Nemački gigant tone: Bosch u dubokoj krizi

Prema preliminarnom bilansu za 2025 godine, Bosch je ostvario prihod od 90,5 milijardi evra, &scaron;to predstavlja pad od 1,5%, dok je operativna dobit pre kamata i poreza pala za čak 45% i iznosi svega 1,3 milijarde evra. Profitna marža od 1,4% najniža je u poslednjih petnaest godina i daleko ispod nivoa koji bi omogućio stabilan razvoj.Iz kompanije upozoravaju da ni 2026. godina ne donosi olak&scaron;anje. Očekuje se stagnacija prihoda, nastavak pritiska na profit zbog slabe potražnje u automobilskoj industriji, rekordno visokih cena energije u Nemačkoj i sve agresivnije konkurencije iz Kine. Kao odgovor, Bosch planira ukidanje do 6.000 radnih mesta do 2027. godine, uglavnom u Nemačkoj, kao i godi&scaron;nje smanjenje tro&scaron;kova od oko 1,5 milijardi evra. Za kompaniju koja je decenijama bila sinonim za nemačku industrijsku stabilnost, to predstavlja dramatičan zaokret.Međutim, ovo nije kriza jedne firme. Bosch danas pokazuje &scaron;ta se de&scaron;ava sa celim industrijskim modelom kada se dugogodi&scaron;nja dominacija u tehnologijama motora sa unutra&scaron;njim sagorevanjem naglo zamenjuje elektromobilno&scaron;ću koja jo&scaron; uvek nije profitabilna. Dok kineski proizvođači preplavljuju svetsko trži&scaron;te jeftinim baterijama i vozilima, nemački koncerni gube konkurentsku prednost zbog najvi&scaron;ih cena energije u Evropi, rastuće birokratije i regulatornih zahteva, kao i političkog forsiranja zelene tranzicije bez čvrstog ekonomskog oslonca.Posledice su vidljive: pad narudžbina, zatvaranje pogona, masovna otpu&scaron;tanja i ubrzano preme&scaron;tanje proizvodnje van Nemačke. Savezna vlada poku&scaron;ava da odgovori obećanjima o takozvanoj &bdquo;industrijskoj struji&ldquo; po ceni od pet centi po kilovat-satu, ali i u industriji i u analitičkim krugovima vlada uverenje da je reč o kozmetičkoj meri. Ona ne re&scaron;ava su&scaron;tinske probleme &ndash; zavisnost od kineskih dobavljača, visoke poreze, skupu energiju i regulatorni okvir koji gu&scaron;i proizvodnju.Nemačka, nekada industrijski motor Evrope, sve vi&scaron;e pokazuje znake deindustrijalizacije. Milioni radnih mesta su pod pritiskom, a kompanije poput Boscha, Volkswagena i Siemensa već sele delove proizvodnje u Mađarsku, Srbiju ili direktno u Kinu. Dok se u Berlinu i Briselu govori o klimatskim ciljevima i &bdquo;zelenoj budućnosti&ldquo;, realnost pokazuje da se ta budućnost gradi van nemačkih granica. U samoj zemlji ostaju prazne hale, vi&scaron;ak visokoobrazovanih inženjera i poreski teret koji dodatno slabi konkurentnost.Ovo nije niz slučajnih lo&scaron;ih odluka, već logičan ishod politike koja je žrtvovala realnu ekonomiju zarad apstraktnih ciljeva. Industrija koja je decenijama hranila nemačku srednju klasu i održavala evropsku ekonomsku stabilnost sada se suočava sa sopstvenim ograničenjima i cenom prebrzih odluka.Pogled redakcije portala Srpski Ugao&quot;Bosch danas nije izuzetak, nemačka industrija slabi jer je realnu proizvodnju podredila ideolo&scaron;kim projektima. Dok se milijarde ulažu u tranziciju koja jo&scaron; ne donosi profit, fabrike se zatvaraju, a radnici ostaju bez posla. Ovo nije put u budućnost, već proces samouni&scaron;tavanja. Održiva privreda gradi se na onome &scaron;to funkcioni&scaron;e i donosi vrednost, a ne na političkim sloganima. Dok se to ne prizna, Nemačka će gubiti industrijsku snagu, a Evropa će snositi posledice te zablude&quot;.

Nemački gigant tone: Bosch u dubokoj krizi

0 Komentari