Upozorenje dijaspori: U Austriji decu ispituju bez roditelja, pa otimaju

Tekst sa portala &quot;Srpski ugao&quot; prenosimo u celosti:&quot;Reč je o postupanju socijalnih službi u slučajevima gde se, posle naizgled bezazlenog &scaron;kolskog incidenta, pokreću postupci koji mogu dovesti do oduzimanja dece iz biolo&scaron;kih porodica. Dvojica uglednih Srba, očevi bez krivičnih prijava i socijalnih dosijea, obratila su se redakciji portala &bdquo;Srpski ugao&ldquo; sa gotovo identičnim iskustvima i molbom da imena ne budu objavljena, kako se njihova već te&scaron;ka borba sa austrijskim institucijama ne bi dodatno zakomplikovala.Prema njihovom svedočenju, obrazac je u oba slučaja isti. Dete se posvađa sa vr&scaron;njakom, dođe do gurkanja ili tuče u dvori&scaron;tu, kakvih je u svakoj &scaron;koli oduvek bilo. Umesto da sve ostane u okviru pedago&scaron;ke mere i razgovora sa učiteljem, razrednim stare&scaron;inom ili roditeljima, u priču ulaze socijalni radnici. Dete se odvodi iz razreda i bez prisustva roditelja, vodi na razgovor koji formalno nosi ton brige za dobrobit maloletnika, a roditelji ga opisuju kao ispitivanje.Pitanja koja se tom prilikom postavljaju, prema navodima sagovornika, često su usmerena na porodični život, da li te tata klepi po guzi kada si bezobrazan, da li mama ponekad kazni tebe, brata ili sestru, da li se u kući viče, da li se pla&scaron;i&scaron; da kaže&scaron; istinu. Roditelji tvrde da se deci &bdquo;stavljaju reči u usta&ldquo;, da se odgovori izvlače iz konteksta i beleže u službenim bele&scaron;kama kao ozbiljne indicije zanemarivanja ili zlostavljanja, iako u realnosti kako kažu, nije bilo reči ni o kakvoj sistematskoj brutalnosti, već o tradicionalnim vaspitnim okvirima kakvi su u srpskim porodicama uobičajeni, ma koliko se o njima moglo raspravljati.Jednom od sagovornika, oca maloletne dece, deca su oduzeta već &scaron;est meseci. On navodi da do danas ne zna gde se tačno nalaze, niti može da ostvari neposredan kontakt sa njima, osim kroz strogo kontrolisane oblike komunikacije. Drugi otac, takođe ugledan član srpske zajednice u Austriji, živi u neizvesnosti &ndash; prema njegovim rečima, socijalne službe već duže vreme vode postupak i čeka dan kada će kako kaže, &bdquo;zakucati na vrata sa papirima&ldquo; da dete ide u privremeni sme&scaron;taj. Oba slučaja ne vezuje nikakav kriminal, već jedan događaj koji je iskori&scaron;ćen kao okidač da se porodice stave pod povećalo socijalnih službi.&Scaron;ira slika pokazuje da je izdvajanje dece iz biolo&scaron;kih porodica u Austriji postalo uobičajena praksa sistema dečije i omladinske za&scaron;tite. Prema zvaničnim podacima, vi&scaron;e od 13.000 dece i adolescenata u Austriji živi van svojih porodica u hraniteljskim domovima, udomiteljskim porodicama ili specijalizovanim ustanovama. Istovremeno, vi&scaron;e desetina hiljada dece nalazi se u sistemu različitih oblika nadzora i &bdquo;podr&scaron;ke&ldquo; socijalnih službi. Iako se ti podaci ne vode po nacionalnoj osnovi i ne može se statistički utvrditi koliko među njima ima dece iz srpskih porodica, iskustva na&scaron;ih sagovornika i priče koje kruže dijasporom stvaraju utisak da je upravo taj deo stanovni&scaron;tva često pod posebnim pritiskom &ndash; &scaron;to zbog jezičke barijere, &scaron;to zbog kulturnih razlika u shvatanju vaspitanja.U Srbiji, blag udarac &bdquo;po guzi&ldquo; tradicionalno se ne doživljava kao te&scaron;ki vid nasilja, nego kao, makar i sporna, vaspitna mera. U zapadnoevropskim državama, mehanizmi za&scaron;tite dece postavljeni su mnogo strože i svaki fizički kontakt koji se može protumačiti kao kazna ulazi u zonu rizičnog pona&scaron;anja roditelja. Kada se tome doda nedovoljno poznavanje jezika i procedura, mnogi na&scaron;i ljudi iz dijaspore imaju osećaj da u postupke ulaze bez jasnog razumevanja svojih prava i obaveza, kao i bez pravovremene pravne pomoći. Sagovornici navode da često ne dobijaju prevodioca na vreme, da ne razlikuju &scaron;ta znači &bdquo;dobrovoljna saradnja&ldquo; sa socijalnim službama, a &scaron;ta faktički pristanak na mere koje vode ka oduzimanju deteta.Odgovornost austrijskih institucija u ovakvim slučajevima ne ogleda se samo u tome da za&scaron;tite decu od stvarnog nasilja i zanemarivanja, već i u obavezi da spreče zloupotrebe sistema, da obezbede transparentnost postupaka i da jasno objasne porodicama &scaron;ta se od njih očekuje kako bi deca ostala u domu ili bila vraćena &scaron;to je pre moguće. Kada deca iz me&scaron;ovitih ili migrantskih porodica uđu u ma&scaron;ineriju koja kombinuje &scaron;kolske prijave, izve&scaron;taje socijalnih radnika, psiholo&scaron;ke procene i sudske odluke, roditelji koji ne dolaze iz tog kulturnog miljea često imaju utisak da se nalaze pred zidom birokratije na stranom jeziku.&quot;

Upozorenje dijaspori: U Austriji decu ispituju bez roditelja, pa otimaju

2 Komentari