Džon Vejn je zbog ovog filma prekršio svoje "zlatno" pravilo: "Nevoljno je pristao"

Zato je Vejn verovao da može bez većih problema da prebrodi nadolazeću oluju novih holivudskih trendova, a da pritom ne izgubi filmsku poziciju u kojoj je uživao. Međutim, na kraju shvatio da je postao čovek van svog vremena.Ne samo da je krajem &scaron;ezdesetih već bio u sumraku karijere, &scaron;to je značilo da je bio previ&scaron;e star da bi iz korena menjao pravila koja su mu decenijama savr&scaron;eno služila, već je, kao živa legenda, pretpostavljao da to od njega niko ni neće zahtevati.Međutim, niko &ndash; pa ni on, nije mogao da pobegne od evolucije. Kada je era Novog Holivuda eksplodirala, donoseći talas ambicioznih autora koji su medij vodili u hrabrom, novom pravcu, pomerajući granice koje su prethodnici ostavili netaknutim, Vejn je bio besan i zaprepa&scaron;ćen.Zgražavao se nad, po njegovom mi&scaron;ljenju, sve većim oslanjanjem na seks i nasilje, gnevio se zbog ideje da homoseksualna reprezentacija postaje uobičajena na velikom platnu, bio ogorčen time &scaron;to je Klint Istvud njegov voljeni vestern odveo u mračnije i opasnije vode, a ostajao je zapanjen činjenicom da su bezkrvne pucnjave koje je snimao decenijama pretvorene u krvave, haotične prizore, pi&scaron;e Far Out Magazin.Veteran je bio zgrožen filmom Divlja horda Sema Pekinpoa, prelomnim ostvarenjem koje je podiglo lestvicu filmskog nasilja, i zakleo se da ga nikada neće uhvatiti u filmu koji ljudski život tretira s tolikim, krvavim nepo&scaron;tovanjem.Sve dok to ipak nije učinio &ndash; samo godinu dana kasnije.Veliki preokret&quot;Nisam režirao veliki film dugo vremena kada me je Djuk pitao da li bih želeo da radim Velikog Džejka&quot;, prisetio se Džordž &Scaron;erman.Glavno snimanje počelo je u decembru 1970, osamnaest meseci nakon izlaska Divlje horde, i reditelj je znao da film mora da prihvati moderne trendove, ali je njegovoj glavnoj zvezdi za to bilo potrebno malo ubeđivanja.&quot;Najveći rizik do 1970. bilo je nasilje u filmovima&quot;, objasnio je &Scaron;erman. &quot;Djuk se nije slagao sa mnom, ali sam mu rekao da nasilje moramo učiniti realističnijim, jer je publika to već očekivala. Nevoljno je pristao.&quot;Publika je bila &scaron;okirana onim &scaron;to je videla kada je Veliki Džejk stigao u bioskope.Kao &scaron;to je to bio slučaj s većinom filmova Džona Vejna, i ovaj se zavr&scaron;io klimaktičnom pucnjavom u trećem činu. Ovog puta, glumac je napustio naviku čitavog života i popustio zahtevima reditelja da &quot;pojača ulog&quot;, zbog čega su mnogi kritičari i gledaoci ismevali nasilni zavr&scaron;ni obračun kao toliko krvav da je graničio s bespotrebnim.U vazduhu se osećala snažna doza licemerja: Vejn je godinama javno kritikovao koliko moderni filmovi postaju nasilni, nakon karijere u kojoj je nemilosrdno uklanjao negativce bez ijedne kapljice krvi, da bi se potom okrenuo i uradio isto to u Velikom Džejku i to u filmu koji ni izbliza nije mogao da parira Divljoj hordi.

Džon Vejn je zbog ovog filma prekršio svoje "zlatno" pravilo: "Nevoljno je pristao"

1 Komentari