Na današnji dan, 22. februar

1512 - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči, prema čijoj je latinskoj verziji imena (Americus) nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet nazvao Amerika. To je prihvaćeno uprkos činjenici da je novi kontinent 1492. otkrio Kristifor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499. kao član &scaron;panske ekspedicije, a 1501. i 1502. predvodio je portugalsku ekspediciju. Verovao je da su Honduras i Brazil novi, neotkriveni kontinenti, ne znajući da je Honduras pre njega otkrio Kolumbo.1732 - Rođen je američki državnik Džordž Va&scaron;ington, prvi predsednik SAD, vojskovođa iz Američkog rata za nezavisnost. Komandovao je vojskom kolonista u pobedonosnom ratu za suverenost od Ujedinjenog Kraljevstva, od 1775. do 1783. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju ostao je osam godina (dva mandata). Stav prema starom savezniku Francuskoj (proglasio je neutralnost SAD u ratu Britanije i drugih država protiv revolucionarne Francuske) i unutra&scaron;nja politika stvorili su mu jaku opoziciju u zemlji. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputiv&scaron;i narodu &quot;opro&scaron;tajnu besedu&quot;.1788 - Rođen je nemački filozof Artur &Scaron;openhauer, dubok pesimist. Individualnu egzistenciju je smatrao beskrajnom patnjom, ovaj svet najgorim od svih svetova (na tradicijama antičke misli), a osnovno moralno osećanje sažaljenjem. Dela: &quot;O četvorostrukom korenu principa dovoljnog razloga&quot;, &quot;Svet kao volja i predstava&quot;, &quot;Parerga i paralipomena&quot;.1819 - SAD su preuzele Floridu od &Scaron;panije, prema sporazumu koji su potpisali američki državni sekretar Džon Kinsi Adams i &scaron;panski ministar Don Luis de Onis.1826 - Rođen je srpski pisac, novinar i advokat Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Modri i Požunu (sada&scaron;nja Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao1854. Već na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je za poslanika Srpskog crkvenog sabora izabran 1864. a za poslanika u Hrvatsko-slavonskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista osuđen je 1870. na godinu dana zatvora, a 1876. ponovo je uhap&scaron;en i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme - najznačajnija je &quot;Spasova noć&quot;, a najpoznatija &quot;Već se srpska zastava svuda vije javno&quot;. Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu &quot;Slavjanka&quot;, čiji je bio urednik i izdavač. Bio je prvi urednik lista &quot;Zastava&quot;, koji je okupljao brojne srpske pisce i nacionalne radnike tog doba.1828 - Mirom u Turkmančaiju Persija je posle poraza u ratu s Rusijom bila prinuđena da joj preda deo Jermenije, uključujući grad Jerevan.1848 - U Parizu je izbila revolucija. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip raspustio je vladu 23. februara, sledećeg dana je abdicirao i pobegao u Englesku, a privremena vlada ukinula je monarhiju i proglasila republiku. Proklamovane su demokratske slobode, op&scaron;te pravo glasa, sloboda &scaron;tampe, smanjenje radnog dana, pravo na rad i izborno pravo za sve mu&scaron;karce starije od 21 godine, a u kolonijama je ukinuto ropstvo. Uspeh revolucije u Francuskoj podstakao je revolucije i bune u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Mađarskoj, pa i kod vojvođanskih Srba.1862 - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis progla&scaron;en je predsednikom Konfederacije Država Amerike (jedanaest južnih država).1875 - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, autor intimnog pejzaža, sa izuzetno istančanim osećajem za tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatno&scaron;ću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.1900 - Rođen je &scaron;panski filmski režiser Luis Bunjuel. Od 1936. do 1939. snimao je tokom &Scaron;panskog građanskog rata propagandne priloge za republikance. Od 1947. radio je uglavnom u Meksiku, po&scaron;to je kao komunista bio nepomirljivi protivnik frankovog režima pa je živeo u emigraciji. Snimio je 32 filma, a &quot;Andaluzijski pas&quot; iz 1928. i &quot;Zlatno doba&quot; iz 1930. obrazac su nadrealističkog filma. Napisao je autobiografiju &quot;Moj poslednji uzdah&quot;. Ostali filmovi: &quot;Zemlja bez hleba&quot;, &quot;Los olvidados&quot;, &quot;Uspon u nebo&quot;, &quot;Zločinački život Arčibalda Krusa&quot;, &quot;Robinson Kruso&quot;, &quot;To se zove zora&quot;, &quot;Nazaren&quot;, &quot;Viridijana&quot;, &quot;Taj mračni predmet želja&quot;, &quot;Anđeo smrti&quot;, &quot;Zvezdani put&quot;, &quot;Tristana&quot;, &quot;Lepotica dana&quot;, &quot;Diskretni &scaron;arm buržoazije&quot;.1903 - Umro je austrijski kompozitor i muzički pisac Filip Jakob Volf, poznat po knjigama poezije, posebno po &quot;Knjizi &scaron;panskih pesama&quot; i &quot;Knjizi Geteovih pesama&quot;. Komponovao je solo pesme na stihove Hajnriha Hajnea, Johana Volfganga Getea, Jozefa fon Ajhendorfa, &scaron;panskih i italijanskih pesnika.1912 - Rođen je Aleks Dragnić američki slavista i politikolog srpskog porekla, univerzitetski profesor, akademik, stručnjak za negda&scaron;nju Jugoslaviju. Vi&scaron;edecenijski profesor univerziteta Vanderbilt, &scaron;iroj javnosti postao je poznat 1954. po objavljivanju knjige &quot;Titova obećana zemlja&quot; posle službovanja u ambasadi SAD u Beogradu, između 1947. i 1950. Tokom Drugog svetskog rata bio je analitičar za spoljne poslove u Odeljenju za strate&scaron;ke usluge, preteči Centralne obave&scaron;tajne agencije (CIA). Predavao je i na Univerzitetima Va&scaron;ington i Li, bio saradnik istraživač pri Huverovom institutu, kao i dugogodi&scaron;nji potpredsednik Američkog udruženja za političke nauke.1913 - Vojska je u Meksiku ubila revolucionarnog predsednika Fransiska Madera i potpredsednika Pina Suaresa.1921 - Rođen je centralnoafrički diktator Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast do&scaron;ao vojnim udarom 1966, proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom sru&scaron;io je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. utro&scaron;io je na ceremoniju krunisanja četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje, promeniv&scaron;i naziv Centralnoafrička Republika u Centralnoafričko carstvo. Njegova vladavina obeležena je neverovatnom ekstravagancijom, rasipanjem državne imovine pa i zločinima nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio biv&scaron;i predsednik Dako.1935 - Rođen je srpski pisac Danilo Ki&scaron;, član SANU. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost u Beogradu. Bio je dramaturg pozori&scaron;ta &quot;Atelje 212&quot; i lektor za srpski jezik u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani &quot;Psalam 44&quot;, &quot;Mansarda&quot;, &quot;Ba&scaron;ta, pepeo&quot;, &quot;Pe&scaron;čanik&quot;, &quot;Grobnica za Borisa Davidoviča&quot;, pripovetke &quot;Rani jadi&quot;, &quot;Enciklopedija mrtvih&quot;, drama &quot;Elektra 70&quot;, polemički spis &quot;Čas anatomije&quot;.1942 - Zahvaćen unutra&scaron;njom krizom i slomljen nacističkim varvarstvom, austrijski pisac &Scaron;tefan Cvajg, koji je pred nacistima 1938. emigrirao u SAD, izvr&scaron;io je samoubistvo u Brazilu. U ranim delima je pod uticajem bečkog impresionizma i psihoanalize Sigmunda Frojda. Kasnije je znatnu popularnost stekao romansiranim biografijama i esejističkim studijama o značajnim ličnostima istorije i literature. Dela: pripovetke &quot;Pometenost osećanja&quot;, &quot;Amok&quot;, &quot;Prvi doživljaj&quot;, romansirane biografije &quot;Žozef Fu&scaron;e&quot;, &quot;Marija Antoaneta&quot;, &quot;Trijumf i tragika Erazma Roterdamskog&quot;, &quot;Marija Stjuart&quot;, studije &quot;Tri majstora&quot; (Balzak, Dikens, Dostojevski), &quot;Borba s demonom&quot; (Helderlin, Klajst, Niče), &quot;Tri pesnika svoga života&quot; (Kazanova, Stendal, Tolstoj), autobiografsko delo &quot;Jučera&scaron;nji svet&quot;.1943 - Rođen je Drago&scaron; Kalajić, srpski slikar, publicista i literata. Diplomirao je u Rimu, na Akademiji lepih umetnosti. Bio je svestrana ličnost, bavio se slikarstvom, teorijom umetnosti, ali je posebno upamćen kao publicista i politički mislilac. Uređivao je časopis &quot;Delo&quot;, magazin &quot;Duga&quot; i bio dopisnik agencije Tanjug iz Rima. Kao urednik u izdava&scaron;tvu priredio je i objavio dela niza relevantnih autora, poput Plotina, &Scaron;penglera, De Ružmona, Julijana Apostate, Berđajeva, &Scaron;estova, Vajningera, Konrada Lorenca, Renea Genona, Julijusa Evole. Dela: &quot;Mapa (anti)utopija&quot;, &quot;Smak sveta&quot;, &quot;Američko zlo&quot;, &quot;Izdana Evropa&quot;, &quot;Poslednji Evropljani&quot;, tv serijal &quot;Ogledalo 20. veka&quot;.1967 - Predsednik Indonezije Ahmed Sukarno predao je izvr&scaron;nu vlast generalu Suhartu, zadržav&scaron;i samo titulu predsednika.1979 - Karipsko ostrvo Santa Lusija steklo je punu nezavisnost, posle 165 godina britanske uprave.1980 - Umro je austrijski slikar i pisac Oskar Koko&scaron;ka, jedan od najistaknutijih predstavnika ekspresionističkog slikarstva. U toku Drugog svetskog rata radio je velike kompozicije nagla&scaron;eno humanističkog sadržaja. Književna dela: drame &quot;Ubica, mada žena&quot; i &quot;Trnov žbun u plamenu&quot;, pisane su ekspresionističkim stilom i kritika ih nije visoko ocenila.1980 - Izraelska vlada donela je odluku o pu&scaron;tanju u opticaj nove nacionalne valute &scaron;ekela, koji je zamenio izraelsku funtu.1987 - Umro je američki slikar, novinar, filmski režiser i producent Endi Vorhol, jedan od najznačajnijih predstavnika pop-art slikarstva. Drsko i duhovito ismevao je i razarao banalnost masovne komercijalne kulture i američke mitove, sve do takozvanog pokreta za oslobađanje žena. Filmovi: &quot;Empajer&quot;, &quot;San&quot;, &quot;Devojke iz Čelzija&quot;, &quot;Usamljeni kauboji&quot;, &quot;Meso&quot;, &quot;Đubre&quot;, &quot;Seks&quot;, &quot;Pobunjene žene&quot;, &quot;Meso za Franken&scaron;tajna&quot;, &quot;Krv za Drakulu&quot;.1992 - Dogovorom da Bosna i Hercegovina ostane u granicama u kojima je bila u SFRJ, da se ustavno uređenje bazira na nekoliko entiteta i da pregovori budu nastavljeni, u Lisabonu su zavr&scaron;eni pregovori trojice lidera nacionalnih stranaka u BiH. Nekoliko dana docnije vođa muslimana Alija Izetbegović je, na nagovor SAD, odbio da potpi&scaron;e sporazum na koji je prethodno pristao.1992 - Umro je vođa grčkih partizana Vafijadis Markos, komandant takozvane Demokratske armije Grčke u građanskom ratu od 1946. do 1949. Iz Anadolije je, kao i stotine hiljada Grka, emigrirao 1923. Posle nemačke okupacije Grčke u Drugom svetskom ratu pobegao je iz zatvora na ostrvu Gaudos i priključio se pokretu otpora. Bio je politički komesar Desete divizije ELAS-a i potom Makedonske grupe divizija ELAS. Kad je ELAS rasformiran posle kapitulacije vođa tzv. Narodnooslobodilačkog fronta (EAM) 12. februara 1945, s delom rukovodstva EAM organizovao je oružanu borbu protiv kraljevskog režima. Početkom 1947. postao je vrhovni komandant tzv. Demokratske armije Grčke, posle izbora na teritoriji pod kontrolom njegovih snaga u avgustu 1947. proglasio je republiku, a 23. decembra obrazovao je privremenu vladu koju je sam vodio i u kojoj je bio ministar vojske. Zbog sukoba u rukovodstvu, isključen je u novembru 1948. iz Centralnog komiteta KP Grčke, posle čega je emigrirao u Sovjetski Savez, a komunističku gerilu u Grčkoj likvidirala je legalna rojalistička vlast. U zemlju se vratio pred kraj života.1994 - Ministarstvo pravde SAD saop&scaron;tilo je da je biv&scaron;i visoki službenik CIA Oldrič Hejzen Ejms devet godina bio &scaron;pijun Sovjetskog Saveza i potom Rusije. 1995 - Francuska je optužila četvoricu američkih diplomata i jo&scaron; jednog državljanina SAD za političku i ekonomsku &scaron;pijunažu i naložila im da napuste zemlju.1996 - Kao prva zemlja Evropske unije Francuska je normalizovala diplomatske odnose sa SRJ i vratila ih na ambasadorski nivo.1998 - Umro je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Bio je vrhunski sportista u mladosti, pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata &scaron;ampion države u strelja&scaron;tvu i osvajač drugog mesta na svetskom streljačkom prvenstvu.1998 - Raspu&scaron;tena je turska islamistička stranka &quot;Partija blagostanja&quot;.2002 - Vođa angolskih pobunjenika Žonas Savimbi poginuo je u borbi s vladinim trupama u centralnom delu zemlje, &scaron;to je sutradan potvrdio njegov pokret UNITA po&scaron;to je prikazan televizijski snimak njegovog izre&scaron;etanog tela.2004 - Pripadnici pobunjeničke &quot;Božje armije otpora&quot; koja se borila protiv vlade Ugande, upali su u kamp za raseljene, na severu zemlje, i masakrirali najmanje 200 izbeglica.2005 - U zemljotresu jačine 6,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio jugoistočni deo Irana poginulo je 612 ljudi, a vi&scaron;e od 1.000 je povređeno.2006 - U Samari, u Zlatnoj džamiji, jednom od najvećih &scaron;iitskih svetili&scaron;ta u Iraku, podmetnuta bomba je te&scaron;ko o&scaron;tetila hram, građen u 17. veku, i razorila njegovu zlatnu kupolu. U znak odmazde tokom narednih 48 sati ubijeno je oko 130 sunita, među kojima i tri sunitska imama, a zapaljeno je 170 sunitskih džamija. 2007 - Prilikom požara na trajektu u blizini Džakarte u Indoneziji stradala je 41 osoba, pri čemu se kao nestalo vodi jo&scaron; oko 90 osoba. Brod &quot;Levina&quot; na kojem se nalazilo oko 350 putnika plovio je ka ostrvu Bangka kada ga je na 80 km od Džakarte, zahvatio požar.2008 - Predstavnici Srbije, Hrvatske, Italije, Rumunije i Evropske Komisije dogovorili su se u Briselu o uče&scaron;ću nacionalnih kompanija u zajedničkoj kompaniji za razvoj projekta izgradnje Panevropskog naftovoda (PEOP) na relaciji Konstanca - Trst.2008 - Ruski predsednik Vladimir Putin naglasio je, prilikom obraćanja na prvom kanalu Ruske državne televizije, da je slučaj Kosova &quot;strahovit presedan&quot; koji &quot;u su&scaron;tini lomi čitav sistem međunarodnih odnosa, stvaran ne decenijama, već vekovima&quot;.2008 - Turski predsednik Abdulah Gul potpisao je zakon kojim se ukida zabrana no&scaron;enja marama studentkinjama na turskim univerzitetima.2008 - Umro je Vojin &Scaron;ulović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je naučnik međunarodnog ugleda, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktor Ginekolo&scaron;ko-aku&scaron;erske klinike, kao i počasni predsednik Srpskog lekarskog dru&scaron;tva.2009 - Umro je Milutin Čolić, filmski kritičar, publicista, osnivač FEST-a. Prava i jugoslovensku književnost studirao je u Beogradu. Objavio je vi&scaron;e knjiga iz oblasti filma i bio je jedan od prvih saradnika filmskog festivala u Puli i festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, jedan je od osnivača festivala u Ni&scaron;u.2011 - U razornom zemljotresu jačine 6,3 stepena po Rihteru, sa epicentrom kod grada Krajstčerč, na Novom Zelandu, poginulo je 185 osoba a povređeno je do 2.000 osoba. Čak oko 10.000 objekata je nepopravljivo o&scaron;tećeno.2012 - U nesreći koja se dogodila u zapadnom delu argentinske prestonice Buenos Ajresu, kada je putnički voz udario u za&scaron;titnu ogradu, poginula je 51 osoba a vi&scaron;e od 600 je povređeno.

Na današnji dan, 22. februar

0 Komentari