Božićna poslanica SPC: Da prevaziđemo podele, da pružimo ruku jedni drugima VIDEO

Poslanicu patrijarha srpskog Porfirija prenosimo u celosti:Draga braćo i sestre,I ove godine milosti Gospodnje, sa svima vama deleći radost Roždestva, opet i opet blagovestimo jedino novo pod suncem: susret, zagrljaj i celiv prolaznog i neprolaznog, neba i zemlje, Boga i čoveka &ndash; Rođenje Spasa Koji je Hristos Gospod (Luk. 2, 10 &ndash; 11). Objavimo sa pastirima, poklonimo se sa mudracima i zapevajmo sa anđelima: &quot;Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!&quot; (Luk. 2, 14). Ta anđelska pesma nam govori da je mir dar Božji, poziva nas da ga prihvatimo i u tom daru uzmemo uče&scaron;će. Takav mir nije posledica ljudskih dogovora niti rezultat ravnoteže sil&acirc; nego stanje preobraženog čoveka koji veruje, živi i hodi putem Hristovim i koji, imajući mir sa Bogom i sa sobom, mir i &scaron;iri među braćom i sestrama. Otkad joj je Svojim Rođenjem Hristos Bogomladenac darovao &quot;službu pomirenja&quot; (IIKor. 5, 18), Crkva Božja neprestano isceljuje rane podel&acirc;, obnavlja prekinute veze, vaspostavlja zajedni&scaron;tvo koje ne poznaje ljudske granice, blagosilja mir i mirotvorce. Taj blagoslov Crkve nas obavezuje da i sami &scaron;irimo mir. Stoga se i obraćamo svima vama, draga duhovna deco, i svakome ko dobronamerno oslu&scaron;kuje na&scaron;e reči. Božić je praznik mira, a anđelska božićna pesma je molitva mira, jedinstva i pomirenja, utemeljena na veri u Boga i življenju po Bogu.Danas je čovečanstvu vi&scaron;e nego ikada potrebno da se vrati tom izvoru mira koji se ne nameće silom nego se otkriva u smirenju, u ljubavi koja &quot;ne traži svoje&quot; (IKor. 13, 5) i u odnosu koji gradi poverenje, zajedni&scaron;tvo i po&scaron;tovanje svakog čoveka. Jer, upravo Hristovim Rođenjem svet dobija meru po kojoj može razumeti sebe, zbog čega jo&scaron; jasnije osećamo težinu vremena u kome živimo. Živimo u vremenu sve dubljih verskih, etničkih i kulturnih podela, u svetu u kojem neprestano rastu geopolitičke napetosti i u kojem ratovi postaju sve če&scaron;će sredstvo za re&scaron;avanje ekonomskih i političkih sukoba. Promena globalnog poretka i borba velikih sila za prevagu rađaju nestabilnost, bezbednosne krize i strah od neizvesne budućnosti.Tome se pridodaju ekonomska nesigurnost, inflacija, rast nejednakosti, siroma&scaron;tvo, glad i nekontrolisano iscrpljivanje prirodnih resursa. Tehnolo&scaron;ke transformacije pak donose nove etičke dileme i rađaju digitalnu izolaciju &ndash; prividnu prisutnost bez stvarnog zajedni&scaron;tva. Sve to dovodi do krize poverenja u institucije i medije, do relativizacije istine, do porasta anksioznosti i usamljenosti, pa čak i do gubitka smisla života kod mnogih ljudi dana&scaron;njice. I stoga mnogi od nas ovu svetu noć i ovaj sveti dan dočekuju sa nemirom u srcu, brinući za decu i njihovu budućnost, za hleb nasu&scaron;ni, za zdravlje, za sutra&scaron;nji dan. Situacija u Srbiji, u koju gleda vasceli na&scaron; narod, nije ni&scaron;ta manje složena i te&scaron;ka. Unutra&scaron;nje političke tenzije dovele su do duboke podeljenosti dru&scaron;tva i nepoverenja među ljudima, a razlike u mi&scaron;ljenjima sve če&scaron;će prerastaju u iracionalnu mržnju. Posebno je zabrinjavajući gubitak nacionalnog i kulturnog identiteta, koji dovodi u pitanje kontinuitet istorijskog i duhovnog samopoimanja na&scaron;eg naroda, a pri tome se ne može objasniti isključivo spoljnim uticajima. Uz to dolaze ekonomska nesigurnost i demografski pad: Srbija se suočava sa izrazito negativnim prirodnim prira&scaron;tajem i, posledično, sa jednom od najbržih depopulacija u svetu, kao i sve izraženijim starenjem stanovni&scaron;tva.Imajući sve to u vidu, otvorenih očiju gledajući u tamne oblake koji se nadvijaju nad nama, ne žmureći pred pobrojanim problemima i opasnostima i ne bežeći od njih, mi danas, kao živi svedoci anđelske reči pastirima, svima vama, deco na&scaron;a duhovna, opet objavljujemo: &quot;Ne bojte se!&quot; (Luk. 2, 10). Za&scaron;to? Ne bojte se jer svet u kojem živimo, sa svim svojim lomovima, sukobima i strahovima, vi&scaron;e nije samodovoljan i samoobja&scaron;njiv niti je prepu&scaron;ten slepim silama istorije. Rođenjem Hristovim Bog je u&scaron;ao u s&acirc;mo srce ljudske istorije i pokazao da zlo, ma koliko bilo agresivno i rasprostranjeno, nema poslednju reč. Strah se rađa tamo gde čovek misli da je s&acirc;m &mdash; a Rođenje Spasitelja na&scaron;ega Hrista otkriva nam da vi&scaron;e nismo sami i da nikada vi&scaron;e nećemo biti sami.Zato ni krize na&scaron;eg vremena, ni ratovi, ni gubitak poverenja, ne mogu biti konačna mera ljudskog života niti poslednja reč o čoveku. Strah i dalje postoji, ali vi&scaron;e ne okiva život. On je li&scaron;en konačne vlasti nad čovekom. Taj preobražaj ima svoje ishodi&scaron;te i temelj u Samome Hristu, Koji je izmirio čoveka sa Bogom i time postavio temelj mira koji strah ne može da ukine (IIKor 5, 18). Razoriv&scaron;i pregradu neprijateljstva, On ru&scaron;i podele koje razdvajaju ljude i narode (Ef. 2, 14). To pomirenje se u bogoslužbenom i svetotajinskom životu Crkve pokazuje kao stvarnost u kojoj etničke i socijalne, pa i prirodne, razlike među ljudima (Gal. 3, 28) vi&scaron;e nemaju presudan značaj. Iz ove istine o pomirenju proističe i na&scaron; odnos prema vremenu i svetu u kome živimo. Pre devedeset i pet godina, ohridski pustinjak i pesnik, sveti Vladika Nikolaj, zapisao je: &quot;Kada se Gospod javio svetu? Javio se u mučno vreme, kada se Bog nije slavio, kada nije bilo mira na zemlji i kada je umesto dobre volje vladala zlovolja među ljudima.&ldquo; Tako je i danas &ndash; u mnogo čemu.I na&scaron;e vreme nosi duboke sličnosti sa vremenom Hristovog Rođenja. Tada je na na&scaron;em naj&scaron;irem prostoru postojala jedna velika globalna sila &ndash; dominantna imperija koja je oblikovala onda&scaron;nji svetski poredak. Danas je tih sila vi&scaron;e. One upravljaju svetom i diriguju sudbinama manjih naroda, čije vlasti, poput Irodove u vreme Rođenja Hristovog, imaju formalnu samostalnost, ali su u su&scaron;tini zavisne od ekonomskih, energetskih, političkih i vojnih interesa velikih sila. Setimo se da je i popis stanovni&scaron;tva u vreme Hristovog Rođenja bio političko-ekonomski instrument kontrole: ko je popisan &ndash; taj priznaje vlast i plaća porez. Ali veoma slično je i danas, kada se lični podaci, koliko u dobre svrhe toliko, i sve vi&scaron;e, koriste radi kontrole i ograničavanja slobode svakog pojedinca. S&acirc;mo Hristovo Rođenje, svojim načinom, mestom i vremenom, postaje služba jedinstva: u njemu istorija prestaje da bude niz slučajnosti i postaje prostor spasenja. Mesto i vreme Hristovog Rođenja govore snažnom simvolikom: Bogomladenac se ne rađa u idealnom trenutku; On ulazi u ranjenu istoriju da bi iznutra otvorio perspektivu njenog isceljenja i ispunjenja. On se rađa u pećini i biva položen u jasle &ndash; ne da bi se istaklo ljudsko siroma&scaron;tvo nego da bi se pokazalo stanje sveta u kome ima mesta za sve i svakoga, ali ne i za Boga. Zato Hristos nije mogao biti rođen u toplini i sigurnosti blagostanja. Po prirodi samog događaja, On se rađa na mestu hladnom i pustom &mdash; na mestu gladnom Boga. Svako ljudsko srce je takva pećina dok se u njemu ne rodi Hristos. Hristovo Rođenje u siroma&scaron;tvu otkriva da pred Njim i u Njemu prestaju podele po kojima svet vrednuje ljude. Porodica je prvo mesto na kojem čovek uči &scaron;ta znači mir &ndash; ili &scaron;ta znači njegov gubitak. Dom se pretvara u istinske jasle Roždestva Hristovog onda kad u njemu ima mesta za pra&scaron;tanje, strpljenje i zajedničku molitvu.Gospod se rađa u ti&scaron;ini vitlejemske noći, daleko od buke i samodovoljnosti sveta. U toj ti&scaron;ini čovek u molitvi ponovo čuje glas Božji koji umiruje srce i razgoni strah. U toj ti&scaron;ini i molitvi čovek ponovo biva čovekom, a porodica porodicom. U vitlejemskoj pećini se tako sreću pastiri i mudraci, ne da bi jedni bili uzdignuti, a drugi uniženi, nego da bi i jedni i drugi u Hristu postali braća. On dolazi i onima koji ni&scaron;ta nemaju i onima koji premnogo imaju jer i jednima i drugima nedostaje Bog. U krajnjoj liniji, Hristos ne obitava ni u palati ni u pećini nego u svakom čoveku koji Ga primi u svoje srce. I to pomirenje, koje Bog Otac kroz Hrista daruje svetu, ne zaustavlja se samo na ljudima nego obuhvata svu tvorevinu Božju &ndash; &quot;i ono &scaron;to je na zemlji i ono &scaron;to je na nebesima&quot; (Kol. 1, 20).Zbog toga, draga braćo i sestre, zapamtimo: praznik Roždestva Hristovog nosi dve su&scaron;tinske poruke, dve istine. Prva je da je Bog postao čovek radi nas i radi na&scaron;ega spasenja. Druga, koja iz prve proizilazi, jeste da svaki čovek, upravo zbog toga, može i treba da postane na&scaron; brat. Jer, samo u Hristu, Prvorođenom među mnogom braćom (Rimlj. 8, 29), ponovo zadobijamo drugoga kao bližnjeg i brata. Zbog toga se pred tajnom Rođenja Hristovog svakome od nas ponovo postavlja Božje pitanje, staro koliko i s&acirc;mo čovečanstvo: &quot;Gde ti je brat?&quot; (Post. 4, 9). Ne gde je tvoj interes, ni gde je tvoja strana, ni gde je tvoja stranka, niti &ndash; u krajnjoj liniji &ndash; gde si ti s&acirc;m, otuđen i usmeren samo na sebe, nego &ndash; gde je čovek koji ti je dat da, voleći ga, pređe&scaron; iz smrti u život (IJov. 3, 14). To i samo to jeste na&scaron;e osnovno pitanje i na&scaron; centralni zadatak, ovog i svakog drugog Božića. Ljubav je od Boga (IJov. 4, 7 i 21). Stoga, braćo i sestre, ljubimo jedni druge, &quot;ne rečju ni jezikom nego delom i istinom&quot; (IJov. 3, 18), jer onaj ko mrzi brata svoga u tami je, a ko ljubi brata svoga u svetlosti prebiva (IJov. 2, 9 &ndash; 11).U tu svetlost i život u miru i slozi, nadahnuti nadumnom rado&scaron;ću Božića i Hristovim mirom, pozivamo sve, da prevaziđemo podele, da zagrlimo jedni druge, da pružimo ruku jedni drugima, da razumemo da smo, jednom rečju, neophodni jedni drugima. Jer, hri&scaron;ćanska vera nas ne uči da u vremenu krize čekamo bolja vremena nego da sami postanemo živi znaci budućeg Carstva Božjeg &ndash; ljudi koji već sada žive drugačije, koji ne leče strah strahom niti mržnju mržnjom.Naposletku, braćo i sestre, deco Svetoga Save i svih na&scaron;ih časnih predaka, svih svetih Otaca i Matera srpskih, gde god da se nalazimo &scaron;irom zamljinog &scaron;ara, u Otadžbini ili u rasejanju, a posebno na raspetom Kosovu i Metohiji, jednim glasom, jednim ustima i jednim srcem, zajedno s anđelima zapevajmo božićnu himnu, pesmu mira:Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!Mir Božji &ndash; Hristos se rodi!

Božićna poslanica SPC: Da prevaziđemo podele, da pružimo ruku jedni drugima VIDEO

0 Komentari