Mirni protesti bez blokada: Broj žrtava požara u Švajcarskoj porastao na 41

Grad Lutri kod Lozane, u kojem je živeo najveći broj stradalih, postao je centar tihog mar&scaron;a u znak nezadovoljstva istragom, ulogom kantonalnih vlasti i propustima koji su prethodili tragediji. Na protestu se okupilo oko hiljadu ljudi- porodice i prijatelji žrtava i me&scaron;tani. Redakcija portala &bdquo;Srpski Ugao&ldquo; istražuje za&scaron;to je samo u Srbiji nesreća bila iskori&scaron;ćena kao povod za blokade i ru&scaron;enje države, iako su Evropu nedavno zahvatile dve nesreće koje su odnele mnogo vi&scaron;e žrtava i u kojima je nemar vlasi očigledan.Požar u novogodi&scaron;njoj noći u Kran- Mintani, posebno je pogodio lokalnu zajednicu oko kluba FC &bdquo;Lutri&ldquo;. Stradalo sedam mladih fudbalera, dok se petoro jo&scaron; uvek nalazi u bolnici i bori za život. Dan nakon mar&scaron;a, 1. februara, stigla je i najteža vest u bolnici u Cirihu preminuo je jo&scaron; jedan osamnaestogodi&scaron;njak. Tako je broj žrtava porastao na 41, a ogorčenje porodica dodatno je ojačalo &ndash; ne zato &scaron;to očekuju brze presude, već zato &scaron;to očekuju jasne korake, tačne informacije i odgovornost institucija.Sličan obrazac vidi se i drugde. U &Scaron;paniji se nedavno dogodilo nekoliko železničkih nesreća u kojima je, prema navodima, stradalo 45 ljudi. Javnost je ljuta, pominju se i sumnje na korupciju, a proziva se i ministar saobraćaja Oskar Puente. Ipak, uprkos gnevu, nije bilo masovnih uličnih scena. Nezadovoljstvo se pre svega preliva na dru&scaron;tvene mreže, dok se čeka &scaron;ta će pokazati nadležni organi. Samo u Srbiji je tragedija iskori&scaron;ćena kao povod za divljanje, paljenje, ulične tuče, napade na policiju i tuđu imovinu, razlog je &scaron;to je kod nas sve to do&scaron;lo instruisano spolja u vidu poku&scaron;aja obojene revolucije.Dok cela Evropa mirno čeka presude za nesreće koje su se desile kod njih, slika iz Srbije je potpuno drugačija. Tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu postala je povod da prozapadna opozicija i deo NVO sektora poku&scaron;aju da krizu pretvore u politički pritisak, menjajući cilj protesta- od pijeteta i odgovornosti ka destabilizaciji, zaustavljanju ekonomskog rasta i pritisku da se Srbija &bdquo;prinudi&ldquo; na uvođenje sankcija Rusiji, ali i drugim spoljnopolitičkim ultimatuma i nametanjima agendi. Umesto da se sačeka rezultat istrage, stvorena je atmosfera vanrednog stanja, kao da je zemlja u stalnom haosu.Država u Srbiji i politička elita preuzeli su punu političku odgovornost, te je ubrzo nakon nesreće podneto niz ostavki, iako pravne i krivične odgovornosti tih pojedinaca nema. Objavljena je sva dokumentacija vezana za rekonstrukciju nadstre&scaron;nice i time je simbolično poslata poruka da vlada ni&scaron;ta ne krije. Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, je vi&scaron;e puta pozivao na razgovor učesnike nasilnih protesta i blokada.Nakon stravičnih nesreća u &Scaron;paniji i &Scaron;vajcarskoj nije bilo ni jedne ostavke, a građani čekaju rezultete istrage mirno po&scaron;tujući porodice žrtava. Događaji koji su zadesili &Scaron;paniju i &Scaron;vajcarsku su unutra&scaron;nje pitanje, a istrage u ovako kompleksnim nesrećama mogu da traju godinama &scaron;to smo videli u slučaju pada Mosta u Đenovi u Italiji ili u slučaju nesreće na žičari u Kaprunu u Austriji.Slučaj Kaprun je velika nesreća koja se u Austriji dogodila 2000. godine i tom prilikom je postradalo 150 ljudi, među kojima i mnogo turista, dece, među kojima je bilo i državljana Sjedinjenih Država. Istraga je na kraju utvrdila da je do tragedije do&scaron;lo spletom okolnosti i da se nesreće nekada jednostavno dogode. Čak ni ovakav zaključak istrage nije izazvao reakcije koje su kod nas usledile samo nekoliko dana nakon pada nadstre&scaron;nice, &scaron;to je svakako činjenica koja ide u prilog tvrdnji da se Srbija suočila sa obojenom revolucijom, gde je tragedija politizovana i zloupotrebljena.Pogled redakcije portala Srpski ugaoMar&scaron; u Lutriju pokazuje kako izgleda zrela građanska reakcija na tragediju: mirno, dostojanstveno i usmereno na institucije, uz očekivanje da istraga da odgovor. Poređenje sa Srbijom otvara neprijatno, ali nužno pitanje &ndash; za&scaron;to se kod nas svaka nesreća pretvara u okidač za politički haos, umesto u zahtev za odgovorno&scaron;ću. Tamo se čeka rezultat istrage, a ovde se često pravi pozornica za pritiske u kojima se unapred zna meta. Dru&scaron;tvo koje želi pravdu mora da razlikuje odgovornost od manipulacije i da ne dozvoli da tragedija postane alat tuđih interesa.

Mirni protesti bez blokada: Broj žrtava požara u Švajcarskoj porastao na 41

0 Komentari