljudi poginulo u ruskim napadima na Dnjepar, Kremenčug i Černigov.
Jedan od dva voza koji su učestvovali u sudaru u Španiji, kada su poginule 74 osobe, kretao se brzinom između 160 i 200 kilometara na sat, pokazao je prvi tehnički izveštaj o železničkoj nesreći.
Crveni tim uspeo je da bude drugi i osvojio malu prednost. Stoga, Anđela ima pravo da spase jednog člana tima, uključujući i sebe. Momci joj govore da ode na balkon.
1 Komentari
Sortiraj po: