23 godine od ubistva Zorana Đinđića

U sam vrh političkog života Srbije izbio je petooktobarskim promenama 2000. godine, kada je Slobodan Milo&scaron;ević izgubio na izborima, da bi se na čelu Vlade na&scaron;ao 25. januara 2001. godine.Prethodno, izvr&scaron;na vlast u Srbiji imala je prelaznu formu kabineta Milomira Minića, od 25, oktobra 2000. do 25. januara 2001.Demokratsku stranku je predvodio od januara 1994. kada je na toj poziciji zamenio Dragoljuba Mićunovića. Najvi&scaron;a službena funkcija koju je ranije imao bio je kratkotrajan položaj gradonačelnika Beograda, od februara do septembra 1997. godine.Đinđić je rodjen u porodici vojnog lica, u Bosanskom &Scaron;amcu, 1. avgusta 1952. godine, a po ocu, poreklom je bio iz Toplice. Detinjstvo je proveo u Bosni, gde je započeo i srednju &scaron;kolu, u Travniku. Poslednja dva razreda zavr&scaron;io je u Beogradu, u Devetoj gimnaziji.EPA PHOTO EPA/SASA STANKOVIC/AS fobSticajem okolnosti do visoko&scaron;kolskog obrazovanja je dospeo u vreme kada je univerzitet vrio pod utiskom burne 1968, a on se opredelio za studije u samom epicentru intelektualnih preispitivanja, na Filozofskom fakultetu.Brzo je zapažen, kako na nastavi tako i u studentskim aktivnostima. Takođe, uspelo mu je da se nametne u Savezu studenata Filozofskog fakulteta.Suđeno mu je u Ljubljani novembra 1974. godine. &Scaron;estoricu tada procesuiranih studenata izbavio je pritisak međunarodne javnosti, navodno inicijativa kancelara Savezne Republike Nemačke, Vilija Branta.U studentskim danima, a i godinama potom, bio je opredeljen za radikalno leve političke ideje i u tom smilsu bio je pravi predstavnik generacija &#39;68. Osećao je izvesnu naklonost idejama Petra Kroptkina, teoretičara anarhizma, da bi mu potom vodeći inspiratori bili mislioci Frankfurtske &scaron;kole.Studije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu okončao je 1974. godine.Uz pomoć profesora Dragoljuba Mićunovića &scaron;kolovanje zatim nastavlja u Nemačkoj, u Frankfurtu, pa u Konstancu, gde je doktorirao 1979. godine sa tezom &quot;Problemi utemeljenja kritičke teorije dru&scaron;tva&quot;. Mentor mu je bio Jirgen Habermas, jedan od istaknutijih filozofa druge polovine 20. veka.Verovatno pod uticajem života u Nemačkoj, u toj fazi polako napu&scaron;ta radikalno leve koncepte opredeljujući se ka idejama klasičnog liberalizma. Između ostalog, bila je to preovlađujuća klima vremena u doba uru&scaron;avanja Istočnog bloka i globalne pobede Zapada u takozvanom hladnom ratu.U toj fazi bavio se i biznisom, raznim vidovima trgovine, sa dosta uspeha.Po povratku u Jugoslaviju 1989. kada je zavladala atmosfera nade, medju osnivačima je obnovljene Demokratske stranke, sa grupom od 12 intelektualaca ili javnih ličnosti.Po&scaron;to je na čelu Demokratske stranke januara 1994. zamenio Dragoljuba Mićunovića, postaje jedan od prvaka opozicije devedesetih.Bio je arhitekta okupljanja DOS-a, &scaron;iroke lepeze različitih političkih organizacija, koja je dospela na vlast petooktobarskim prevratom 2000. posle izbora krajem septembra kada je koalicija DOS dobila najvi&scaron;e glasova.Formalno, on je tada bio &scaron;ef centralnog izbornog &scaron;taba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000. godine.Na tom talasu 25. januara 2001. postaje predsednik Vlade Srbije, gde će ostati do pogibije u atentatu.Ubijen je hicem u grudi, 12. marta 2003. godine u dvori&scaron;tu zgrade Vlade Srbije, u 12.25 časova. Imao je tada 50 godina.U zemlji je zatim progla&scaron;eno vanredno stanje i pokrenuta akcija &quot;Sablja&quot;, koja je prethodno već bila pripremljena u okviru nameravanog obračuna sa organizovanim kriminalom. Ubrzo su pohap&scaron;eni, pa nakon troipogodi&scaron;njeg procesa i osudjeni, članovi kriminalne grupe &quot;Zemunski klan&quot;, čiji su pripadnici i saradnici bili medju organizatorima i izvr&scaron;iocima ubistva.Prema nalazima istrage, odnosno presudi, Milorad Ulemek Legija, koji je osudjen na 40 godina zatvora, naredio je Zvezdanu Jovanoviću, pripadniku JSO, kojom je Legija ranije zapovedao, da ubije Đinđića.Po op&scaron;toj oceni njegova energičnost na putu evropskih integracija, za&scaron;ta je bio nedvosmisleno opredeljen, bila je zadivljujuća, i osetila se ubrzo po&scaron;to je ubijen.Verovao je u brze promene, op&scaron;ti preobražaj dru&scaron;tva na čijem čelu se na&scaron;ao, insistirajući da je neophodan napor celokupne nacije, svih gradjana, kako bi ubrzo zajedno videli boljitak.EPA/SASA STANKOVICU tom smislu zapamćene su njegove poruke: &quot;Moto koji me vuče napred je - nikad se ne predaj. Ako krene&scaron; u preticanje, dodaj gas. Radi ono &scaron;to smatra&scaron; da je ispravno, a ne ono &scaron;to će većina da podrži&quot; ili &quot;Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami&quot; odnosno &quot;Reforme su uvek plivanje uz vodu. Reforme su uvek sukobi sa mentalitetom, nasledjem, interesima, entropijom i inercijom&quot;.U poslednjoj fazi posebno je bio posvećen problema Kosova, s tezom da se mora pronaći obostrano prihvatljivo re&scaron;enje kojim Srbija neće biti samo gubitnik, &scaron;to je dovelo do negodovanja zapadnih moćnika.Njegovu tragičnu sudbinu izvesno je odredila i činjenica da je bio čvrsto opredeljen za konačni obračun sa organizovanim kriminalom. Ubijen je upravo po&scaron;to je čitav mehanizam zakonskih i drugih mera u tom smislu bio pripremljen.Dobitnik je vi&scaron;e međunarodnih priznanja, poput nemačke nagrade &quot;Bambi&quot; za 2000. godinu u oblasti politike, ili priznanja Fondacije &quot;Polak&quot; za doprinos razvoju demokratije u Srbiji, koja mu je uručena u Pragu 2002. Jo&scaron; septembra 1999. američki nedeljnik &quot;Tajm&quot; uvrstio ga je medju 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.Na polju intelektualnih pregnuća, bavio se i prevodjenjem i pisanjem. Osim vi&scaron;e politikolo&scaron;kih ili filozofskih eseja, autor je knjiga: &quot;Subjektivnost i nasilje&quot;, &quot;Jesen dijalektike&quot;, &quot;Jugoslavija kao nedovr&scaron;ena država&quot;, &quot;Srbija ni na istoku ni na zapadu&quot;.

23 godine od ubistva Zorana Đinđića

3 Komentari