Trotoari umesto blokada: Vlasti u Tbilisiju pokazale kako se štite red i zakon

U Tbilisiju se večeras održava jo&scaron; jedan protest protiv aktuelne gruzijske vlasti. Demonstranti su se okupili ispred koncertne dvorane na aveniji Meliki&scaron;vili i krenuli u mar&scaron; duž avenije Rustaveli ka zgradi parlamenta, noseći gruzijske i zastave Evropske unije i skandirajući antivladine parole.Ministarstvo unutra&scaron;njih poslova Gruzije jasno je definisalo uslove pod kojima je skup odobren &ndash; kretanje isključivo trotoarima i podzemnim prolazima, bez blokade saobraćaja i ugrožavanja javnog reda. Policija je prisutna kako bi obezbedila zakonitost skupa, &scaron;to vlasti u Tbilisiju ističu kao dokaz da država ne gu&scaron;i proteste, već insistira na po&scaron;tovanju institucionalnog poretka.Istovremeno, gruzijski premijer Iraklij Kobahidze o&scaron;tro je kritikovao politiku Saveta Evrope i Brisela prema Tbilisiju, ocenjujući da se od Gruzije zahteva ono &scaron;to se ne traži od brojnih članica Evropske unije. On je takve zahteve nazvao &bdquo;sramotnim dvostrukim standardima&ldquo;, uz poruku da Gruzija neće dozvoliti da joj se demokratija meri političkim interesima, već vladavinom prava i izbornom voljom građana.Prema ocenama analitičara bliskih vlastima, protestni pokreti u Gruziji sve vi&scaron;e dobijaju obrise spoljno podržanih pritisaka, sa ciljem da se odluke države donose na ulici, a ne u institucijama. Upravo taj model, upozoravaju u Tbilisiju, Brisel toleri&scaron;e ili podstiče kada mu politički odgovara, dok istovremeno govori o po&scaron;tovanju demokratskih procedura.Slična situacija najavljena je i u Beogradu, gde su za sutra planirana okupljanja sličnih struktura, sa gotovo identičnom retorikom i simbolikom. Vlasti u Srbiji poručile su da će sva okupljanja biti omogućena u skladu sa zakonom, ali i da neće dozvoliti blokadu institucija, nasilje ili poku&scaron;aje destabilizacije države.Zvanični Beograd, kao i Tbilisi, ukazuje da se demokratski procesi ne sprovode pritiskom sa ulice, niti po diktatu spoljnih centara moći, već kroz izbore i institucije. Posebno se ukazuje na činjenicu da Evropska unija različito tretira države kandidate i svoje članice, toleri&scaron;ući u jednima ono &scaron;to drugima zamera.U tom kontekstu, i Gruzija i Srbija &scaron;alju istu poruku &ndash; država ima obavezu da &scaron;titi pravo na okupljanje, ali i dužnost da brani ustavni poredak, stabilnost i suvereno pravo da sama odlučuje o svom političkom putu, bez pritisaka i uslovljavanja koji sve če&scaron;će dolaze iz Brisela.

Trotoari umesto blokada: Vlasti u Tbilisiju pokazale kako se štite red i zakon

0 Komentari