Godina šokova

Donald Tramp nije ni godinu dana na funkciji predsednika Sjedinjenih Država, a Briselu se čini kao večnost. Iz Va&scaron;ingtona su svake sedmice stizale nove provokacije, optužbe, pa zatim iznenadne promene kursa. &Scaron;ok za &scaron;okom &ndash; a onaj od 4. decembra bio je vrhunac, ocenjuje dopisnica iz Brisela nemačkog javnog servisa ARD Helga &Scaron;mit.Reč je o novoj nacionalnoj bezbednosnoj strategiji SAD &ndash; doktrini po kojoj Kina vi&scaron;e nije sistemski, već samo ekonomski rival SAD. Rusija se prihvata kao velika sila s obećavajućim trži&scaron;tem, naročito u oblasti sirovina. A ako dođe do sukoba s predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp nudi sebe kao posrednika.Pogubna slika Evropske unijeTa nova doktrina SAD pravi krajnji raskid s Evropljanima. Zemlja koja je nekada bila za&scaron;titnik kontinenta &ndash; sada postaje njen neprijatelj, ocenjuje nemačka novinarka.Pasusi Strategije posvećeni Evropskoj uniji zvuče joj kao optužnica. U njima se ocrtava slika potpuno uru&scaron;ene Unije, na ivici civilizacijskog sloma, razjedinjene masovnom migracijom i niskim natalitetom. Govori se o potiskivanju opozicije i cenzuri &ndash; pritom se misli na desničarske i ekstremno desničarske partije u EU koje treba ojačati.Ursula fon der Lajen: U EU svako može da bira &quot;koga hoće&quot;Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen reagovala je deset dana nakon &scaron;to je američka strategija dospela u javnost. &quot;Niko od nas ne treba da bude &scaron;okiran rečima koje drugi izgovaraju o nama&quot;, poručila je ona analizirajući pasus po pasus, i odbacujući tvrdnje iz Va&scaron;ingtona.EPA/OLIVIER HOSLET / POOLEvropska unija zadržava slobodu da sama donosi svoje zakone &ndash; čime ističe odbijanje američkog pritiska da se tehnolo&scaron;kim gigantima iz SAD omogući nesmetano delovanje, bez ograničenja u Evropi, poručila je Fon der Lajen.U Evropi, nastavila je &scaron;efica Komisije, svako može da bira &quot;koga hoće&quot;, bez spoljnog pritiska ili manipulacije. Fon der Lajen je jasno stavila do znanja &scaron;ta je po njenom mi&scaron;ljenju u igri: &quot;Sloboda da živimo kako mi želimo.&quot;Novi partneri&quot;Mreža ekstremno desnih i konzervativnih partija u Evropi s MAGA pokretom učvrstila se u poslednje četiri godine&quot;, prenosi ARD-ov studio iz Brisela obja&scaron;njenje nemačko-američke politikolo&scaron;kinje Katrin Kliver E&scaron;bruk.Ona podseća da se potpredsednik SAD Džej Di Vens se na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji nije sastao s nemačkim kancelarom, već sa Alis Vajdel, predsednicom Alternative za Nemačku (AfD). Takođe, novac fondacije Heritage odlazi britanskom desničarskom političaru Najdželu Faražu.&quot;To sada moramo očekivati u kontekstu Nacionalne bezbednosne strategije za Evropu&quot;, zaključuje Kliver E&scaron;bruk. Desničarske partije u Evropi dobijaju podr&scaron;ku &ndash; u Mađarskoj, gde su već na vlasti, i u zemljama poput Nemačke, gde su u opoziciji.Uz direktnu podr&scaron;ku partijama ide i umrežavanje preko medija, pa i u Nemačkoj. Pre izbora za Bundestag, Ilon Mask je hvalio AfD, i to ne samo na svojoj platformi Iks, već je i dnevni list &quot;Velt&quot;, koji pripada Springer-grupi, kao gostujući tekst objavio Maskov poziv da se glasa za AfD. &Scaron;ef Springera, Matijas Depfer, lično se uključio nakon objave Trampove nove bezbednosne strategije: &quot;Evropa treba da slu&scaron;a Trampa&quot;, napisao je u uvodniku &quot;Velta&quot;.EU &ndash; projekat protiv SAD?Da američki predsednik duboko prezire Evropsku uniju, jasno je rekao pro&scaron;log leta na samitu NATO u Hagu. Na konferenciji za novinare, Tramp je izjavio: &quot;EU je osnovana da uni&scaron;ti trgovinu SAD.&quot;Tramp evropski trgovinski suficit doživljava kao ličnu uvredu: &quot;Oni neće na&scaron;e automobile!&quot; Odgovor su drastične carine, cilj je oslabiti EU.Uz to, Tramp stalno unosi nesigurnost oko vojne lojalnosti u okviru NATO, ocenjuje dopisnica nemačkog ARD-a iz Brisela.U Evropi ne sme biti manje od 76.000 američkih vojnikaTa nesigurnost ostaje, ali je ublažava novi Zakon o vojnom budžetu, koji je Kongres doneo 17. decembra.Kako pi&scaron;u analitičari va&scaron;ingtonskog trusta mozgova Atlantski savet, taj Zakon je u o&scaron;trom kontrastu s novom američkom Nacionalnom strategijom bezbednosti, jer &quot;koči napore u Va&scaron;ingtonu da se vojni resursi preusmere iz Evrope&quot;.Shutterstock/Bumble DeeZakonom se zabranjuje kori&scaron;ćenje sredstava za smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi ispod 76.000 vojnika duže od 45 dana, kao i povlačenje glavne vojne opreme ili odricanje od uloge SAD kao Vrhovnog komandanta za Evropu (SACEUR) &ndash; osim ako Pentagon ne dostavi detaljan izve&scaron;taj Kongresu kojim potvrđuje da su odluke donete u konsultaciji sa saveznicima i da su u skladu sa bezbednosnim interesima SAD.Pentagon je saop&scaron;tio da je u poslednje vreme u Evropi bilo raspoređeno oko 100.000 američkih vojnika, od čega je vi&scaron;e od 65.000 stalno angažovano, dok je ostatak upućivan na rotacionoj osnovi.Rusija protivnik &ndash; drastična promena finansiranja UkrajineZa razliku od nove doktrine, koja nastoji da obnovi &quot;strate&scaron;ku stabilnost&quot; sa Rusijom, ovaj zakon o vojnom budžetu &quot;Moskvu jasno defini&scaron;e kao protivnika&quot;, navode stručnjaci Atlantskog saveta.Za odbranu baltičkih država, Estonije, Letonije i Litvanije, predviđeno je 175 miliona dolara.Tanjug/AP Photo/Alex BrandonKada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, za finansiranje kupovine američkog oružja, ona je drastično smanjena sa skoro 14 milijardi koje je Kongres odobrio 2024, na sada (samo) 400 miliona dolara. Administracija predsednika Trampa se preusmerila: američko oružje za Ukrajinu plaćaće evropske zemlje.Kongres je i tu ugradio kontrolne mehanizme kako bi sprečio Trampovu administraciju da potkopa preostalu podr&scaron;ku Ukrajini, na primer, kako ne bi prekinula obave&scaron;tajnu podr&scaron;ku Kijevu, kao i da se oružje namenjeno Ukrajini ne bi preusmerilo u američke zalihe &ndash; kao &scaron;to je to Pentagon učinio u junu.Tramp podseća na to da je on vrhovni komandantPredsednik Donald Tramp je izrazio podr&scaron;ku osnovnim ciljevima zakona na čak 3000 stranica, kojim se odobravaju vojni izdaci u rekordnom iznosu &ndash; 901 milijarda dolara. To je osam milijardi vi&scaron;e nego &scaron;to je Tramp tražio.Potpisao ga je bez prisustva novinara. Međutim, u pisanoj izjavi na sajtu Bele kuće stoji da vi&scaron;e odredbi Zakona izaziva ustavne nedoumice. Konkretno navodeći koje su to odredbe, on na primer kaže da one &quot;zahtevaju da Kongres bude obave&scaron;ten pre nego &scaron;to predsednik naloži određene vojne ili diplomatske akcije, uključujući povlačenje trupa ispod minimalnog broja u pojedinim područjima&quot;.Tramp navodi da ta obave&scaron;tavanja unapred treba očekivati samo &quot;ako to bude izvodljivo&quot;, ističući svoju ulogu vrhovnog komandanta SAD.

Godina šokova

0 Komentari