Svet u panici zbog Trampovog novog plana; Rusija slavi: "Pozitivan korak"

&quot;U svemu &scaron;to radimo, stavljamo Ameriku na prvo mesto&quot;, stoji u uvodnom pismu koje je potpisao predsednik Donald Tramp, u nedavno objavljenom dokumentu od 29 stranica pod nazivom &quot;Nacionalna bezbednosna strategija Sjedinjenih Američkih Država&quot;.U njemu se navodi da je američka strategija pragmatična ali ne robuje pragmatizmu, realistična bez robovanja realizmu, principijelna ali ne i &quot;idealistička&quot;, snažna ali ne i &quot;ratoborna&quot; i suzdržana, ali ne i &quot;krotka&quot;.&Scaron;ta je nova nacionalna bezbednosna strategija Donalda Trampa?Nacionalna bezbednosna strategija (NSS) ne određuje direktno politiku, već predstavlja viziju spoljne politike vlade. Ona, naravno, može biti prevaziđena svetskim događajima. Na primer, kako ističe američki stručnjak za spoljnu politiku Endrju Pejn, verzija iz 2022. godine, objavljena tokom mandata Džoa Bajdena, nije značajno pominjala Bliski istok.Ali NSS ima jasan uticaj na to kako se raspoređuju resursi vlade i daje stranim državama smernice o američkim namerama.&quot;Bez obzira na to da li sama administracija prati principe i prioritete izložene ovde, ovo je najbolji izvor koji kreatori politika u inostranstvu imaju na raspolaganju, ako traže jasnoću o smeru administracije koja je do sada bila nedosledna i nepredvidiva&quot;, rekao je Pejn, direktor istraživanja u londonskom Kraljevskom institutu za međunarodne odnose (Chatham House), za DW.&Scaron;ta sadrži dokument?Pored mnogo samohvale i odbacivanja tradicionalne američke spoljne politike, Tramp iznosi mnogo snažniji nacrt &quot;America First&quot; pristupa nego &scaron;to je to bio slučaj u njegovoj prvoj strategiji iz 2017. godine.&quot;Nakon zavr&scaron;etka Hladnog rata, američke spoljnopolitičke elite uverile su same sebe da je trajna američka dominacija celim svetom u najboljem interesu na&scaron;e zemlje&quot;, navodi se u uvodu. &quot;Ali poslovi drugih zemalja tiču nas se samo ukoliko njihove aktivnosti direktno ugrožavaju na&scaron;e interese.&quot;Andriy Blokhin/ShutterstockTako je u &scaron;irokim crtama strategija usmerena na udaljavanje od američke intervencije u inostranstvu, multilateralizma i međunarodnih organizacija, i okretanje ka nacionalnoj samoodređenosti &ndash; barem tamo gde to odgovara SAD.NSS poziva na to da SAD imaju punu kontrolu nad svojim granicama, &quot;najmoćniju, najubojitiju i tehnolo&scaron;ki najnapredniju vojsku na svetu&quot; i &quot;najdinamičniju, najinovativniju i najnapredniju ekonomiju&quot;, kao i da zadrže &quot;meku moć&quot; &scaron;irom sveta u sopstvenu korist.Na globalnom nivou poziva se na &quot;Trampov dodatak&quot; Monroovoj doktrini iz 1823. godine, koja se bavila američkim stavom prema mogućim intervencijama. Dokument takođe pominje sprečavanje jedne &quot;neprijateljske sile da dominira Bliskim istokom&quot; i navodi da je okončanje rata Rusije i Ukrajine ključni cilj, zajedno sa borbom protiv trgovine drogom u Karipskom moru i istočnom Pacifiku. Druge države se pozivaju da preuzmu veći deo tereta globalnih pitanja.residential Office of Ukraine / imago stock&amp;people / ProfimediaIpak, ta ukupna poruka američkog izolacionizma nije uvek dosledno primenjena. Na primer, dokument navodi da se Evropa suočava sa &quot;mogućno&scaron;ću civilizacijskog brisanja&quot; uz niz optužbi koje mnogi vide kao me&scaron;anje. Dokument se takođe poziva na američku &quot;prevlast&quot; na zapadnoj hemisferi, posebno u Latinskoj Americi, navodeći: &quot;Nagrađivaćemo i podsticati vlade, političke partije i pokrete u regionu koji su u &scaron;irokim crtama usklađeni sa na&scaron;im principima i strategijom.&quot;Da li ovo predstavlja novi pravac američke spoljne politike?Iako ovi strate&scaron;ki ciljevi neće nužno postati politika, njihovo eksplicitno navođenje predstavlja veliki zaokret u odnosu na dokument koji je Bajden objavio 2022. godine. Pejn navodi da nova strategija &quot;predstavlja fundamentalno i eksplicitno odbacivanje strategija nacionalne bezbednosti razvijanih barem od kraja Hladnog rata&quot;, uz napomenu da je &quot;najjasnija po tome &scaron;ta ona nije: tradicionalna liberalna internacionalistička ortodoksnost koja je decenijama prožimala američku veliku strategiju.&quot;Prirodno, bliža je Trampovom dokumentu iz 2017. godine. Ali za dr Rubrika Bigona, docenta međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Kentu, to je u skladu sa &scaron;irim promenama u njegovom drugom mandatu.&quot;Čini se da je to u skladu sa vrstom promena od Trampa do Trampa 2.0. Mislim da je ovaj dokument bliži Trampovom idiosinkratičnom pogledu na svet nego onaj iz 2017&quot;, rekao je za DW, dodajući da je to delom zato &scaron;to je &quot;Tramp sada sigurniji u svoju poziciju i ima vi&scaron;e svojih ljudi oko sebe, a ne predstavnike establi&scaron;menta.&quot;Reakcije Evrope: &quot;Desno od ekstremne desnice&quot;U Rusiji je portparol Kremlja Dmitrij Peskov pozdravio dokument rekav&scaron;i da je &quot;u velikoj meri usklađen sa na&scaron;om vizijom&quot; i ocenio ga kao &quot;pozitivan korak&quot;.Alexander Zemlianichenko / AFP / ProfimediaDruge u Evropi dokument je uznemirio. Biv&scaron;i &scaron;vedski premijer Karl Bilt rekao je da se dokument &quot;pozicionira desno od ekstremne desnice&quot;. Reakcije aktivnih evropskih političara uglavnom su bile usmerene na umanjivanje značaja dokumenta. I to uprkos činjenici da je Tramp samo pojačao svoje napade u odnosu na one iz svog govora pred Ujedinjenima nacijama kada je tvrdio da će neke evropske zemlje biti &quot;neprepoznatljive za 20 godina ili manje&quot;. Pre nego &scaron;to se okrenuo kritici evropske migracione politike tada je doveo u pitanje i to da li su evropske zemlje &quot;dovoljno snažne da ostanu pouzdani saveznici&quot;.Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful rekao je da njegovoj zemlji ne treba &quot;spoljni savet&quot;, ali da Sjedinjende Države ostaju &quot;na&scaron; najvažniji saveznik u NATO&quot;, dodajući: &quot;Verujem da pitanjima slobode izražavanja ili organizacije na&scaron;ih slobodnih dru&scaron;tava nije tu mesto, barem kada je reč o Nemačkoj.&quot;&Scaron;efica spoljne politike Evriopske unije, Kaja Kalas, imala je sličan stav: &quot;Mislim da se nismo uvek slagali u vezi sa različitim temama, ali mislim da je osnovni princip i dalje prisutan&quot;, rekla je Kalas. &quot;Mi smo najveći saveznici i treba da ostanemo zajedno.&quot;

Svet u panici zbog Trampovog novog plana; Rusija slavi: "Pozitivan korak"

1 Komentari