"Svaki dan 8. mart" ili LGBT politički miting? Nakaradni protest obesmislio praznik žena

Umesto poruka o položaju žena u dru&scaron;tvu, glavna poruka koja je odjekivala među učesnicima bila je zahtev za raspisivanje parlamentarnih izbora, čime se ovaj skup praktično uklopio u narativ i agendu blokaderskih protesta koji već mesecima poku&scaron;avaju da politički destabilizuju javni prostor, pi&scaron;u mediji.Kako prenosi 24sedam, na čelu kolone na&scaron;la se i dugogodi&scaron;nja aktivistkinja Nata&scaron;a Kandić, dok su u prvim redovima dominirale zastave različitih političkih i ideolo&scaron;kih pokreta &ndash; od ANTIFA simbola do LGBT zastava. Upravo taj prizor za mnoge posmatrače bio je jasan signal da skup nema mnogo veze sa konkretnim socijalnim pitanjima žena, već sa &scaron;irim političkim porukama koje se poslednjih meseci poku&scaron;avaju nametnuti kroz različite proteste.Jedna od učesnica protesta izjavila je da su se okupili jer &quot;na svakim izborima odlučujemo da li će žene sutra imati prava ili neće imati prava&quot;. Kako pi&scaron;u mediji, takva tvrdnja, međutim, nema nikakvo upori&scaron;te u pravnom sistemu Srbije.Ustav Republike Srbije jasno garantuje ravnopravnost mu&scaron;karaca i žena i zabranjuje svaku diskriminaciju po osnovu pola. Član 15 Ustava izričito navodi da država vodi politiku jednakih mogućnosti i obezbeđuje ravnopravnost žena i mu&scaron;karaca u svim oblastima dru&scaron;tvenog života. Drugim rečima, osnovna prava žena nisu predmet političkih pregovora niti izbornih odluka &ndash; ona su ustavna kategorija.Kako pi&scaron;e 24sedam, ne zna to ova mlada pripadnica LGBT zajednice, kao &scaron;to ne zna da je Srbija među državama u regionu sa relativno visokim uče&scaron;ćem žena u politici. U aktuelnom sazivu Narodne skup&scaron;tine žene čine oko 40 odsto poslanika, &scaron;to je rezultat zakonskih kvota koje obavezuju političke liste da imaju značajan broj kandidatkinja. Takođe, na čelu parlamenta nalazi se predsednica Skup&scaron;tine Srbije Ana Brnabić &ndash; žena koja je pritom i pripadnica LGBT zajednice. Ali,ova mlada osoba zna da je valjda &quot;in&quot; ne&scaron;to tražii, pa I kad se nema &scaron;ta konkretno, hajde da tražimo parlamentarne izbore zbog nečega &scaron;to već imamo &ndash; prava žena?Prema pisanju medija, ove činjenice dodatno otvaraju pitanje &ndash; o kakvom &quot;ukidanju prava žena&quot; se zapravo govori na ovakvim protestima.Za mnoge analitičare upravo tu leži su&scaron;tina jučera&scaron;njeg skupa. Pod parolama o ravnopravnosti i borbi za prava žena, protest je zapravo poslužio kao jo&scaron; jedna platforma za političke poruke koje nemaju direktne veze sa samim povodom &ndash; Međunarodnim danom žena.Kako mediji pi&scaron;u, umesto konkretnih inicijativa za unapređenje položaja žena u oblasti rada, socijalne za&scaron;tite, porodice ili zdravstvene brige, u prvi plan su izbile parole o izborima, blokadama i političkom obračunu sa vlastima.Zbog toga mnogi ocenjuju da ovakvi skupovi sve vi&scaron;e liče na poku&scaron;aj mobilizacije političkog aktivizma kroz teme koje same po sebi imaju snažan emotivni naboj. Kada se iza slogana o pravima žena pojave zahtevi za parlamentarne izbore, postaje jasno da se radi o političkom protestu koji samo koristi simboliku 8. marta.Prema pisanju 24sedam, upravo zbog toga jučera&scaron;nji skup mnogi vide kao jo&scaron; jedan primer kako se ozbiljne dru&scaron;tvene teme poku&scaron;avaju pretvoriti u politički instrument &ndash; dok se istinska pitanja položaja žena u dru&scaron;tvu gube u buci svakojakih ideolo&scaron;kih parola. Valjda je neophodno blokaderskom dru&scaron;tvu da se omalovaži i uni&scaron;ti čak i praznik žena.Ovako su se nekada borile prave SrpkinjeKada se govori o borbi za dostojanstvo i snagu žene u srpskom dru&scaron;tvu, istorija nudi mnogo ozbiljnije i snažnije primere od onih koji su se mogli videti na jučera&scaron;njem protestu.Srpski narod pamti Milunku Savić, ženu koja je sa pu&scaron;kom u ruci branila svoju zemlju i postala najodlikovanija ratnica u istoriji. Pamti Nadeždu Petrović, umetnicu i humanitarku koja je život položila pomažući ranjenicima i bolesnima. Pamti kneginju Milicu, državnicu koja je u jednom od najtežih trenutaka srpske istorije uspela mudro&scaron;ću i diplomatijom da sačuva narod i državu. Pamti i Isidoru Sekulić, jednu od najvećih srpskih intelektualki i prvu ženu akademika, čiji je rad obeležio kulturnu istoriju Srbije.Prema pisanju medija, te žene nisu tražile političke parole niti su svoju borbu pretvarale u ideolo&scaron;ke performanse. Njihova snaga bila je u delu, znanju, hrabrosti i odgovornosti prema narodu i državi.Upravo zato jučera&scaron;nji protest, pod pla&scaron;tom tobožnje borbe za prava žena, za mnoge je izgledao kao omalovažavanje žena, na&scaron;ih majki, baka.. onih koje su u sebi nosile prave vrednosti. Umesto ozbiljne rasprave o položaju žena u dru&scaron;tvu, ovaj čudni skup pretvorio se u jo&scaron; jednu političku manifestaciju čiji je glavni cilj bio &ndash; raspisivanje izbora, i to kroz promociju nakaradnih zapadnih vrednosti.

"Svaki dan 8. mart" ili LGBT politički miting? Nakaradni protest obesmislio praznik žena

0 Komentari