Dosada kao otpor: Tajna disciplina slobodnog čoveka

Tekst prenosimo u celosti:&quot;Postoji jedan greh na&scaron;eg vremena koji niko ne priznaje &ndash; bojimo se praznine. Ne one materijalne, nego one unutra&scaron;nje &ndash; trenutka kada nema notifikacije, nema tuđeg mi&scaron;ljenja, nema &#39;sad ili odmah&#39;. U toj praznini čovek vi&scaron;e nema na koga da se osloni osim na sebe. Zato bežimo od nje, kao da je to prostor bez vazduha. A istina je obrnuta &ndash; praznina je jedino mesto gde se misao napuni.U svetu koji je postao brzina sa Wi‑Fi signalom, najskuplja roba nije nafta, nije zlato, nije ni energija&hellip; najskuplja roba je pažnja. Zato se danas oko nje vode tihi ratovi &ndash; ko će nam ukrasti minut, ko će nam podmetnuti strah, ko će nam prodati ogorčenje kao zabavu. Ne morate biti naivni da biste bili uhvaćeni, dovoljno je da budete umorni. Umoran čovek ne bira, on lagano klizi. I tako se polako dogodi paradoks &ndash; &scaron;to vi&scaron;e znamo, sve manje razumemo &ndash; &scaron;to vi&scaron;e komuniciramo, sve ređe razgovaramo; &scaron;to vi&scaron;e gledamo, sve manje vidimo.Ako hoćemo da razumemo ovu epidemiju, nije dovoljno da krivimo tehnologiju. Tehnologija je ogledalo. Ona samo reflektuje ono &scaron;to već nosimo &ndash; nestrpljenje, potrebu da budemo u pravu, glad za potvrdom. Algoritam nije zloban, već precizan. On meri &scaron;ta nas &#39;pali&#39;. A nas najlak&scaron;e &#39;pali&#39; ono &scaron;to nas vređa ili pla&scaron;i. Tu je prvi tihi poraz: kada nam emocija postane argument. Tada se i najpametnija rečenica pretvara u municiju, a ne u most.PrintscreenU Srbiji se taj poraz vidi na sitnim mestima: u autobusu gde svi ćute, ali niko nije spokojan; na porodičnom ručku gde svako &#39;zna&#39; istinu, a niko nema strpljenja za obja&scaron;njenje &ndash; u &scaron;koli gde deca pamte informacije, ali se stide da postave pitanja. Imamo vi&scaron;e mi&scaron;ljenja nego vremena. A bez vremena, mi&scaron;ljenje postaje refleks, ono &scaron;to odmah izleti, pre nego &scaron;to prođe kroz savest. I zato nam se često čini da je dru&scaron;tvo nervozno čak i kada je tiho. To je ti&scaron;ina bez smisla. Kao soba u kojoj je sve uredno, ali nema topline.Zato ću izreći ne&scaron;to &scaron;to zvuči kontroverzno: dru&scaron;tvo se ne spa&scaron;ava stalnim &#39;angažmanom&#39;, nego povremenim povlačenjem. Ne treba nam vi&scaron;e buke, treba nam vi&scaron;e ti&scaron;ine koja ume da misli. Ti&scaron;ina nije odsustvo života, ti&scaron;ina je laboratorija života. U njoj se vidi &scaron;ta je na&scaron;e, a &scaron;ta nam je ubačeno. U njoj se razlikuje želja od navike, stav od ponavljanja, hrabrost od drskosti. Kao &scaron;to telo ima imunitet, tako i duh ima imunitet, a imunitet se ne gradi skrolovanjem. Operativni princip, jednostavan kao kućno pravilo &ndash; uvedite sebi &#39;carinu&#39; na informacije. Pre nego &scaron;to poverujete, postavite tri pitanja: ko ovo govori, za&scaron;to ba&scaron; sada i čime to potkrepljuje. Ako nema odgovora, ne delite i ne hranite tuđu ma&scaron;inu svojim nervima.Drugi princip: vratite dosadu u dnevni raspored. Da, dosadu. Petnaest minuta bez ekrana, bez mobilnog telefona, bez potrebe da &#39;budete produktivni&#39;. U toj dosadi se rađa ono &scaron;to zaboravljamo da je ljudsko &ndash; radoznalost, ma&scaron;ta, unutra&scaron;nji kompas. Treći princip: vratite meru u govor. Ne moramo svaki put imati stav. Ponekad je dostojanstvenije reći &#39;ne znam&#39;, nego izgovoriti prvu rečenicu koja zvuči pobednički. U vremenu u kome se ljudi takmiče u sigurnosti, &#39;ne znam&#39; postaje najređa forma po&scaron;tenja. A po&scaron;tenje, koliko god delovalo staromodno, jeste tehnologija smanjenja gre&scaron;ke: ono usporava, iritira i ba&scaron; zato čuva.Četvrti princip: vratite dostojanstvo radu, čak i kada je nevidljiv. U vremenu u kome se sve meri lajkovima, mnogi po&scaron;teni poslovi deluju kao da ne postoje. A upravo na njima stoji zemlja: na majstoru koji meri milimetar, na medicinskoj sestri koja meri strah, na vozaču koji meri odgovornost, na profesoru koji meri budućnost jednim pogledom. U takvim profesijama nema spektakla, ali ima smisla. I tu je ključ &ndash; smisao se ne proizvodi, smisao se uzgaja. On raste tamo gde se radi tačno, gde se dolazi na vreme i gde se gre&scaron;ka prizna.Možda je najveća zabluda da će nas &#39;novi&#39; alati učiniti boljima bez novog karaktera. Ve&scaron;tačka inteligencija može napisati tekst, prevesti knjigu, pa čak i imitirati stil. Ali ne može zameniti ono &scaron;to čoveka čini čovekom: odgovornost za posledice. U tom prostoru se odlučuje ko smo. Jer pitanje nije &#39;&scaron;ta sve možemo&#39;, nego &quot;&scaron;ta je dostojno da uradimo&quot;. Kad god tu granicu prepustimo brzini, izgubićemo i slobodu i mir. I to ne zbog tiranije, nego zbog lenjosti.Zato predlažem mali, skoro magični eksperiment: jednom dnevno, u isto vreme, ugasite sve ekrane, upalite jednu običnu lampu, pustite muziku na gramofonu. Sedite, ćutite i napi&scaron;ite jednu rečenicu koju ne biste objavili nigde. Rečenicu koja je samo va&scaron;a. Posle mesec dana primetićete da ste povratili ne&scaron;to &scaron;to se ne kupuje &ndash; unutra&scaron;nji glas. A kad se vrati unutra&scaron;nji glas, vraća se i kriterijum. Bez kriterijuma, čovek postaje publika sopstvenog života, onaj koji zna replike, ali ne zna za&scaron;to je uop&scaron;te na sceni.Neko će reći: to je sitno, svet gori. Tačno. Ali svet se ne gasi tuđim sloganima, nego ličnim navikama. Velike promene uvek počinju malom disciplinom: da se ne laže, da se ne vara, da se ne žuri kada je važna odluka, da se ne viče kada je potreban dokaz.Dosada, ti&scaron;ina, sporost danas su reči koje zvuče kao slabost. A ja mislim da su postale najtvrđi oblik otpora &ndash; otpora prema tuđem ritmu, prema kolektivnoj nervozi, prema životu koji se meri tuđim satom. Ko povrati pravo na svoj minut, povratio je pravo na svoj život. I možda je to jedina revolucija koja nam jo&scaron; stoji na raspolaganju: da budemo prisutni tamo gde smo, pre nego &scaron;to odemo bilo gde dalje&quot;, zaključuje se u tekstu Politike.

Dosada kao otpor: Tajna disciplina slobodnog čoveka

0 Komentari