"Dekonstrukcija": Dugo putovanje od Fransoa Miterana do Suzane Vasiljević

Kolumnu Filipa Rodića prenosimo u celosti:&quot;Spektakularnim programom sa tada&scaron;njim najvećim francuskim i stranim zvezdama poput Džonija Halideja, Serža Ginzburga, Mirej Matje, &Scaron;arla Aznavura ili Ornele Muti, 20. februara 1986. u 20.30 počela je sa radom prva besplatna privatna televizija u Francuskoj &ndash; Senk.Njen vlasnik i osnivač, italijanski medijski magnat Silvio Berluskoni na ideju o otvaranju privatne televizije u susednoj zemlji do&scaron;ao je nekoliko godina ranije, podstaknut uspehom slične televizije Kanale 5, ali se suočavao sa žestokim protivljenjem tada&scaron;njih francuskih vlasti predvođenih Fransoa Miteranom i njegovom Socijalističkom partijom.U protivljenju otvaranju privatne, komercijalne televizije prednjačio je tada&scaron;nji ministar kulture Žak Lang, koji je Berluskonija optuživao da želi da u francuskoj osnuje &#39;koka-kola&#39; televiziju koja bi bila pogubna po francusku kulturu.Italijan je odgovarao da će njegova televizija pre biti &#39;božole&#39;, ali to mu nije mnogo koristilo, sve do 1985. kada su se socijalisti upla&scaron;ili poraza od desničarskog &#39;Okupljanja za republiku&#39; Žaka &Scaron;iraka na narednim parlamentarnim izborima, &scaron;to bi značilo gubitak kontrole nad javnim televizijama (nije ovo &#39;samo u Srbiji&#39; slučaj).Suočen sa ovakvom perspektivom, predsednik Miteran se 16. januara 1985. godine u 20 sati obratio javnosti i saop&scaron;tio da se državni monopol na besplatne privatne televizije ukida, te najavio otvaranje dva nova kanala od kojih je jedan bila Berluskonijeva televizija, a druga TV6 u vlasni&scaron;tvu nekoliko francuskih kompanija.Ipak je bolje imati stalnu kontrolu nad privatnim televizijama, nego ostajati bez medijskog oružja po porazu na izborima, računali su socijalisti. To se pokazalo potpuno tačnim, jer je desnica odmah po pobedi na izborima u martu 1986. ukinula TV6, a poku&scaron;avala isto da učini i sa TV Senk, ali uprkos stalnim sabotiranjem njenog rada, u tome nije uspela.Bez obzira na to &scaron;to su Berluskonijevi motivi za otvaranje ove televizije bili čisto finansijski, a Miteranovi jasno politički, ova priča je &scaron;armantna ilustracija toga kako se u zapadnim demokratijama otvaraju televizije - pregovorima preduzetnika sa vlastima i njenim predstavnicima. Da li danas neko Miteranu osporava njegovu demokratičnost i naziva ga autoritarnim vladarom ili diktatorom koji je vladao zemljom preko krute kontrole medija? Ili neko, možda, &Scaron;iraka tako karakteri&scaron;e jer je učinio sve u svojoj moći da &#39;neprijateljske medije&#39; pogasi?Privatne televizije u Srbiji postojale su mnogo pre te 2014. godine, ključne za otvaranje i rad dve privatne televizije koje su danas u epicentru srpske političko-medijske debate. Njihovo otvaranje ili dolazak u Srbiju omogućeni su ne samo pregovorima vlasti sa njihovim vlasnicima nego su plod pregovora vlasti sa Evropskom komisijom i promene Zakona o medijima.O ovome sam već pisao, ali repetitio est mater studiorum, &scaron;to bi rekao Milan St. Protić - Evropska unija izvr&scaron;ila je 2014. snažan pritisak na srpske vlasti da promene zakon koji je usvojen, takođe, na insistiranje EU i koji je zabranjivao da distributer medijskog sadržaja bude i vlasnik medija.Da ne bude da mrzim ove televizije pa im zameram sve i sva&scaron;ta, ono &scaron;to mislim i danas, te 2014. godine mislili su i u vazda opozicionom nedeljniku &#39;Vreme&#39; i to jasno i nedvosmisleno pisali 17. decembra 2014. u tekstu &#39;Balkanski CNN i njegov ar&scaron;in&#39;.Danas, čak i ako bi ih stavili na najteže muke, ne bi napisali da su izmene zakona koje su omogućile otvaranje i rad N1 i Nove S predstavljale &#39;otvaranje puta za potencijalno naru&scaron;avanje medijskog pluralizma u zemlji&#39;. &#39;Kao rezultat toga (izmena zakona), kablovska televizijska stanica N1, partner CNN-a na Balkanu, od 30. oktobra 2014. godine je počela s emitovanjem programa putem najvećeg operatera u regiji, SBB/Telemach grupe, koja je njegov vlasnik, a koji pokriva sve zemlje biv&scaron;e Jugoslavije&#39;, pisalo je &#39;Vreme&#39; pitajući &#39;za&scaron;to su srpski zakonodavci to dozvolili&#39;.&#39;U potrazi za odgovorom&#39;, pi&scaron;e &#39;Vreme&#39;, &#39;Media observatori je otkrio drugu, jo&scaron; vi&scaron;e uznemirujuću dimenziju zakonodavnih izmena koje su omogućile da N1 počne s emitovanjem programa. Naime, ta dimenzija ukazuje na to da su ljudi koji rade u Briselu, u Jedinici za odnose sa Srbijom pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za pro&scaron;irenje, uskladili nacrte zakona ove zemlje sa komentarima koji su na tu temu dobili od velikih sila, a koji prete da naru&scaron;e medijski pluralizam u zemlji&#39;.Da ne dužim vi&scaron;e o tome, samo ću dodati da je &#39;Vreme&#39; tada ukazivalo na ključnu ulogu koju je u ovom &#39;lobiranju&#39;, a zapravo zavrtanju ruke, imao penzionisani američki general i biv&scaron;i direktor CIA Dejvid Petreus, tada visoki zvaničnik KKR-a - tada&scaron;njeg vlasnika Junajted grupe - koji je &#39;dva puta posetio Beograd gde se sastao sa svim bitnim ljudima iz medija na većem skupu u rezidenciji američkog ambasadora u Srbiji&#39;. Dakle, nisam izmislio da je otvaranje televizija N1 i Nove S bilo plod, najblaže rečeno, pregovora srpskih vlasti sa stranim preduzetnicima. To me dovodi i do pitanja koje me je podstaklo na ovo podsećanje: S obzirom na sve ovo, &scaron;ta je novinarki N1 Žaklini Tatalović čudno u tome &scaron;to je savetnica za medije predsednika Srbije (tada premijera) Suzana Vasiljević pregovarala o dolasku stranih privatnih medija kao &scaron;to su ovaj na kojem pi&scaron;em, Njuzmaks i Blumberg?Razumem da Tatalovićeva o načinu na koji je otvorena televizija na kojoj radi ne zna mnogo. U to vreme bila je na Foksu, odnosno Prvoj (takođe veoma dugo u vlasni&scaron;tvu stranih kapitalista koji su o otvaranju televizije morali pregovarati sa srpskim vlastima) i grlila se i fotografisala sa Suzanom Vasiljević.Ali ako ne zna mnogo, kada počne profesionalno i objektivno da pravi prilog o ovakvoj temi, treba da se raspita. Valjda. Ili raspitivanje ne spada u njen modus operandi, &scaron;to bi rekao Milan St. Protić.Ako već nije htela ili mogla da uloži intelektualni napor da se informi&scaron;e o elementarnim činjenicama, mogla je barem da bolje razmisli o izboru sagovornika o ovoj temi. Onda, sigurno, ne bi izabrala samo biv&scaron;eg fiksera Bi-Bi-Sija Slobodana Stupara da urbi et orbi, &scaron;to bi rekao Milan St. Protić, otkriva toplu vodu.Jer &scaron;ta je, ako ne otkrivanje tople vode, promućurno reći: &#39;Sigurno da je Vučić iza svega toga. Bez Vučićevog znanja i njegovog odobrenja i novca, jer to ko&scaron;ta, ne bi moglo da se uradi&#39;. U Francuskoj, verujem, nema toliko pametnih novinara koji bi rekli: &#39;Sigurno da je Miteran iza svega toga...&#39;.&#39;Sve su lažne varijante originala falsifikat originala, ne znam &scaron;ta se hoće kad je to laž koja se vidi iz aviona - sve te televizije nemaju publiku&#39;, kaže Stupar Tatalovićevoj, koja radi za original varijantu Si-En-Ena koji u Americi zbog načina izve&scaron;tavanja, &scaron;to se vidi iz aviona, zovu i &#39;Klinton njuz netvork&#39;, &#39;Fejk njuz netvork&#39; i slično. A o publici da ne govorimo.Na kraju, i Stupar i Tatalovićeva su mogli da se raspitaju i o finansiranju Telekoma, odnosno njegovih televizija. &#39;Sve ćemo da platimo mi. I plaćamo i platićemo, znate - lako je igrati tuđim parama&#39;, kaže Stupar.&#39;Mi&#39; smo, pretpostavljam, građani Srbije koji plaćaju porez, a &#39;tuđe pare&#39; su pare od poreza, valjda. Pretpostavljam i da Stupar i Tatalovićeva nisu pretplatnici omraženog Telekoma, pa ga finansiraju na taj način. Ali da su se raspitali, a trebalo je, znali bi da Telekom, iako je većinski u državnom vlasni&scaron;tvu, svoje prihode ne ostvaruje od poreza, nego prodajom usluga i svojim poslovanjem ne opterećuje državni budžet, nego ga puni.Sve je ovde tačno kao &scaron;to je bila tačna i priča sa &#39;CN&#39; gasom, koji je zapravo bio &#39;CS&#39;, samo se Tatalovićeva nije raspitala, i nije pročitala &scaron;ta pi&scaron;e na čauri koju je slavodobitno kao krunski dokaz donela na svoju televiziju. Mali je korak od lažnog profila do lažnog gasa. &Scaron;ta bi Miteran na to rekao&quot;?

"Dekonstrukcija": Dugo putovanje od Fransoa Miterana do Suzane Vasiljević

0 Komentari