Peta godina bez Đoleta Balaševića: Pred smrt porodici ostavio potresno oproštajno pismo

Bala&scaron;ević je preminuo na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu. Lekari su tada preduzeli sve neophodne mere lečenja, ali do pobolj&scaron;anja nije dolazilo budući da mu se stanje dodatno pogor&scaron;alo usled ranijih hroničnih zdravstvenih problema.Panonski Mornar, kako su ga mnogi nazivali, osvajao je brojna srca nežnim stihovima i neponovljivim notama, a njegov odlazak ostavio je ogromnu prazninu.Poslednje dane proveo je uz suprugu Oliveru, koja je jednom prilikom opisala njihov poslednji susret, te istakla da ni&scaron;ta nije ukazivalo na kraj.&quot;Obilazeći oko zgrade, nai&scaron;la sam na jednu poznanicu i pitala sam je zna li otprilike gde je njegova soba i gde je njegov prozor. Rekla mi je da je u prizemlju i odvela me iza. Naravno da smo se videli. Samo mi je pružio ruku i pozdravio me na identičan način, kao da ni&scaron;ta tu nema fatalno. Da nema rastanka. I tako je to na&scaron;a priča s prozorom. Smatram da je zauvek ostavio jedan prozor preko kojeg komuniciramo i danas. Ja sam mu mahala i pokazivala da bude jak i čvrst. Pozivala ga, kao &scaron;to je on mene zvao da izađem iz studenskog doma. Za njega bi to sigurno bila neka nova pesma kojom bi rasplakao prvo mene, pa onda i generacije i generacije&quot;, ispričala je svojevremeno Olivera tokom gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji.Panonski Mornar je ostavio opro&scaron;tajno pismo svojoj porodici, poslao im ga u mejlu, a njegova ćerka Beba jednom prilikom otkrila je kako je ono izgledalo.&quot;To je na&scaron;a stvar o kojoj smo izabrali da ne govorimo, ali mislim da je dobar trenutak da ispričam. Po&scaron;to je tata na život gledao s tako puno humora, gde te u jednoj rečenici rasplače, a u drugoj te nasmeje isto do suza, on je pretpro&scaron;log novembra, koga smo se svi stra&scaron;no bojali zbog &quot;Drvene pesme&quot; (&quot;snio sam sanduk, crni, srebrom okovan, novembar, izmaglica i kvartet dragih lica, maleni čun nasred luke pokisle da me u večnost otisne...&quot;), napisao jedno pismo, mejl, svima nama. Bez obzira na to &scaron;to smo se viđali svaki dan, družili i čuli telefonom, mislim da je pretpostavljao da je ovo ne&scaron;to bolje &scaron;to treba da nam ostavi zapisano. I stra&scaron;no me je nerviralo kad je to napisao, jer je zvučalo kao ne&scaron;to &scaron;ta bi svi mi trebalo da radimo kad on vi&scaron;e ne bude tu. To nije bio spisak zahteva, jer on nije bio čovek koji je bilo &scaron;ta zahtevao, to je ne&scaron;to kao Kiplingova pesma &quot;Ako&quot;, objasnila je tada Đoletova ćerka Beba.

Peta godina bez Đoleta Balaševića: Pred smrt porodici ostavio potresno oproštajno pismo

7 Komentari