Ovo su opasnosti koje krije preuzimanje srpskog obrazovnog sistema od strane Prištine FOTO

Time se direktno dovodi u pitanje sudbina gotovo 30.000 đaka, nastavnika i profesora koji uče i rade u obrazovnom sistemu Republike Srbije, ali i egzistencija njihovih porodica, koje od tih plata žive i opstaju u srpskim sredinama južno i severno od Ibra.Istovremeno se otvara i daleko opasnije pitanje &ndash; &scaron;ta će srpska deca učiti u &scaron;kolama koje bi bile stavljene pod kontrolu Pri&scaron;tine? Da li će u udžbenicima teroristička OVK biti predstavljena kao &quot;oslobodilačka vojska&quot;, a Adem Ja&scaron;ari kao heroj? Da li će nove generacije biti primoravane da usvajaju tezu da Kosovo i Metohija nije deo Srbije, već &quot;nezavisna država&quot;, suprotno međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN?Pod znakom pitanja na&scaron;le bi se i osnovne istorijske činjenice &ndash; od tumačenja Kosovskog boja i srpskog srednjeg veka, do identiteta i porekla na&scaron;ih svetinja na KiM. Manastiri i crkve koje vekovima svedoče o srpskom prisustvu na tom prostoru, a koje Pri&scaron;tina već godinama poku&scaron;ava da predstavi kao &quot;albansku kulturnu ba&scaron;tinu&quot;, mogli bi da budu izbrisani iz nastave ili preimenovani u skladu sa novim političkim narativom.EPA/VALDRIN XHEMAJIstorijski udžbenici po kojima uče albanska deca na KiM rat 1999. predstavljaju isključivo kroz prizmu &quot;zločina srpskih snaga&quot;, dok se tzv. OVK opisuje kao legitiman i herojski pokret otpora, a pojedini događaji kvalifikuju čak i kao &quot;genocid&quot;. NATO agresija na Srbiju prikazana je kao &quot;neophodna radi zaustavljanja zločina i proterivanja Albanaca&quot;.Novija albanska alternativna istorija takođe tvrdi da su Nemanjići, u stvari, potomci albanske familije Nimani, da je Karađorđe čistokrvni Albanac, da je Milo&scaron; Obilić bio, u stvari, &quot;albanski vitez&quot;, kako je amblem dvoglavog orla na svetom tronu u manastiru Dečani &quot;jasno obeležje Albanije&quot;.Inače, Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju u (*) Republici Kosovo (pun naziv akta) već u jednom od početnih članova defini&scaron;e da je &quot;svrha preduniverzitetskog osposobljavanja&quot; pored ostalog i &quot;razvijanje po&scaron;tovanja učenika&quot; prema &quot;vrednostima Republike Kosovo&quot;, &quot;prema državi iz koje može da potiče uz po&scaron;tovanje različitosti&quot;.Postavlja se i pitanje jezika, pisma i simbola &ndash; da li će srpska deca imati pravo da uče na srpskom jeziku i ćirilici, koju Pri&scaron;tina godinama sistemski progoni i uklanja sa javnih objekata, kao &scaron;to je pre dva dana bio slučaj i u op&scaron;tini Leposavić na saobraćajnim tablama. Da li će se u &scaron;kolama obeležavati srpski praznici i negovati nacionalni identitet, ili će i obrazovanje postati jo&scaron; jedan instrument asimilacije i pritiska.Da je reč o pažljivo pripremljenom procesu, a ne o izolovanom potezu, pokazuje i takozvani &quot;zakon o strancima&quot;, čija je primena najavljena za sredinu marta. Njime Pri&scaron;tina praktično otvara mogućnost da srpske prosvetne radnike, ukoliko nemaju kosovska dokumenta, tretira kao &quot;strane državljane&quot; na sopstvenom ognji&scaron;tu, &scaron;to bi bio jo&scaron; jedan korak ka institucionalnom uklanjanju Srba sa KiM. I ne samo to, srpski nastavnici bi, kroz pomenuti propis i obavezne testove &quot;poznavanja dru&scaron;tvenog poretka Kosova&quot;, bili primorani da pre ulaska u &scaron;kole i fakultete prihvate institucionalno priznanje tzv. Republike Kosovo.Shutterstock/Dragan MujanProfesor Univerziteta u Pri&scaron;tini sa privremenim sedi&scaron;tem u Kosovskoj Mitrovici Du&scaron;an Čelić kaže, za &quot;Novosti&quot;, da je do sada vi&scaron;e puta Pri&scaron;tina poku&scaron;avala različitim merama da pod kosovski &quot;ki&scaron;obran&quot; ugura obrazovanja u pokrajini - od osnovnog, preko srednjeg do univerziteta - koje radi u sistemu Republike Srbije:&quot;To su najpre poku&scaron;ali ukidanjem platnog prometa, banaka, zabranom dinara, povremenim zatvaranjem administrativnih prelaza, nizom bočnih udara. Ovog puta, to se poku&scaron;ava preko Zakona o strancima, koji je donet jo&scaron; 2013. ali su sada procenili da je vreme da krenu u njegovo sprovođenje. Moja procena je da ukoliko se to desi da će to biti udar koji, pre svega univerzitet kao najosetljiviji deo srpskog obrazovanja na KiM, neće moći da podnese.&quot;Profesor Čelić za to navodi vi&scaron;e razloga: sama priroda univerziteta je da on bude otvoren, da postoji mobilnost studenata i profesora, asistenti i nastavnici sve do zvanja redovnih biraju se na određeno vreme, na konkursima na koje imaju pravo da konkuri&scaron;u svi u Srbiji:&quot;Primenog novog propisa Pri&scaron;tine onemogućio bi se izbor kvalitetnog nastavnog kadra, jer veliki broj njih neće imati &#39;kosovska dokumenta&#39;. Govorimo o oko hiljadu nastavnika i 9.000 studenata, plus zaposleni u administraciji. Jedan deo njih i nema pri&scaron;tinske isprave, studenti iz centralne Srbije takođe nemaju, kao ni značajan broj akademaca sa KiM.&quot;On upozorava da će se ako srpsko &scaron;kolstvo uđe u kosovski sistem otvoriti na hiljade pitanja i problema:&quot;Ko će pisati kurikulume, nastavne programe po kojima će se učiti? Pisaće ih Pri&scaron;tina. &Scaron;ta će pisati u njima kada je reč o identitetskim predmetima, istoriji, geografiji? Možemo samo da zamislimo. &Scaron;ta ću ja predavati na Pravnom fakultetu? Ustav tzv. Republike Kosovo? &Scaron;ta će biti sa ispravama, diplomama, uverenjima? Svakako neće pisati Republika Srbija, nego tzv. Republika Kosovo. Da ne govorim o tome da će verovatno na svakoj od zgrada &scaron;kola i fakulteta stajati kosovska zastava.&quot;Izbrisaće 20.000 ljudiPrema spornom &quot;zakonu o strancima&quot; svaka osoba koja ne poseduje tzv. kosovska dokumenta, a boravi ili radi na KiM, mora u roku od tri dana da se prijavi policijskoj stanici, a potom da &quot;obezbedi&quot; privremeni ili stalni boravak. Prema nezvaničnim saznanjima &quot;Novosti&quot;, oko deset hiljada Srba koji sa porodicama žive i rade na Kosovu i Metohiji, ali su rođeni u centralnoj Srbiji, ili su po rođenju na KiM oti&scaron;li za centralnu Srbiju, ne poseduju tzv. kosovska dokumenta. I pored toga &scaron;to žive i rade na KiM, pri&scaron;tinska administracija ne &quot;prepoznaje&quot; takve osobe. Zato će se, ukoliko počne sa primenom tzv. zakon o strancima, posebno otežati boravak studenata, profesora, lekara i drugih osoba iz centralne Srbije koji rade na KiM, a kojih je prema nezvaničnim procenama takođe vi&scaron;e od deset hiljada.Čelić kaže da se otvara i pitanje kakva će biti sudbina zaposlenih i nastavnika u smislu do sada stečenih prava na socijalno osiguranje, radni staž, penziju:&quot;Potpuno su otvorena sva pitanja koja bi bukvalno onemogućila rad obrazovanja. Želim da verujem da ima neke nade da se, uz pritisak međunarodne zajednice, spreče ovakvi planovi Pri&scaron;tine. Jer, ukoliko se to sprovede, to bi značilo ugrožavanje budućnosti obrazovanja pogotovo mlađih generacija, jer je pitanje da li će roditelji hteti da upi&scaron;u decu po takvim programima. Odlazak dece podrazumeva odlazak čitavih porodica. To bi bila jedna katastrofalna lančana reakcija, za cenu bi imala zavr&scaron;ni čin egzodusa na&scaron;eg naroda sa Kosova i Metohije.&quot;

Ovo su opasnosti koje krije preuzimanje srpskog obrazovnog sistema od strane Prištine FOTO

0 Komentari