Mediji: Razmišljanje jednog deke – pa dobro, dokle više?

Zapažanje gospodina koji se uputio iz centra grada ka Zemunskom keju prenosimo u celosti:&quot;Negde deseti u redu stao je na&scaron; autobus i otvorio vrata, vozač nije morao ni&scaron;ta da obja&scaron;njava, svi putnici su pogledali na sat i ćutke napustili vozilo... Naime bilo je vreme kada blokaderi, pod za&scaron;titom policije, blokiraju saobraćaj. Kao rođeni Beograđanin, od oca Beograđanina, ne pada mi na pamet da vređam svoje sugrađane, pa i samog sebe i svog unuka. Nametnula mi se misao da već petnaest meseci svi ćutke, kao ovce izlazimo iz autobusa. Prosto nam je to u&scaron;lo u uslovni refleks. Gradsko sam dete, ali dobro znam da se posle izvesnog vremena i ovce tako pona&scaron;aju, te same ulaze i izlaze iz tora. Razlog dana&scaron;njih blokada, kao i hiljadu puta pre toga, bio je pomen žrtvama nastradalim pretpro&scaron;le godine u Novom Sadu.Ne&scaron;to pre Nove godine u &Scaron;vajcarskom skijali&scaron;kom centru Gran Montani, u noćnoj proslavi zapalio se klub te je poginulo u najgorim mukama 40 mladih ljudi, a na desetine te&scaron;ko povređenih. Zvanično saop&scaron;tenje vlasti da se zapalio plafon usled pirotehnike, a isti je bio napravljen od zapaljivog materijala. Predsednik op&scaron;tine i odgovorni izjavili su da nadležne inspekcije nisu godinama izvr&scaron;ile kontrolu ovih objekata, jer nisu stigle. Vlasnik objekta je jedna kontraverzna ličnost, sa podebelim policijskim dosijeom i odležanom podužom zatvorskom kaznom. Sve se zavr&scaron;ilo tako da su posle tri dana žalosti svi odgovorni ostali na svojim radnim mestima, a vlasnik lokala, tek posle vi&scaron;e od mesec dana priveden i određena mu je kaucija od 400.000 franaka.Da na ovu stra&scaron;nu nesreću podsećaju, ostale su samo velike gomile cveća, sveća i raznih kuca, maca ispred mesta stra&scaron;ne tragedije...Da li je zbog ovoga neko demonstrirao, da li je blokirao neku saobraćajnicu, da li je predsednik op&scaron;tine, ili bilo ko od lokalnih čelnika podneo ostavku? Odgovor je ne i samo ne.Ovo u &Scaron;vajcarsakoj, zemlji reda, rada, discipline i zakona, u koju se kunu svi koji u njoj rade, a i odavde kada se pomene &Scaron;vajcarska.Pre nekoliko dana u &Scaron;paniji desila se stra&scaron;na železnička tragedija, direktni sudar dva voza. Posledice su 39 poginulih i nekoliko stotina povređenih. Predsednik &Scaron;panije, Sančez, posetio je mesto nesreće, izjavio sauče&scaron;će porodicama nastradalih, &scaron;to je učinila i kraljevska porodica, uz saop&scaron;tenje da će istraga utvrditi uzroke nesreće. &Scaron;panija je zemlja članica EU, a da li je u njoj bilo, povodom ovoga, demonstracija, blokada saobraćaja, odgovor je opet ne i samo ne.Odavno je jasno da su ovda&scaron;nje blokade samo ulični udar na legalno izabranu vlast u Srbiji.Postavljam pitanje za&scaron;to i dokle će srpska policija da dozvoljava da &scaron;aka pogubljenih ljudi blokira saobraćaj i terori&scaron;e građane. Dokle će srpska policija da im asistira čuvajući ih dok vr&scaron;e krivično delo. Ako bi slučajno kakav prolaznik mrko pogledao ove blokadere ili im uputio i neku najblažu reč, policija koja ih čuva, odmah bi ih legitimisala i evidentirala. O ovome imamo sijaset primera.Od početka delovanja blokadera, svih struktura i boja, predsednik Republike, Aleksandar Vučić, poziva i pozivao je na dijalog i smirivanje tenzija. Apelovao je da se sukobi izbegnu, ali na sve ovo blokaderi su se oglu&scaron;ili.Ove apele predsednika Republike, upućene građanima retko ko da je u celosti shvatio &scaron;to bi sada&scaron;nja mladež rekla, mnogima je &scaron;to&scaron;ta promaklo ispod radara.Naime, evo jednog primera. Na dan 28. avgusta pro&scaron;le godine, na Veliku Gospojinu, održavala se kao i uvek seoska slava &ndash; Zavetina u Žagubici i selima oko nje. Tada me&scaron;tani drugih sela i mesta dolaze u posetu i na veselje kod svojih rođaka i prijatelja. Ovo su u toku podneva iskoristili blokaderi, većina od njih je do&scaron;la iz ko zna kojih mesta, i blokirali raskrsnicu na periferiji ovog gradića, gde se ukr&scaron;ta većina seoskih puteva sa glavnim. Vrlo brzo me&scaron;tani, sa raznim poljoprivrednim alatkama u rukama, za par minuta, su razjurili blokadere i policiju koja ih je čuvala. I na ovaj većinski deo Srbije apelovao je i apeluje Predsednik Republike, ne bi li se sačuvao mir u zemlji.Sve mi se ovo vrzmalo po glavi dok sam pe&scaron;ačio sa unukom pored Dunava do Zemunskog keja, on je mali, a ja u godinama, a policija ne da ne vr&scaron;i svoj posao, nego pomaže u zaustavljanju saobraćaja.Stvarno, kada će policija početi da vr&scaron;i svoju osnovnu dužnost i omogućiti Ustavom zagarantovanu slobodu kretanja građana, a ne samo gledati ko kakve gume ima, i ko koliko brzo vozi. Poginulih na na&scaron;im putevima je kao da smo u ratu.Mali unuk se umorio, a bogami i ja, i ovaj put labudovi osta&scaron;e bez ručka.&quot;

Mediji: Razmišljanje jednog deke – pa dobro, dokle više?

0 Komentari