Mediji: Ni salu nisu mogli da utišaju, ni narod da uplaše

Ali, prema navodima medija, ono &scaron;to se de&scaron;avalo unutar velelepne sale nije bilo izolovano od onoga &scaron;to se istovremeno odvijalo i na platou pozori&scaron;ta. I možda upravo u tom paralelizmu leži su&scaron;tina večeri, Srbija sabrana u institucijama i Srbija izložena izazovu na ulici.Dvesta godina Matice srpske nije samo jubilej jedne ustanove. To je dva veka borbe za jezik, knjigu, identitet i duhovni kontinuitet. To je svedočanstvo da narod koji čuva svoju kulturu, čuva i svoju državu, ali i svoju budućnost. Upravo je to bila centralna nit obraćanja državnih i crkvenih zvaničnika.Dok su unutar pozori&scaron;ta govorili o kontinuitetu, sabornosti i duhovnom temelju, ispred zgrade odvijala se drugačija slika. Dve grupe &ndash; jedna koja je do&scaron;la da podrži svečanost i institucije države, i druga koja već vi&scaron;e od godinu dana blokadama i pritiscima poku&scaron;ava da uru&scaron;i institucije i temelje države &ndash; na&scaron;le su se licem u lice.U jednom trenutku, grupa blokadera poku&scaron;ala je da isprovocira okupljene građane. Uvrede prema okupljenim narodu, a koje nisu zaobi&scaron;le ni crkvene velikodostojnike, pretnje i agresija, sve ono &scaron;to smo već viđali. Mediji pi&scaron;u da je namera bila jasna: izazvati incident, proizvesti sliku haosa, nametnuti tezu o &quot;podeljenom dru&scaron;tvu&quot; koja je ključna u sprovođenju paklenog plana obojene revolucije. Ali, reakcija pristojnog i većinskog naroda bila je drugačija od očekivane. Nije bilo povlačenja, nije bilo straha. Bilo je jasno iskazanog stava da je strpljenje potro&scaron;eno, da tolerancija ne znači pristajanje na provokaciju, da Srbija nije samo institucija. Srbija je i narod koji stoji iza tih institucija. To je možda i najvažnija poruka sinoćnje večeri.Ovo nije bila samo akademija. Ovo je bio simbolički sudar dve vizije: Jedne koja veruje u institucionalnu snagu, kulturni kontinuitet i državni i svaki drugi poredak, i druge koja poku&scaron;ava da legitimitet gradi kroz pritisak ulice. Pokazano je da postoji granica, i da narod ume da je povuče.Poruke koje su poslate iz sale nisu ostale zatvorene među zidovima svečanog prostora. One su na&scaron;le odjek među narodom koji je stajao ispred pozori&scaron;ta. Dok se govorilo o trajanju, temeljima i odgovornosti prema državi, taj isti narod je pokazao da te reči ne doživljava kao protokol, već kao obavezu.Prihvatio ih je, i odbranio ih.

Mediji: Ni salu nisu mogli da utišaju, ni narod da uplaše

0 Komentari