Tragična sudbina najpoznatijeg srpskog slikara: Od uspeha u "Gradu svetlosti" do torture

&Scaron;umanović, majstor pejzaža, aktova, mrtve prirode, jedan od najznačajnijih srpskih slikara uop&scaron;te, rođen je u Vinkovcima. Sticajem okolnosti njegov otac se u tom gradu na obodu Zapadnog Srema u to vreme nalazio poslom. Kada se porodica vratila u zavičajni &Scaron;id, Sava je imao četiri godine. Realnu gimnaziju učio je u Zemunu. Paralelno uz gimnazijsko &scaron;kolovanja, posvećeno je pohađao slikarski kurs kod Isidora Junga.Vremenom, već tada postaje vidno da ga je ljubav prema likovnom potpuno osvojila. Njegovi bližnji, roditelji, nastojali su da ga usmere ka nečemu racionalnijem, praktičnijem. Otac, izdanak ugledne &scaron;idske građanske kuće, po obrazovanju je bio &scaron;umarski inženjer. Kao neku vrstu razumnog re&scaron;enja sinu je sugerisao studije prava. Sava se međutim nije dao. Konačno, godine 1914. započinje studije na Vi&scaron;oj &scaron;koli za umjetnost i obrt, u Zagrebu. Boravak u tom gradu iskoristiće, osim podrazumevajućih &scaron;kolskih obaveza, za proučavanje dela starih majstora. Takođe predano proučava noviju umetnost, impresioniste, simbolizam. akg-images / akg-images / ProfimediaUspelo mu je pritom da zadobije izvesno uvažavanje u umetničkim krugovima Zagreba. Tako godine 1918. izlaže u zagrebačkom Ulrihovom salonu zajedno sa Bogumilom Carom (1891 - 1969). Učesnik je zajedničke zavr&scaron;ne izložbe &Scaron;kole za Umjetnost i obrt.Utisak je da je &Scaron;umanović u ranijoj fazi uglavnom bio oslonjen na estetske uzore tada sveprisutne secesije, &scaron;to je bio termin po kome je taj umetnički fenomen bio znan u Austrougarskoj. U Nemačkoj je kori&scaron;ćen i termin Jugendstil, u Francuskoj Art noveau, u Britaniji Modern style, u Sjedinjenim Državama Tifani stil. Mladi &Scaron;umanović bavio se ilustracijom, grafikom, scenografijom, uz razume se slikarstvo. Zapažene su njegove ilustracije publikovane u književnoj reviji Juri&scaron;, pod uredničkom palicom Antuna Branka &Scaron;imića.&Scaron;umanovićev put u Pariz i &quot;Pijani brod&quot;Po okončanju Svetskog rata, negde krajem 1920. &Scaron;umanović odlazi put Pariza, omiljeno odredi&scaron;te svih umetnika, sve do na&scaron;ih dana, uz Nujork koji je tu ulogu dobrim delom preuzeo sedamdesetih.Vi&scaron;emesečni boravak u Parizu iskoristiće za dodatno obrazovanje kod Andera Lota (1885 - 1962) kod kog je pohađao i poseban kurs. U toj fazi, po svemu sudeći pod Lotovim uticajem, na njega utiču likovni stvaraoci kubizma ili konstruktivizma. Otuda, upravo će &Scaron;umanović biti izraziti predstavnik kubističkog slikarstva u Srba. Kada je 1922. u Beogradu održavana Peta jugoslovenska izložba, &Scaron;umanović je bio učesnik. Dve godine potom, 1924. pi&scaron;e studije &quot;Slikar o slikarstvu&quot; i &quot;Za&scaron;to volim Pusenovo slikarstvo&quot;.Naredne 1925. ponovo se nalazi u Parizu, gde će izlagati i na Jesenjem salonu 1926. Upravo to je vreme nastanka njegovog čudesnog dela &quot;Doručak na travi&quot;. Naredne 1927. takođe u Francuskoj, &Scaron;umanović oblikuje i, po mnogima njegov najznačaji rad &quot;Pijani brod&quot;. Reč je o platnu monumentalnih dimenzija, čija je inspiracija bila Remboova istoimena pesma. Utisak je da je likovni uzor u izvesnom smislu bio Žerikoov &quot;Splava meduze&quot;.Tokom tog boravka u Parizu učestvuje takođe u dekorisanju kultnog pariskog restorana &quot;La Coupole&quot;.Život i rad u &quot;Gradu svetlosti&quot; svojevrsnom onovremenom Vavilonu, nije međutim ostao bez posledica. Tako se ophrvan životom, iscrpljen i premoren, godine 1928. vraća kod njegovih u &Scaron;id, nameran pre svega da se u mirnoj, domaćoj sredini, oporavi.U potonjem periodu nastaće njegova znamenita dela s pejzažima voljenog Srema. Krajem te godine, septembra 1928, izlaže u Beogradu. Po&scaron;to su kritike bile iznenađujuće pohvalne, oraspoložen, s novim samopuzdanjem, izvesno uveren da se oporavio, odlučuje da se vrati u sredi&scaron;te umetničkog života, u Pariz. Talas novih remek-delaU &quot;Gradu svetlosti&quot; oblikovaće tada nova remek-dela, kao &quot;Crveni ćilim&quot;, &quot;Luksembur&scaron;ki park&quot;, &quot;Ležeći ženski akt&quot;. Konačno, 1930. vraća se u voljeni &Scaron;id. Nadalje će biti posvećen lokalnim temama, slika pejzaže, aktove. Tada nastaju njegove &quot;&Scaron;iđanke&quot; kao i &quot;Beračice&quot;.Neobični &Scaron;umanović, potpuno posvećen isključivo svetu umetnosti, likovnom stvarala&scaron;tvu, savremenicima je umnogome delovao osobeno, odvojeno od realnosti. Tako se njegov lični prijatelj arhitekta i takođe slikar Aleksandar Deroko, sećao kako se &Scaron;umanoviću dogodilo da ga tridesetih jednom policija privede, na&scaron;av&scaron;i ga kako slika na Avali. Po Deroku, &Scaron;umanović zbunjen, a očigledno sasvim utonuo u temu koju je slikao, nije u prvom trenutku umeo razumno da objasni ko je i &scaron;ta to radi. Hap&scaron;enjeHrvatske usta&scaron;e uhapsile su ga u njegovoj kuči u &Scaron;idu, u zoru, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. Srem je, otuda i &Scaron;umanovićev &Scaron;id, kada je aprila 1941. okupirana Kraljevina Jugoslavija pripojen zloglasnoj takozvanoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.Tog jutra usta&scaron;e su uhapsile brojne građane &Scaron;ida, njih 150, da bi ih potom odveli u Sremsku Mitrovicu, gde su posle torture pobijeni, najverovatnije 30. avgusta. Među njima, nalazio se i Sava &Scaron;umanović.

Tragična sudbina najpoznatijeg srpskog slikara: Od uspeha u "Gradu svetlosti" do torture

0 Komentari