Na današnji dan, 12. februar

1804 - Umro je nemački filozof Imanuel Kant, profesor Univerziteta u rodnom Kenigzbergu, danas Kalinjingrad, rodonačelnik nemačke klasične filozofije. Njegovo učenje ilustruju tri su&scaron;tinske odrednice: &quot;kopernikanski obrat&quot;, &quot;kriticizam&quot; i &quot;primat praktičnog uma&quot;. Postavio je i hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebeskih tela - Kantova kosmogonijska hipoteza. Dela: &quot;Kritika čistog uma&quot;, &quot;Kritika praktičnog uma&quot;, &quot;Kritika rasudne snage&quot;, &quot;Op&scaron;ta istorija prirode i teorije neba&quot;. 1809 - Rođen je engleski prirodnjak Čarls Robert Darvin, tvorac teorije evolucije. Tokom ekspedicije brodom &quot;Bigl&quot; od 1831. do 1836. sakupio je naučni materijal na osnovu kojeg je ustrojio svoju teoriju razvitka živih bića. Putovanje Biglom opisao je u knjizi &quot;Put prirodnjaka oko sveta&quot;. Na obalama Južne Amerike i ostrvima Tihog okeana proučavao je geolo&scaron;ke formacije, biljke i životinje i zaključio je da su se organizmi postepeno menjali. U epohalnom delu &quot;Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja&quot; razradio je tezu o evoluciji. &quot;Postanak vrsta&quot; potpuno je izmenio dotada&scaron;nja shvatanja u biologiji, ali je izazvao i žestoka protivljenja. Ostala dela: &quot;Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima&quot;, &quot;Poreklo čoveka&quot;. 1809 - Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865. kad ga je u Va&scaron;ingtonu ubio jedan fanatik. Pre izbora za predsednika SAD 1860. bio je zemljoradnik, drvoseča, lađarski momak, upravnik po&scaron;te, advokat, kongresmen. Pripadao je Republikanskoj partiji, stranci industrijske buržoazije koja je bila za ukidanje ropstva. Od 1861. do 1865. predvodio je rat protiv južnih država SAD, u kojima su vlasnici veleposeda (najče&scaron;će plantaža pamuka) želeli da očuvaju ropstvo, zbog gotovo besplatne radne snage. 1818 - Čile je proglasio nezavisnost od &Scaron;panije. 1832 - Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru. 1841 - Rođen je srpski pisac Laza Kostić, izuzetno snažna i originalna pesnička priroda. U poeziju je uneo nove i smele oblike i obogatio je srpski književni jezik novim izrazima. Eksperimentator i tvorac novih puteva, bio je začetnik srpske avangardne lirike i napisao je nekoliko pesama koje su najvi&scaron;a ostvarenja srpskog romantizma. Istakao se i prevođenjem Vilijama &Scaron;ekspira - bio je poliglota i čovek velike erudicije. Gimnaziju je učio u Pančevu, Novom Sadu i Budimu, a prava je diplomirao u Pe&scaron;ti, gde je i doktorirao. Kao nacionalni radnik, publicista i saborac Svetozara Miletića, vođe vojvođanskih Srba, hap&scaron;en je od strane Austrougarskih vlasti. Kostić je bio i prvi predsednik 1882/83. Srpskog novinarskog dru&scaron;tva (danas Udruženje novinara Srbije). Dela: lirske pesme i balade, poetične tragedije &quot;Maksim Crnojević&quot;, &quot;Pera Segedinac&quot;, rasprave &quot;Kritički uvod u op&scaron;tu filozofiju&quot;, &quot;O Jovanu Jovanoviću Zmaju, njegovu pevanju, mi&scaron;ljenju i pisanju&quot;, &quot;Osnova lepote u svetu&quot;. 1851 - Edvard Hargrejvs je prona&scaron;ao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvav&scaron;i zlatnu groznicu u Australiji. 1863 - Srpski trgovac i brodovlasnik Mi&scaron;a Anastasijević napisao je zave&scaron;tajno pismo kojim je poklonio državi palatu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mi&scaron;ino zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete naglasio je da kuću ustupa &quot;svom otečestvu&quot; za sme&scaron;taj &quot;učenih i prosvetnih zavoda&quot;. U Kapetan-Mi&scaron;inom zdanju nalazila se docnije Velika &scaron;kola, Prva beogradska gimnazija, potom Univerzitet, Narodna biblioteka, Muzej, a danas rektorat Beogradskog univerziteta uz neka odeljenja Filozofskog fakulteta. Palata koju je otadžbini darovao Kapetan Mi&scaron;a smatra se najuspe&scaron;nijim ostvarenjem če&scaron;kog arhitekte Jana Nevole. 1912 - Abdicirao je poslednji kineski car iz dinastije Mandžu - Pu Ji, posle čega je Kina postala republika sa predsednikom Sun Jat Senom. Kada je Japan 1932. od severoistočnih kineskih provincija stvorio satelitsku državu Mandžuko, Pu je &quot;vraćen&quot; na presto, postav&scaron;i figura u rukama osvajača. Posle Drugog svetskom rata je osuđen, ali po&scaron;to je na robiji &quot;shvatio&quot; gre&scaron;ku pomilovan je i 1962. postavljen za člana Nacionalnog kongresa. Do kraja života radio je kao ba&scaron;tovan. Ostavio je memoare pod naslovom - &quot;Bio sam kineski car&quot;. 1923 - Rođen je Franko Zefireli, italijanski filmski režiser. Posebno je cenjen po inscenacijama drama Vilijama &Scaron;ekspira, kojem je ostao veran adaptirajući njegova dela i za filmove &quot;Ukroćena goropad&quot; i &quot;Romeo i Julija&quot;. 1944 - Umro je srpski etnolog i antropogeograf Jovan Erdeljanović, član Sprske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Objavio je veliki broj radova na srpskom i stranim jezicima, među kojima su posebno značajna proučavanja prisustva Srba u dana&scaron;njoj Vojvodini kao i plemenskog života u Crnoj Gori. Dela: &quot;Postanak plemena Piperi&quot;, &quot;Etničko srodstvo Bokelja i Crnogoraca&quot;, &quot;Etnička pro&scaron;lost i formiranje crnogorskih plemena&quot;, &quot;Kuči&quot;, &quot;Bratonožići&quot;, &quot;Stara Crna Gora&quot;, &quot;Tragovi najstarijeg slovenskog sloja u Banatu&quot;, &quot;O poreklu Bunjevaca&quot;, &quot;Makedonski Srbi&quot;, &quot;O počecima vere i drugim etnolo&scaron;kim problemima&quot;. 1949 - U Beogradu je počela nastava na Akademiji za pozori&scaron;nu umetnost, osnovanoj 1948. Prvi dekan Akademije bio je Du&scaron;an Matić, a prvi profesori glume bili su Mata Milo&scaron;ević i Jozo Laurenčić, njihovi asistenti Miroslav Belović, Stevo Žigon i Soja Jovanović. Prvi profesori režije novoustrojene Akademije bili su Bojan Stupica i Hugo Klajn. 1953 - Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bomba&scaron;kog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu. 1961 - Umro je srpski pisac Branko Miljković, liričar snažnog intelektualizma. Počeo je da pi&scaron;e kao srednjo&scaron;kolac i 1957. objavio je prvu zbirku pesama &quot;Uzalud je budim&quot;. Nadahnuto je prevodio moderne ruske i francuske pesnike. Ostala dela: zbirke pesama &quot;Poreklo nade&quot;, &quot;Vatra i ni&scaron;ta&quot;, &quot;Krv koja svetli&quot;, &quot;Pesme&quot;, &quot;Smrću protiv smrti&quot;. 1973 - Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika. 1974 - U Moskvi je uhap&scaron;en ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, a sutradan mu je oduzeto sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje, posle čega je u emigraciji proveo dve decenije. 1979 - Umro je francuski filmski režiser Žan Renoar, sin slikara Ogista Renoara. Autor je niza antiratnih filmova koji su snažno uticali na duhovno stanje nacije. Napisao je knjige &quot;Renoar, moj otac&quot; i &quot;Moj život i moji filmovi&quot;. Filmovi: &quot;Nana&quot;, &quot;Kučka&quot;, &quot;Madam Bovari&quot;, &quot;Toni&quot;, &quot;Zločin gospodina Lanža&quot;, &quot;Izlet&quot;, &quot;Velika iluzija&quot;, &quot;Marseljeza&quot;, &quot;Čovek-zver&quot;, &quot;Pravilo igre&quot;, &quot;Močvara&quot;, &quot;Ova zemlja je moja&quot;, &quot;Žena na obali&quot;, &quot;Reka&quot;, &quot;Helena i mu&scaron;karci&quot;, &quot;Frenč kankan&quot;, &quot;Testament doktora Kordelijera&quot;, &quot;Doručak na travi&quot;. 1979 - U Rodeziji, sada&scaron;nji Zimbabve, gerilci su ubili 59 ljudi, oboriv&scaron;i putnički avionu &quot;Er Rodezije&quot;. 1984 - Umro je argentinski pisac Hulio Kortasar, jedan od najznačajnijih u latinoameričkoj literaturi, majstor kratke priče. Motivi igre, rituala i mita uvrstili su ga među najveća imena svetske književnosti, dok njegovom prozom dominiraju socijalno-političke teme. Dela: zbirke pripovedaka &quot;Tajno oružje&quot;, &quot;Kraj igre&quot;, &quot;Sve vatre oganj&quot;, &quot;Neko ko ovuda ide&quot;, &quot;Toliko volimo Glendu&quot;, &quot;Progonitelj&quot;, romani &quot;&Scaron;kolice&quot;, &quot;Manuelova knjiga&quot;, književni ogledi &quot;Poslednja runda&quot;, &quot;Istorija kronopija i fama&quot;, &quot;Put oko dana za 80 svetova&quot;, putopis &quot;Autonauti kosmoputa&quot;. 1986 - SAD su Jugoslaviji izručile hrvatskog ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutra&scaron;njih poslova usta&scaron;ke &quot;Nezavisne države Hrvatske&quot;. Suđenje u Zagrebu pretvoreno je u farsu, po&scaron;to mu je suđeno samo za nekoliko pojedinačnih zločina. 1990 - Karmen Lorens postala je premijer Zapadne Australije kao prva žena &scaron;ef vlade neke od australijskih država. 1996 - Jaser Arafat je preuzeo dužnost prvog palestinskog predsednika. 1997 - Hvang Đang Jop, blizak saradnik predsednika Severne Koreje Kim Đong Ila, zatražio je u južnokorejskoj ambasadi u Pekingu politički azil u Južnoj Koreji. 1999 - Američki senat opredelio se većinom glasova protiv smenjivanja predsednika SAD Bila Klintona, odlučujući povodom skandalozne ljubavne afere &scaron;efa države i pripravnice u Beloj kući Monike Luinski. 2002 - Pred Sudskim većem Ha&scaron;kog tribunala počelo je suđenje biv&scaron;em predsedniku Jugoslavije i Srbije Slobodanu Milo&scaron;eviću. 2002 - Pad iranskog putničkog aviona tipa &quot;Tu-154&quot; na zapadu Irana nije preživeo niko od 117 putnika i članova posade. 2004 - Umro je srpski baletski igrač Du&scaron;an Trninić. Ostvario je veliki broj uloga, uključujući role u baletima &quot;&Scaron;eherezada&quot;, &quot;Balerina i banditi&quot;, &quot;Plavi Dunav&quot;, &quot;Druga rapsodija&quot;, &quot;Ohridska legenda&quot;, &quot;Romeo i Julija&quot;, &quot;Žizela&quot;, &quot;Labudovo jezero&quot;, &quot;Ljubav čarobnica&quot;. Pored gostovanja sa baletom nacionalnog teatra u inostranstvu, ostvario je i niz izuzetno uspe&scaron;nih samostalnih nastupa u Italiji, &Scaron;paniji, Grčkoj, Kini, Nemačkoj. 2016 - Ruski patrijarh Kiril i papa Frančesko (Franja) sastali u Havani, Kuba. Susret dve najistaknutije ličnosti hri&scaron;ćanskog sveta doživljen je kao gest velikog simboličkog značaja. 2016 - Izrael je pozdravio usvajanje, u Skup&scaron;tini Srbije, Zakona o restituciji imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. 2017 - Severna Koreja lansirala je novi tip balističke rakete srednjeg do dugog dometa, sposobnog da nosi nuklearnu glavu. Vojni izvori Južne Koreje naveli su da je raketa lansirana iz vazduhoplovne baze u zapadnoj proviniciji Severni Pjongan dostigla visinu od 550 kilometara i da je pala u more po&scaron;to je pre&scaron;la razdaljinu od 500 kilometara. Pentagon je saop&scaron;tio da se ne radi o interkontinentalnoj balističkoj raketi. 2019 - Vlada u Skoplju je saop&scaron;tila da je Prespanski sporazum i formalno stupio na snagu, čime je ime države i zvanično promenjeno u Republika Severna Makedonija, po&scaron;to su ustavni amandmani publikovani u Službenom glasniku te zemlje. 2024 - Umro je Petar Luković, novinar, urednik, pisac. Rođen u Kraljevu, Ma&scaron;inski fakultet je zavr&scaron;io u Beogradu. Novinarsku karijeru je započeo kao dokumentarista. Najvi&scaron;e je pisao, sa velikim uspehom, na temu popularne muzike, da bi se devedesetih posvetio i političkim temama. Pisao je o&scaron;tro, lucidno, zajedljivo, duhovito. Radio je za Dugu, Džuboks, Rok, Mladost, Polet, splitski Feral, ljubljansku Mladinu, X Zabavu. Poslednjih godina uređivao je portal E novine. Knjige: &quot;Bolja pro&scaron;lost&quot;, &quot;Ćorava Kutija&quot;, &quot;Godine raspada&quot;, &quot;Jutro u banci i druge priče&quot;. Dobitnik je nagrade &quot;Dragi&scaron;a Ka&scaron;iković&quot; i priznanja &quot;Sta&scaron;a Marinković&quot;.

Na današnji dan, 12. februar

0 Komentari