Na današnji dan, 16. februar

1808 - Francuska je počela invaziju &Scaron;panije i pokorila je za mesec dana. Car Napoleon I odveo je u Francusku kralja Karlosa IV i njegovog sina Fernanda VII, a na presto je postavio brata Žozefa Bonapartu koji je okupiranom &Scaron;panijom vladao do 1813. 1826 - U Pe&scaron;ti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Milo&scaron; Svetić) i bogatih srpskih pe&scaron;tanskih i budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Josifa Milovuka, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Đorđa Stankovića. Najveći prilog prilikom osnivanja darovao je Knjaz Milo&scaron;. To književno i kulturno dru&scaron;tvo, koje je odigralo ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba uop&scaron;te a posebno u tada Habzbur&scaron;koj srpskoj Vojvodini, ubrzo je preraslo u najvažniju kulturnu institiciju srpskog naroda uop&scaron;te - uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju. &quot;Letopis Matice srpske&quot;, najstariji je srpski časopis koji je uspeo da se održi do na&scaron;ih dana. Počeo je da izlazi na samom kraju 1824. (za godinu 1825. &quot;perva častica&quot;) i tada je bio jedini srpski časopis, po&scaron;to su oni pokrenuti ranije bili kratkotrajni. Prvi urednik bio je Georgije Magara&scaron;ević. Upravo iz kruga ljudi koji su vodili tada&scaron;nji &quot;Serbski letopis&quot; izrasla je Matica srpska, a po uzoru na nju nastaće kasnije i sve druge slovenske matice. Najveći dobrotvor Matice u njenoj istoriji bio je grof Sava Tekelija, zatim Knjaz Milo&scaron; pa grof Jovan Nako. Matica je 1864. preseljena u Novi Sad, gde se nalazi i sada. 1831 - Rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sve&scaron;tenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadma&scaron;ne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: &quot;Levak Soborjane&quot; (kod nas prevedeno kao &quot;Đakon Ahila i crkovnjaci&quot;), &quot;Začarani putnik&quot;, &quot;Nesmrtni glavonja&quot;, &quot;Ledi Makbet mscenskog okruga&quot;, &quot;Sitnice iz arhijerejskog života&quot;. 1873 - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. O&scaron;tro je prikazivao vlastodr&scaron;ce koje je smatrao korumpiranim i brutalnim, ali i lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Nakon zavr&scaron;etka Velike &scaron;kole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpu&scaron;tan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Državne &scaron;tamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list &quot;Stradija&quot;. Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke &quot;Stradija&quot;, &quot;Vođa&quot;, &quot;Danga&quot;, &quot;Mrtvo more&quot;, &quot;Kraljević Marko po drugi put među Srbima&quot;. 1871 - Poražena Francuska potpisala je kapitulaciju i akt o primirju s Pruskom, čime je zavr&scaron;en Francusko-pruski rat. U maju 1871. utanačen je definitivni mir sa tada već ujedinjenim Nemačkim carstvom kojem je Francuska morala da ustupi bogate pokrajine Alzas i Lorenu i da plati ratnu od&scaron;tetu. 1873 - U &Scaron;paniji je progla&scaron;ena republika nakon &scaron;to je kralj Amadeo II abdicirao zbog previranjanja u zemlji, nesređene privredne situacije i jačanja republikanskog pokreta. Po&scaron;to su republikanci razjedinjeni već 1874. vojska je vratila na vlast burbonsku dinastiju, s kraljem Alfonsom XII. 1877 - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista &scaron;irokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije. Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro &quot;literarno najkulturniji čovek na&scaron;eg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra&quot;. Zavr&scaron;ila je Vi&scaron;i pedagogijum u Budimpe&scaron;ti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke &scaron;kole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. S velikim uspehom bavila se i prevođenjenjem. Dela: putopis &quot;Pisma iz Norve&scaron;ke&quot;, roman &quot;Đakon Bogorodičine crkve&quot;, pripovetke &quot;Hronika palanačkog groblja&quot;, &quot;Saputnici&quot;, &quot;Gospa Nola&quot;, eseji &quot;Analitički trenuci i teme&quot;, &quot;Zapisi o mome narodu&quot;, &quot;Mir i nemir&quot;, &quot;Njego&scaron;u - knjiga duboke odanosti&quot;, &quot;Govor i jezik kulturna smotra naroda&quot;. 1918 - Englesku luku Dover u Prvom svetskom ratu bombardovala je nemačka podmornica. 1926 - Rođen je engleski filmski režiser Džon Ričard &Scaron;lezinger, blizak idejama &quot;slobodnog filma&quot;. Filmovi: &quot;Lažov Bili&quot;, &quot;Darling&quot;, &quot;Daleko od razuzdane gomile&quot;, &quot;Ponoćni kauboj&quot; (Oskar), &quot;Nedelja, prokleta nedelja&quot;, &quot;Sjaj i beda Holivuda&quot;, &quot;Maratonac&quot;. 1933 - Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija reorganizovale su odbrambeni savez Mala Antanta, nastao iz straha od habzbur&scaron;ke restauracije. Tada je oformljen Stalni Savet sastavljen od ministara inostranih poslova zemalja članica. Nemačka okupacija Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je saradnjom Jugoslavije i Rumunije jo&scaron; neko vreme životario, ali je slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada Nemačke aprila 1941. definitivno prestao da postoji. 1936 - Na parlamentarnim izborima u &Scaron;paniji pobedila je lista Narodnog fronta, posle čega je vladu socijalista, komunista i predstavnika sindikata sastavio Manuel Asanja i ona je odmah izdala dekret o amnestiji političkih zatvorenika i propisala agrarnu reformu, ali je započela i progon nekomunista. Rojalisti su pod rukovodstvom generala Franciska Franka, u julu 1936. otpočeli oružanu pobunu, &scaron;to je izazvalo građanski rat u kojem su 1939. poražene snage vlade Narodnog fronta, najvi&scaron;e zahvaljujući obilnoj vojnoj pomoći koju su Franku pružile nacistička Nemačka i fa&scaron;istička Italija. 1937 - Patentiran je najlon. Izum je plod rada hemičara Volasa Hjuma Karotersa i njegovog istraživačkog tima iz kompanije &quot;Dupont&quot; u SAD. 1945 - Američko vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu masovno bombardovanje Tokija. 1959 - Vođa gerilaca Fidel Kastro - čije su snage 1. januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je predsednik vlade Kube. 1972 - Grupa oficira Ekvadora, predvođena generalom Giljermom Rodrigesom Larom, državnim udarom, bez prolivanja krvi, oborila je predsednika Hosea Mariju Velaska Ibaru. Svrgnuti predsednik, kojem je to bio peti mandat, prvi put je postao &scaron;ef države 1934. godine, dobio je azil u Venecueli. 1978 - Kina i Japan potpisali su u Pekingu trgovinski ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara, &scaron;to je označilo početak velikog ekonomskog otvaranja Kine. 1983 - U požaru koji je zahvatio veliko područje niskog rastinja na jugu Australije poginulo je najmanje 69 osoba. 1992 - Skup&scaron;tina Republike Srpske Krajine prihvatila je na vanrednom zasedanju u Glini plan Sajrusa Vensa o razme&scaron;tanju mirovnih snaga UN u RSK, razre&scaron;ila je dužnosti predsednika vlade Milana Babića i poni&scaron;tila odluku njegove vlade o raspisivanju referenduma o Vensovom planu. 1992 - Zairske snage bezbednosti ubile su 32 demonstranta, po&scaron;to je vatra otvorena tokom mirnih protesta protiv režima predsednika Zaira, sada&scaron;nje Demokratske republika Kongo, Mobutua Sese Sekua. 1994 - Grčka je podvrgla potpunom privrednom embargu Biv&scaron;u Jugoslovensku Republiku Makedoniju zbog namere Skoplja da bude priznato kao Republika Makedonija. Atina je insistirala da je severna grčka provincija Makedonija postojala znatno pre doseljavanja Slovena, upozoriv&scaron;i da je neprihvatljivo da novostvorena država stavi na zastavu helenski antički simbol - Sunce, stilizovano na karakterističan način. 1994 - U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu je poginulo najmanje 200 osoba.1998 - Prilikom pada aviona tipa &quot;Erbas A-300&quot; tajvanske aviokompanije &quot;Čajna erlajnz&quot; u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe, uključujući i guvernera centralne banke Tajvana, kao i sedam ljudi na tlu. 2000 - Rusija i NATO obnovili su odnose prekinute u proleće 1999. zbog agresije severnoatlantske alijanse na Srbiju (Saveznu Republiku Jugoslaviju) saop&scaron;teno je u Moskvi nakon razgovora vr&scaron;ioca dužnosti ruskog predsednika Vladimira Putina sa generalnim sekretarom NATO Džordžom Robertsonom. 2005 - Stupio je na snagu Sporazum iz Kjota, kojim su zemlje potpisnice prihvatile do sada najstroža ograničenja vezana za za&scaron;titu životne sredine. 2007 - Umrla je srpska pesnikinja Darinka Jevrić. Rođena u Glođanima kod Peći 1947. četvrt veka radila je kao novinar kulturne rubrike u pri&scaron;tinskom &quot;Jedinstvu&quot;. Uređivala je &quot;Stremljenja&quot;, novosadsku &quot;Scenu&quot;. Dela: &quot;Dodir leta&quot;, &quot;Prevareni ti&scaron;inom&quot;, &quot;Nestvarni zapisi&quot;,&quot;Hvostanska zemlja&quot; , &quot;Slovo ljubve&quot;, &quot;Judin poljubac&quot;, &quot;Dečanska zvona i druge pesme&quot;, &quot;Psalam bezdomnika i druge pesme&quot;. 2008 - Evropska unija donela je jednostranu odluku o slanju misije na Kosmet, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili generalnog sekretara UN, uprkos o&scaron;trom protivljenju Srbije. Holanđanin Piter Fejt imenovan je za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Metohiji, a biv&scaron;i komandant Kfora, Francuz Iv de Kermabon, za &scaron;efa misije EULEKS. 2008 - U napadu bomba&scaron;a samoubice u pakistanskom gradu Paračinar poginulo je 37 osoba, a vi&scaron;e od 90 je ranjeno, u blizini kancelarije političara kojeg podržava partija ubijene opozicione liderke Benazir Buto. 2016 - Preminuo je Butros Gali, egipatski političar i diplomata, &scaron;esti generalni sekretar UN, od januara 1992. do decembra 1996. 2016 - Če&scaron;ki muzej muzike predstavio je novootkrivenu partituru koju su zajedno napisali Volfgang Amadeus Mocart, Antonio Salijeri i malo poznati autor Korneti. Kantata &quot;Per la Ricuperata Salute di Offelia&quot; iz 1785. pisana za libreto Lorenca da Pontea, pronadena je u depoima Muzeja muzike u Pragu. 2019 - U Barseloni je održan protestni mar&scaron; katalonskih separatista, s ciljem da se izvr&scaron;i pritisak na Madrid, kako bi 12 secesionističkih lidera bilo oslobođeno uprkos sudskom procesu. 2021 - Preminuo je Vladimir Lale Andrić, srpski pisac, dramaturg, reditelj. Bio je dugogodi&scaron;nji urednik Redakcije dečjeg i &scaron;kolskog programa Radio-televizije Beograd. Upamćen je po režiji prve verzije filma &quot;&Scaron;e&scaron;ir profesora Koste Vujića&quot;, nastalom po delu Milovana Vitezovića. Autor je televizijskih serijala za decu i mlade &quot;Laku noć, deco&quot;, &quot;Pustolov&quot;, &quot;Junak na&scaron;eg detinjstva&quot;, &quot;Dom u kojem živim&quot;. Rođen u Obrenovcu, diplomirao je režiju na Akademiji za pozori&scaron;te, film, radio i televiziju, u Beogradu. Od 1968. bio je urednik u Redakciji dečjeg programa Televizije Beograd. 2024 - U zatočeni&scaron;tvu je umro ruski opozicioni prvak Aleksej Navaljni. Po obrazovanju pravnik, aktivno se bavio politikom od 2000. godine, kao član partije Jabloko, a ozbiljnije od protesta koji su se u Rusiji događali 2011/12. Osuđivan je u vi&scaron;e navrata, poslednji put avgusta 2023. kada je progla&scaron;en krivim zbog navodnog osnivanja i finansiranja ekstremističke organizacije.

Na današnji dan, 16. februar

0 Komentari