Istorijski trenutak: Rekonstruisana lica junaka Ćele-kule FOTO

Čuvena Ćele-kula u Ni&scaron;u jedan je od najspektakularnijih spomenika ne samo u Srbiji, već i u svetu. Sagrađena od lobanja junaka poginulih u boju na Čegru 1809, ona je zami&scaron;ljena kao zastra&scaron;ujuća opomena Srbima, ali postala je ne&scaron;to drugo &ndash; simbol srpskog prkosa, juna&scaron;tva i borbe protiv turske vlasti.Sada, vi&scaron;e od dva veka kasnije, tim naučnika okupljen na projektu &quot;Novo lice Ćele-kule&quot; uspeo je da, pomoću najsavremenijih forenzičkih metoda, oživi srpske junake sa Čegra, a lobanje nekih od boraca Prvog srpskog ustanka ponovo su dobile svoje lice. View this post on Instagram A post shared by Bez limita 📚✒️ (@bez_limita_filfak) Projekat &quot;Novo lice Ćele-kule&quot; zahvaljujući digitalnoj rekonstrukciji i savremenim forenzičkim metodama prvi put je predstavio lica jednog broja junaka čije su lobanje ugrađene u Ćele-kulu kod Ni&scaron;a, saop&scaron;tilo je Dru&scaron;tvo za akademski razvoj.&quot;Analiza sačuvanih lobanja pokazala je &scaron;irok raspon starosti učesnika (Čegarske) bitke: od dečaka od jedanaestak godina do boraca u pedesetim. Među ostacima pronađena je i vilica jo&scaron; jednog deteta, &scaron;to dodatno govori o tragediji velikih razmera&quot;, istaknuto je u saop&scaron;tenju.Tim koji je vi&scaron;e godina radio na projektu, uz Milana Simonovića iz Dru&scaron;tva za akademski razvoj, predvodila je doktor Nata&scaron;a &Scaron;arkić, koja je istakla da je analiza imala ograničenja, po&scaron;to nisu sve lobanje dovoljno dobro očuvane i pol je moguće utvrditi za njih 45 od 58.Dr Nata&scaron;a &Scaron;arkić, doktorka fizičke antropologije, i Milan Simonović iz Dru&scaron;tva za akademski razvoj tokom onlajn prezentacije predstavili su vi&scaron;egodi&scaron;nji rad na ovom projektu, koji je finansiran donacijama 158 građana i građanki.Simonović je rekao da je prva ideja o projektu rođena 2018, a da su u kontakt sa dr &Scaron;arkić stupili 2021.&Scaron;arkićeva je istakla je da je od 952 lobanje koje su prvobitno bile uzidane u Ćele-kulu, danas ostalo samo 58 lobanja, kao i da se izdvaja jedna na pijedestalu, za koju se veruje da je lobanja Stevana Sinđelića.J&uuml;rgen Sorges / akg-images / Profimedia&quot;Ono &scaron;to znamo iz antropolo&scaron;kih analiza, kada je u pitanju ceo skelet, najtačnije i najbolje analize vr&scaron;e se na osnovu karlice. Međutim, ovde nemamo tu mogućnost, pa smo bili limitirani na utvrđivanje pola na osnovu lobanje. Lobanje same po sebi su dosta pouzdane, ukoliko su cele, ali to ovde nije uvek bio slučaj. &Scaron;to, naravno, u mnogim slučajevima nije bio slučaj. To znači da smo bili limitirani samom prezervacijom, a sama pouzdanost ove metode je 90 do 95 odsto kada imamo sve delove&quot;, objasnila je naučnica.Kako je navedeno, zbog očuvanja integriteta Ćele-kule, DNK analiza u ovom trenutku nije bila moguća, &scaron;to znači da se nije mogla utvrditi boja očiju ili kose. &quot;Tim je rekonstrukcije zasnivao na istorijskim izvorima - portretima i opisima ljudi iz tog perioda, kao i fotografijama iz 19. veka. Na osnovu kombinacije tih podataka i antropolo&scaron;kih analiza, rekonstruisana su lica dvadesetak ustanika&quot;, saop&scaron;tilo je dru&scaron;tvo.Dodatno ograničenje bilo je to &scaron;to smo bili limitirani na facijalne kosti, dodala je, i stepen istro&scaron;enosti zuba.&quot;Sa tim podacima koje smo dobili zahvaljujući antropolo&scaron;koj analizi utvrdili smo da je 78 odsto lobanja za koje smo mogli ne&scaron;to da kažemo bilo mu&scaron;kog pola. Odnosno, sve za koje smo mogli da utvrdimo pol bile su mu&scaron;kog pola&quot;, rekla je Nata&scaron;a &Scaron;arkić.J&uuml;rgen Sorges / akg-images / Profimedia Dru&scaron;tvo je dodalo da &quot;samo dve lobanje nose jasne tragove odsecanja, dok se na ostalima ne vide nikakvi rezovi ili o&scaron;tećenja&quot;. Prema rečima &Scaron;arkić, moguće je da su visoke temperature sa kraja maja i protok vremena učinili svoje, odnosno telo se raspadalo prirodno, pa je stručna pretpostavka da se glava mogla odvojiti i bez oruđa. &quot;U narednim mesecima tim planira da dovr&scaron;i obradu i preostalih lobanja, a zatim započne snimanje dokumentarnog filma o celom procesu&quot;, saop&scaron;tilo je dru&scaron;tvo.Kako je najavljeno, velika želja je i organizovanje izložbe &quot;Novo lice Ćele-kule&quot;, koja bi mogla da bude predstavljena i u Srbiji i u inostranstvu.Kako je naglasila, starosne grupe su se dosta razlikovale.&quot;Imamo jako mladih učesnika. Znamo da je jedna lobanja deteta od oko 11 godina. Osim toga, bila je jo&scaron; jedna donja vilica, bez ostatka lobanje, koja je pogre&scaron;no postavljena, a koja je odgovarala nekom uzrastu od 11, 12 godina. Međutim, tu ne znamo kako je do&scaron;lo do te pometnje, za&scaron;to je ta vilica stavljena na lobanju odrasle osobe. Da li je tu bilo jo&scaron; dece? To, nažalost, ne možemo da tvrdimo sa sigurno&scaron;ću. Ali čim se tu nalazi vilica, verovatno je tu negde bio i ostatak lobanje. I imamo čak i individua od preko 50 godina. Znači, znamo, na osnovu starosnih grupa, da se tu zaista kompletna mu&scaron;ka populacija angažovala u tom ustanku&quot;, ispričala je Nata&scaron;a &Scaron;arkić. View this post on Instagram A post shared by Ново лице Ћеле-куле (@novolicecelekule) Ona je objasnila i kako se radi facijalna rekonstrukcija ili aproksimacija, &scaron;to je forenzički metod koji postoji vi&scaron;e od jednog veka, ali se danas radi i digitalno.&quot;U slučaju Ćele-kule, sve ovo je bilo komplikovanije zato &scaron;to mi nemamo sve tačke. Neke lobanje su bile izložene malo vi&scaron;e, ali većina zapravo nema ove vilične tačke na viličnoj kosti, pa taj deo nismo mogli u potpunosti da dobijemo. I često, zapravo, mandibula, odnosno donja vilica, nije na svom mestu tamo gde bi trebalo da bude. Tako da je to isto morao da bude jo&scaron; jedan korak &ndash; da se ona virtuelno odvaja od ostatka i stavlja u svoj korektan položaj. To je jo&scaron; jedan od razloga za&scaron;to je sve ovo toliko trajalo, jer je to zaista jedan jako kompleksan posao koji zahteva mnogo vi&scaron;e vremena i truda nego &scaron;to bi, recimo, neka obična rekonstrukcija sa dobro očuvanom lobanjom zahtevala&quot;, rekla je Nata&scaron;a &Scaron;arkić i dodala:&quot;Kad dobijemo taj model, znamo koliko treba da dodamo tkiva, znamo koja je &scaron;irina nosa, znamo gde počinju usta, znamo koja je &scaron;irina lica... Mi ćemo onda polako da dodajemo, virtuelno, mi&scaron;iće, kožu... I onda dobijemo jedno lice koje je potpuno neutralno, podseća na masku. Naravno, ne želimo da lice ostane ovako, zato &scaron;to to daje jako neprirodan izgled. Zato smo se odlučili da dodamo teksturu kože i da dodamo kosu, obrve, brkove&hellip;&quot;.Preciznost na nivouDo jedne tačke, dodaje, imamo dosta precizne informacije.&quot;Možemo da znamo kako je izgledalo lice u smislu strukture. Ali ono &scaron;to ne možemo da znamo je da li je neko bio proćelav ili imao kosu. Ne možemo da znamo oblik u&scaron;iju i da li je eventualno bio klempav, da li su bile velike ili male u&scaron;i. Boju kose, boju očiju, ten... to sve ne bismo mogli da znamo samo pomoću DNK analize, ali ovde to nije moguće jer je svaka DNK analiza destruktivna. Znači, podrazumevalo bi da mi moramo da bu&scaron;imo deo kosti ili da uzimamo zub iz Ćele-kule, &scaron;to nije dozvoljeno. Tu smo se držali onog &scaron;to bi bilo najprosečnije za centralnu i južnu Srbiju. Takođe, držali smo se mode, odnosno gledali smo kakva je bila moda u tom periodu, na osnovu portreta i nekih prvih fotografija koje su tada nastajale&quot;, rekla je Nata&scaron;a &Scaron;arkić i dodala:&quot;Prvo lice koje smo dobili je lice mu&scaron;karca starosti oko 20 do 25 godina i lobanje N1. Zato smo se odlučili za teksturu kože koja je mladalačka, nema bore, nema podočnjake. Reč je o odlično očuvanoj lobanji. Sledeća lobanja N4 je mu&scaron;karac ne&scaron;to malo stariji, od 25 do 39 godina. Tu smo se opet odlučili da izgleda malo starije, da dobije malo stariju teksturu. Pojavljuju se neke borice, kosa je proseda. Treća lobanja N9 je sa severnog zida, deveta lobanja po redu. Jo&scaron; jedna dosta dobro očuvana lobanja i radi se o mu&scaron;karcu od 25 do 39 godina, i opet smo tu uneli neke blage znakove zrelosti. Ovo je jedina lobanja od ovih koje ćemo prikazati na kojoj smo mogli da primetimo znakove dekapitacije. Poslednja lobanja N11 je lobanja mu&scaron;karca kome nismo mogli toliko precizno da utvrdimo starost, procenjena je između 30 i 50 godina. Kako bi se razlikovao od mlađih, odnosno mlađih lobanja i lica koja smo prikazali, ovde se vidi malo vi&scaron;e znakova starosti, malo vi&scaron;e sede kose i malo, je li, da kažem, tekstura kože koju smo poku&scaron;ali da prilagodimo njegovim godinama.U Bici na Čegru, tokom Prvog srpskog ustanka 1809. izginuo je veliki broj ustanika i Turaka nakon &scaron;to je vojvoda Stevan Sinđelić podigao u vazduh &scaron;anac u kome su se vodile borbe. Kao znak odmazde i zastrađivanja Turci su u Ćele-kulu uzdale glave 952 ustanika.

Istorijski trenutak: Rekonstruisana lica junaka Ćele-kule FOTO

10 Komentari