Glavni javni tužilac VJT u Beogradu prijavio Povereniku za samostalnost Branka Stamenkovića

Kako se navodi, on je podneo zahtev za za&scaron;titu od neprimerenog uticaja koji su predsednik Visokog saveta tužila&scaron;tva (VST) Branko Stamenković i Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac izvr&scaron;ili na VJT u Beogradu, njega lično i javnog tužioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije koji postupa u predmetu formiranom povodom krivične prijave ministra pravde podnete protiv Stamenkovića zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi.U zahtevu Stefanović je pozvao Poverenika da u skladu sa svojim ovla&scaron;ćenjima iz Pravilnika o postupanju VST u vezi sa neprimerenim uticajem na rad nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužila&scaron;tva, predloži VST zakazivanje sednice na kojoj će se raspravljati o prijavljenom neprimerenom uticaju.&quot;Podsećam da je jačanje samostalnosti javnog tužila&scaron;tva glavno načelo proklamovano ustavnim promenama iz 2023. godine iza koga je jednoglasno stao kompletan sastav tada&scaron;njeg Državnog veća tužilaca, a koji podržava i sada&scaron;nji sastav VST. Upravo zbog toga VST i Vi kao Poverenik treba da stanete u odbranu samostalnosti javnih tužilaca, čak i kada je ugrožavaju predsednik Saveta i Vrhovni javni tužilac&quot;, naveo je glavni javni tužilac VJT u dopisu.Zahtev je podnet na osnovu člana 12. st. 1. tačka 19. Poslovnika o radu Visokog saveta tužila&scaron;tva i člana 3. i 7. Pravilnika o postupanju Visokog saveta tužila&scaron;tva u vezi sa neprimerenim uticajem na rad nosioca javnotužilačke funkcije ili javnog tužila&scaron;tvo.Podsećanja radi, krivična prijava ministra pravde, koji je po funkciji član VST, odnosi se na elektronsku sednicu koju je Stamenković, kao predsednik Saveta zakazao za 25. decembar 2025. godine, iako za to nisu bili ispunjeni uslovi &ndash; jer se radilo o stvari koja je zahtevala dostavljanje materijala i raspravu, kao i na dono&scaron;enje nezakonitih odluka 26. decembra 2025. godine kojima je Stamenković odbio prigovore 6 birača (javnih tužilaca) zbog nepravilnosti na 4 biračka mesta, iako ih nije mogao doneti, jer čak ni na elektronskoj sednici VST za takvu odluku nije glasalo 8 članova Saveta, kako je to propisano Zakonom o javnom tužila&scaron;tvu.Neprimeren uticaj zbog kojeg je podnet zahtev Povereniku se ogleda u sledećem:Izdajući saop&scaron;tenje za javnost predsednik VST Branko Stamenković je optužio ministra pravde Nenada Vujića i glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu za pristrasnost na njegovu &scaron;tetu, jer su se, kako je naveo, na krajnje negativan način do sada izja&scaron;njavali o njegovom radu, te zbog, &ldquo;spremnosti da se podnese lažna prijava i da se zloupotrebi Zakonik o krivičnom postupku&rdquo;.U istom saop&scaron;tenju Stamenković je glavnom javnog tužiocu VJT u Beogradu i postupajućem javnom tužiocu pripisao da su mu poslali poziv da bude saslu&scaron;an u svojstvu osumnjičenog, &scaron;to je, po njegovom mi&scaron;ljenju, učinjeno &quot;suprotno Zakoniku o krivičnom postupku pre utvrđivanja postojanja osnova sumnje&quot;. Stamenković je dalje naveo da se 29. januara 2026. godine obratio Vrhovnom javnom tužiocu Zagorki Dolovac, od koje je tražio da u smislu člana 23. Zakona o javnom tužila&scaron;tvu izvr&scaron;i uvid u spise predmeta VJT u Beogradu, a potom predmet dodeli u rad drugom javnom tužila&scaron;tvu koje će, kako je Stamenković dalje naveo, &ldquo;nepristrasno i u skladu sa zakonom doneti javnotužilačku odluku&rdquo;. Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac je nakon toga istog dana od VJT u Beogradu dopisom zatražila da joj se neodložno dostave spisi predmeta, kom zahtevu se, kako je već saop&scaron;teno, nije moglo udovoljiti, jer ona kao Vrhovni javni tužilac i član VST po funkciji može biti pozvana kao svedok u ovom predmetu, budući da vrlo verovatno ima neposredna saznanja u vezi sa radnjama koje je na pomenutoj elektronskoj sednici preduzimao Stamenković.Iz navedenog proizilazi da su Stamenković i Dolovac poku&scaron;ali da iskoriste hijerarhijsku nadređenost Vrhovnog javnog tužila&scaron;tva tako &scaron;to će ovla&scaron;ćenje iz člana 23. Zakona o javnom tužila&scaron;tvu upotrebiti suprotno njegovoj svrsi u cilju ometanja postupka protiv Stamenkovića, da bi se nakon toga primenom instituta supstitucije nadležnosti predmet dodelio u rad nekom drugom javnom tužila&scaron;tvu u Republici Srbiji, koje bi nakon toga donelo odluku po Stamenkovićevoj volji.Pomenuto ovla&scaron;ćenje ima svrhu da Vrhovnom javnom tužila&scaron;tvu omogući vr&scaron;enje svojih nadležnosti iz člana 31. Zakona o javnom tužila&scaron;tvu, među kojima je praćenje rada i usmeravanje javnih tužila&scaron;tava u RS, proučavanje prakse tužila&scaron;tava i sudova, međunarodna saradnja itd, ali ne obuhvata pomaganje osumnjičenima za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti od strane javnih tužila&scaron;tava, pa makar ti osumnjičeni bili i najbliži saradnici Vrhovnog javnog tužioca.Iako je u svom saop&scaron;tenju Stamenković naveo da sumnja u pristrasnost postupanja VJT u Beogradu, on bi kao lice koje radi u javnom tužila&scaron;tvu skoro 30 godina, trebalo da zna da ZKP predviđa proceduru za za&scaron;titu osumnjičenog koji smatra da je nosilac javnotužilačke funkcije postupao na njegovu &scaron;tetu, ili da je pristrasan. Međutim, svojim obraćanjem Vrhovnom javnom tužiocu i zahtevanjem da izvr&scaron;i supstituciju nadležnosti Stamenković je zahtevao privilegovan položaj za sebe u odnosu na ostale prijavljene i osumnjičene koji tu mogućnost nemaju.Da bi se njegovoj želji udovoljilo bilo je neophodno da Vrhovni javni tužilac iskoristi svoje ovla&scaron;ćenje iz člana 23. Zakona o javnom tužila&scaron;tvu i traži dostavu spisa na uvid na koji način je izvr&scaron;ila nedozvoljen pritisak na VJT u Beogradu. Takođe vid pritiska na VJT u Beogradu predstavlja i okolnost da je Stamenković u svom saop&scaron;tenju, koje je izdao u ime VST, koje nosi na sebi državni grb, oznaku službenog broja i overeno je službenim pečatom, optužio glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu i postupajućeg tužioca za nezakonit rad i pristrasnost na njegovu &scaron;tetu, tvrdeći da kr&scaron;e ZKP time &scaron;to ga pozivaju na saslu&scaron;anje u svojstvu osumnjičenog, te navodeći da je to urađeno a da nije utvrđeno postojanje osnova sumnje da je izvr&scaron;io navedeno krivično delo.Glavni javni tužilac je u dopisu Povereniku ukazao da ni na koji način nije postupao u ovom predmetu, niti je poslao poziv osumnjičenom, već je to uradio postupajući javni tužilac, zbog čega smatra da ga predsednik VST neosnovano pominje, te je istakao da VJT u Beogradu u ovom, kao i u svakom drugom predmetu, po&scaron;tuje pretpostavku nevinosti.&quot;Okolnost da lice protiv kojeg je podneta krivična prijava i koje je pozvano u svojstvu osumnjičenog na saslu&scaron;anje - za izno&scaron;enje svojih privatnih stavova povodom krivične prijave i radnji preduzetih od strane nadležnog javnog tužila&scaron;tva zloupotrebljava memorandum i službeni pečat VST, koje je garant samostalnosti javnih tužilaca i organ koji odlučuje o statusnim pitanjima javnih tužilaca, predstavlja neskriveni pritisak na javno tužila&scaron;tvo pomenuto u tom saop&scaron;tenju&quot;, ocenio je Stefanović.

Glavni javni tužilac VJT u Beogradu prijavio Povereniku za samostalnost Branka Stamenkovića

4 Komentari