"Od bekstva Miloša Medenice i Lidije Mitrović do Botuna: Aleksandar Vučić je kriv za sve u Crnoj Gori"

Tekst prenosimo u celosti: &quot;U Crnoj Gori se odavno vi&scaron;e ne vodi ozbiljna rasprava o odgovornosti, već se mehanički aktivira jedan te isti politički refleks: kad god sistem zakaže, kad god institucije dožive krah, kad god se desi ne&scaron;to &scaron;to se ne može opravdati ni pravnim akrobacijama ni medijskim spinom &ndash; na scenu stupa Aleksandar Vučić. Ne kao politički akter susedne države, već kao univerzalni izgovor za sopstvenu nesposobnost.Pobegao je Milo&scaron; Medenica, sin biv&scaron;e predsednice Vrhovnog suda Crne Gore, čovek pravosnažno osuđen, koji je morao biti pod punom kontrolom države. Pobegla je i Lidija Mitrović, biv&scaron;a specijalna državna tužiteljka, takođe osuđena i takođe nedostupna institucijama. Dva imena, dva bekstva, jedan zajednički imenilac &ndash; sistem koji je zakazao u potpunosti, ali koji uporno odbija da to prizna. Umesto ostavki, smjena i jasnih odgovora, javnosti je ponuđena ti&scaron;ina, a zatim pažljivo režirana konfuzija.Dok se postavljaju logična pitanja &ndash; ko je znao ishod presuda, ko je bio dužan da reaguje, za&scaron;to nisu određene mere nadzora, ko je pustio, ko je zažmurio &ndash; pažnja se sistematski preusmerava. U prvi plan izlaze seks-afere, kompromitujući snimci, poruke i skandali koji se pu&scaron;taju u etar u talasima, taman toliko da potisnu su&scaron;tinu i da javni prostor pretvore u bučni va&scaron;ar banalnosti. Nije, međutim, ključno pitanje ko je sniman i sa kim, već za&scaron;to ba&scaron; sada i kome odgovara da se država bavi tračevima dok presuđeni ljudi prelaze granice.I taman kad se pritisak približi tački u kojoj bi neko morao da preuzme odgovornost, aktivira se dobro poznata matrica: Aleksandar Vučić i Srbija. Dežurni krivci za sve &ndash; od bekstva Medenice, preko afera, do potpune institucionalne paralize. Ako sud ne funkcioni&scaron;e &ndash; kriv je Beograd.Ako policija ne kontroli&scaron;e &ndash; strani uticaji. Ako sistem puca po &scaron;avovima &ndash; hibridni rat. Po toj logici, ispada da Vučić upravlja crnogorskim sudovima, da komanduje policijom, određuje ko će nositi nanogicu, a ko dobiti logistiku za beg. Toliko je ta konstrukcija ogoljena da vi&scaron;e ne vređa političke protivnike, već elementarnu inteligenciju građana.Najveća ironija u svemu jeste to &scaron;to se Crna Gora i dalje predstavlja kao lider u evropskim integracijama. Lider koji ne može da sprovede sopstvene presude. Lider u kojem nema ostavki ni nakon najvećih bezbednosnih i pravosudnih skandala. Lider u kojem se odgovornost svodi na međusobna prepucavanja institucija, dok se su&scaron;tina gura pod tepih. Evropski put se, međutim, ne mjeri brojem zatvorenih poglavlja, već sposobno&scaron;ću države da primijeni zakon jednako na sve, bez obzira na prezime, funkciju i veze.U Crnoj Gori danas važi nepisano pravilo da moćni imaju prednost, da sistem prema njima pokazuje zavidan stepen fleksibilnosti, a da se za svaki krah traži spolja&scaron;nji neprijatelj. Država koja sopstvene poraze obja&scaron;njava tuđim uticajem, a unutra&scaron;nji kriminal relativizuje ili prećutkuje, nije država u reformi, već država u dubokom poricanju. A poricanje je uvek uvod u potpuni raspad.Problem nije u Beogradu. Problem nije u Vučiću. Problem je ovde &ndash; u Podgorici, u institucijama koje godinama funkcioni&scaron;u selektivno, u vlasti koja nema ni političke hrabrosti ni moralne snage da preseče veze sa starim obrascima. Dok god se krivica traži van granica, a odgovornost ne imenuje unutar sistema, Crna Gora neće biti evropska država, već karikatura države u kojoj su izgovori postali državna politika, a istina &ndash; najveći neprijatelj&quot;.

"Od bekstva Miloša Medenice i Lidije Mitrović do Botuna: Aleksandar Vučić je kriv za sve u Crnoj Gori"

4 Komentari