Mediji: Ko je opozicija u Srbiji?

Ako knji&scaron;ki posmatramo i razmatramo pitanje opozicije u vi&scaron;epartijskim demokratskim evropskim državama lako je odgovoriti, navodi se u tekstu objavljenom u medijima. Tekst prenosimo u celosti: &quot;Evropske države, bilo republike ili ustavne monarhije, imaju izuzetno razvijen vi&scaron;epartijski sistem. U takvim evropskim državama uglavnom se smatra, &scaron;to je i ispravno, da su opozicija, političke partije koje trenutno ne učestvuju na vlasti na nekom od nivoa organizacionog uređenja države. Partije u opoziciji u evropskim zemljama imaju svoje programe i svoje viđenja vođenja organizacionih jedinica (op&scaron;tina, grad, pokrajina, kanton ili Parlament) zavisno od države do države.Te partije imaju drugačije viđenje u odnosu na vlast i vladajuće stranke ili u određenim segmentima ili je to viđenje potpuno drugačije. Poznato je da postoje u evropskim državama veliki brojevi registrovanih političkih partija ali samo mali broj njih uspeva da participira u vlasti smenjujući jedni druge, pojedinačno ili u koalicijama, na demokratskim izborima.Svim opozicionim partijama u evropskim državama zajedničko je da u svojim programima ne dovode u pitanje teritorijalni integritet svoje države.A kakva je trenutno politička situacija u Srbiji posmatrajući je sa ovog aspekta?Na vlasti je Srpska Napredna Stranka kao najjača politička partija, koja sa svojim koalicionim partnerima ima apsolutnu većinu u Republičkoj Skup&scaron;tini kao i skoro svim op&scaron;tinama i gradovima. U Republičkoj Skup&scaron;tini participiraju i neke od stranaka koje su opozicija i ovo sve, ovako gledano, izgleda knji&scaron;ki.Od dolaska SNS na vlast, sa svojim koalicionim partnerima, pro&scaron;lo je vi&scaron;e od dvanaest godina. Ovaj ne mali broj godina bio je dovoljan da se stvore desetine i desetine novih opzicionih stranaka, pokreta, udruženja i slično. U opoziciju vlasti u Srbiji uključili su se na desetine vladinih udruženja i raznih fondacija, skoro svih finansiranih iz stranih izvora sa jednim jedinim ciljem. &Scaron;kolski primer je i organizacija USAID, koju je na velika zvona primila biv&scaron;a vlast da nam pomogne u razvoju na&scaron;eg dru&scaron;tva, a koju je, gle čuda, američka administracija, po&scaron;to je ona njihova tvorevina, proletos zabranila i prosto razmontirala gde god da se ona nalazila.Te&scaron;ko je i nemoguće navoditi sve političke partije, pokrete, udruženja, nevladine organizacije, razne fondacije, mnoge nezavisne &#39;misleće intelektualce&#39;, medije, koji su sve opozicija sada&scaron;njoj vlasti.Spektar delovanja svih ovih navedenih subjekata je apsolutno &scaron;irok i prodro je u sve pore dru&scaron;tvenog života, od čak udžbenika za osnovnu &scaron;kolu pa na dalje...Nekakva kulminacija sveg ovog delovanja protiv vlasti je ispoljena zadnjih par godina, a posebno zadnjih godinu dana. Ova kulminacija i haranga na vlast, koja je eskalirala zadnjih godinu dana imala je po vlast i dobrih strana, jer su mnogi i mnoge organizacije morali da se otkriju i pokažu na svetlost dana. Većina svih ovih opozicionih subjekata ne&scaron;tedimice i u ogromnim iznosima, finansirana je iz inostranstva, kao na primer dve opozicione televizije N1 i Nova S, koje čak nisu ni registrovane u Srbiji.Zadnje godine dana u ovaj vrtlog, u kome su svi protiv vlasti u Srbiji, uvučen je i jedan veliki broj studenata, čak i srednjo&scaron;kolske omladine, profesora,prosvetnih radnika,kao i veliki broj poznatih javnih ličnosti nezadovoljnih nekim svojim trenutnim ličnim statusom u dru&scaron;tvu.Obzirom, na veliku finansijsku podr&scaron;ku iz inostranstva, koja se daje svekolikoj ovoj opoziciji za njihovo delovanje, jasno je da cilj nije samo ru&scaron;enje sada&scaron;nje vlasti, prevashodno njenog Predsednika Aleksandra Vučića, već kompletno uru&scaron;avanje Srbije kao države. Naime, Srbiju treba na svaki način usporiti u svom evidentnom, velikom ekonomskom napretku, postaviti pitanje i njenih sada&scaron;njih granica i teritorijalne organizovanosti.Dati autonomiju određenim oblastima u Srbiji, po nalogu stranih mentora, priznati 14% okupirane teritorije Srbije to jest KIMa kao nezavisnu državu, uvesti bezpogovorne sankcije Ruskoj federaciji, doneti u Skup&scaron;tini Srbije Rezoluciju o tome da je u Srebrenici počinjen genocid i jo&scaron; mnogo toga &scaron;to vodi u rastakanje države Srbije.Ovo sve navedeno dovoljno je da pokaže fundamentalnu razliku između političkih partija u Evropi i na&scaron;e raznorodne opozicije svih boja i oblika. Daleko od toga da je Aleksandar Vučić Srbija, daleko od toga da je ova vlast Srbija, oni se samo bore za samostalnu i jaku Srbiju, a Srbiju čine njeni građani i njena celokupna teritorija, a to neće moći niko i nikada da dovede vi&scaron;e u pitanje&quot;.

Mediji: Ko je opozicija u Srbiji?

0 Komentari