Vitamini nisu bezopasni: Farmaceutkinja upozorava na česte greške prilikom konzumacije

Ipak, farmaceutkinja Rojina &Scaron;ams Nateri upozorava na čestu gre&scaron;ku koja može doneti vi&scaron;e &scaron;tete nego koristi.Česta gre&scaron;ka kod uzimanja vitaminaU razgovoru za The Mirror, Nateri, farmaceutkinja u Rouzvej Labsu, objasnila je kako mnogi, u želji da ojačaju imunitet, nesvesno kombinuju vi&scaron;e proizvoda sa istim sastojcima, poput cinka te vitamina C i B, čime rizikuju predoziranje.&quot;Jedna od najče&scaron;ćih gre&scaron;aka koje viđam je kombinovanje zimskih suplemenata koji sadrže iste sastojke&quot;, upozorila je. &quot;Možda uzimate multivitamin, preparat za jačanje imuniteta te dodatni cink ili vitamin C i odjednom ste, a da to niste ni znali, utrostručili unos.&quot;Vitamini nisu bezopasniNeki pretpostavljaju da su visoke doze vitamina bezopasne, no Nateri nagla&scaron;ava da to nije tačno. Iako se prodaju bez recepta, vitamini se ne bi smeli uzimati bez opreza.&quot;Ljudi misle da vitamini ne nose nikakav rizik jer se mogu kupiti bez recepta. To jednostavno nije istina&quot;, istakla je.Kao primer navodi cink, koji je koristan za imunitet, ali unos veći od 9,5 mg dnevno za mu&scaron;karce i 7 mg za žene može poremetiti apsorpciju bakra i s vremenom zapravo oslabiti imunitet.Slično tome, unos vitamina D veći od 100 mikrograma (4000 IU) može povisiti nivo kalcijuma u krvi na opasnu granicu. Dodaje da se vitamin A zadržava u telu, pa ako se prekorači doza od 1,5 mg (1500 mcg), s vremenom može doći do o&scaron;tećenja jetre.&Scaron;to se tiče vitamina C, objasnila je: &quot;Preporučeni dnevni unos u Ujedinjenom Kraljevstvu je 40 mg, a telo ga slabije iskori&scaron;ćava u većim dozama. Kada unos pređe 200 mg dnevno, organizam uglavnom izluči vi&scaron;ak vitamina C.&quot;Mogući uticaj na lekoveFarmaceutkinja je takođe upozorila da dodaci ishrani mogu uticati na dejstvo lekova na recept.&quot;Kalcijum, magnezijum, gvožđe i visoke doze vitamina C mogu smanjiti apsorpciju antibiotika, lekova za &scaron;titnu žlezdu i nekih lekova za visok pritisak&quot;, rekla je.&quot;Ako uzimate bilo kakve lekove na recept, pa čak i kratkoročno, uvek se posavetujte sa lekarom ili farmaceutom pre nego &scaron;to počnete da uzimate dodatke ishrani.&quot;&Scaron;ta se preporučuje da se uzima?Na pitanje &scaron;ta bi onda bilo pametno uzimati, Nateri ima nekoliko preporuka:&quot;Tokom zime, uzimanje vitamina D je razumno za većinu odraslih. Omega-3 masne kiseline sa EPA i DHA podržavaju zdravlje mozga i srca, a magnezijum može pomoći kod problema sa spavanjem i napetosti u mi&scaron;ićima&quot;, savetuje.Za kraj je poručila:&quot;Dodaci ishrani trebali bi biti podr&scaron;ka zdravlju, a ne zamena za kvalitetan san, uravnoteženu ishranu i lekarski savet. Ako niste sigurni, pitajte svog farmaceuta. Time biste mogli izbeći da nanesete sebi vi&scaron;e &scaron;tete nego koristi.&quot;

Vitamini nisu bezopasni: Farmaceutkinja upozorava na česte greške prilikom konzumacije

0 Komentari